Godinu dana studentskih protesta: Mihailo Marković za Euronews Srbija o daljim koracima

Mnogi su ih doživljavