Vučić: Britanci mogu više da finansiraju projekte u Srbiji, potrebna brza pruga do Tuzle
Komentari
20/11/2025
-10:58
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas, na regionalnoj poslovnoj konferenciji Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadnog Balkana "Building Futures" u Beogradu, da bi Britanci mogli više da finansiraju u ključne infrastrukturne projete u Srbiji i predložio da jedan od projekata bude izgradnja brze pruge koja bi povezala Beograd i Tuzlu.
"Ja bih, recimo, voleo, a verujem da vi Britanci možete da nam pomognete po tom pitanju, da uredimo brzu prugu. To bi bio Beograd, Ruma, ali pre svega Ruma, Bijeljina, Tuzla. Time bismo povezali Beograd i sa Semberijom, ali i sa Tuzlom kao drugim najvećim gradom, deli drugo i treće mesto sa Zenicom, u BiH Federaciji. To je za nas od izuzetnog značaja. Tada bi nam, ukoliko vozovi idu do 200 na sat, za Beograd-Tuzla bilo potrebno sat i po vremena, ne više od toga. Bliže i brže nego Tuzla-Sarajevo", rekao je Vučić.
On je istakao da su nam veoma potrebni krediti i finansiranje projekata kros-border saradnje.
"Vi svi znate koliko sam energije i truda u prethodnih skoro 14 godina uložio u izgradnju infrastrukture naše zemlje. Koliko smo želeli da se spajamo sa svima u regionu, da napravimo jedinstven sistem infrastrukturnih komunikacija, da bismo mogli da imamo jedinstveno tržište i da ljudi bolje žive u celom regionu, ne samo ovde u Srbiji. Nešto smo uspeli, mnogo toga nismo. Uvek su postojale političke prepreke", kazao je Vučić.
On je istakao da nam je potrebno da dalje razvijamo i infrastrukturu i prema Severnoj Makedoniji.
"I ne zaboravite da smo prema Bosni i Hercegovini bilo kojem njenom delu imali uvek nerazvijenu i putnu i železničku infrastrukturu. Kao da je neko želeo još od pre Prvog svetskog rata, posle Prvog i Drugog svetskog rata, da tu ne postoje komunikacije. Sve je bilo vezano i nama i njima za Zagreb. Samo nikako se nismo mi međusobno povezivali. Mi smo podigli neke mostove, obnovili Karakaj, podigli Bratuljub u Bratuncu, otvorili za malogranični promet te prelaze, napravili neke promene", kazao je Vučić.
On je rekao da smo izgradili našim sredstvima most kod Sremske Rače.
Povezane vesti
"Prelep most i videćete ga uskoro, biće u potpunosti otvoren zajedno sa 19,5 kilometara autoputa Kuzmin-Sremska Rača. Nastavljamo i pomažemo izgradnju autoputa prema Bjeljini i to ćemo da uradimo sa svim obavezama koje smo imali. Ali to su stvari koje nam zaista čine budućnost. Energetika je od suštinskog značaja. S ponosom mogu da kažem da smo u našem okviru, u našem sistemu EPS, u narednih dva ili tri dana puštamo 74 megavata potencijalne energije. Dakle, u Kostolcu mi imamo onih 350, što smo kroz novu termoelektranu nedavno pustili", rekao je Vučić.
Kako je rekao, to je prvi put da nešto ozbiljnije uradimo unutar našeg sistema, a ne samo kroz privatne investicije.
"Radimo na obnovljivim izvorima energije. Kroz velike projekte u energetici takođe vidimo mogućnost podrške u britanskom finansiranju, ali takođe smo spremni da uz podršku Evropske investicione banke i EBRD, ali i UK Finance i drugih banaka Ujedinjenog Kraljevstva finansiramo sve projekte u regionu, cross-border projekte, jer je to za nas od ključnog značaja", kazao je Vučić.
Konferencija, u Ložionici, posvećena je inovacijama u oblasti zelene energetike, infrastrukture i naprednih tehnologija.
"Izvoz Srbije čini 54,5 odsto ukupnog izvoza Zapadnog Balkana"
Predsednik je takođe izjavio da izvoz Srbije čini 54,5 odsto ukupnog izvoza Zapadnog Balkana, posebno prema Evropskoj Uniji i naglasio da će Srbija čuvati stabilnost i mir, ponašati se odgovorno i istovremeno gledati da još brže raste zajedno sa svim svojim komšijama i prijateljima u regionu.
"Mi jesmo najveća zemlja, što svejedno ne znači mnogo, pošto smo svi suviše mali. I sad ću vam reći nešto što je mislim drugačije, i možda će neko u Srbiji na mene da se naljuti, a ja mislim da je to vizionarski najozbiljniji pristup između ostalih u korist svih, i naravno, moja obaveza je da najviše brinemo o Srbiji, u korist Srbije. Ja mislim da je svima na Zapadnom Balkanu najbolje mesto u Evropskoj Uniji, mislim da svi zajedno treba da pristupe Evropskoj Uniji, mislim da mi moramo da imamo otvorene granice između sebe, tako ćemo prevazići i sve političke probleme, i koje imaju Srbija, i koje imaju Albanci, i koje imaju Bošnjaci muslimani, i koje imaju svi ostali", rekao je on govoreći na regionalnoj poslovnoj konferenciji Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadnog Balkana "Building Futures" u kongresno-izložbenom prostoru "Ložionica".
Ocenio je da je veoma važno da svi budemo zajedno, da razumemo da Balkan ujedinjen može da bude u okvirima Evropske unije i da najviše možemo da doprinosimo jedni drugima kada radimo zajedno.
Povezane vesti
"To je moje mišljenje, da li će se svi saglasiti sa tim, siguran sam da neće, ali sve što budemo mogli, od interkonektora gasnog sa Severnom Makedonijom, ako budu prihvatili u Sarajevu da gradimo prugu do Tuzle ili do Sarajeva, biću srećan. U svakom drugom projektu smo spremni da učestvujemo. Mi smo i Zagrebu ranije nudili da gradimo brzu prugu, oni su odbili, rekli su da nisu zainteresovani za istočne izlaznice, pa smo odradili prema Budimpešti i do Beča ćemo stizati za pet sati, za dva ili maksimalno tri meseca", naveo je on.
Rekao je da Svetska banka i MMF predviđaju da će Srbija od 2026. do 2030. imati najveću stopu rasta i dodao da će je imati svi na Zapadnom Balkanu s tim što će možda naša stopa u tim godinama da bude nešto veća.
"Kao što ove godine zbog različitih političkih prilika ta stopa rasta je velika u odnosu na Evropu, ali nije dovoljno velika i nije onako kako smo mi očekivali, kako smo se nadali. Zato moramo da menjamo sebe, da menjamo, rekao bih, ozbiljnost i odgovornost naših institucija u pružanju odgovora na sve političke i ekonomske izazove. Mi danas, odnosno svaku noć zbog razlika u vremenu imamo razgovore oko budućnosti Naftne industrije Srbije. Nadam se da ćemo to u relativno kratkom vremenskom roku moći da rešimo, da dišemo slobodno i da ljudi znaju da njihov životni standard ni na koji način neće biti ugrožen", istakao je on.
Ocenio je da bez obzira na to što nismo ni krivi, ni dužni u svemu, uvek nam je potrebna doza rezilijentnosti, doza otpornosti na sve šokove koji mogu da dođu s polja, a to se, kako je istakao, može samo ukoliko ste snažni, ukoliko ste jaki i ukoliko imate pripremljene institucije.
"Biće nam potrebno još mnogo vremena da po tom pitanju uradimo važne stvari, ali sam siguran da to možemo i da to hoćemo da učinimo. Takođe, verujem da je strašno važno da se posvetimo inovacijama, tehnologiji i veštačkoj inteligenciji. Kasnimo i kaskamo, bez obzira što smo tu ispred drugih u ovom delu Evrope, neću da govorim samo o regionu Zapadnog Balkana, svejedno vidim da kasnimo i kaskamo, kasnimo i u našem obrazovnom sistemu. Srećan sam što smo posle godinu dana shvatili da nema gore i nema lošije stvari od toga da vam neko ne ide u školu, pa sad svi idu u školu", istakao je on.
Komentari (0)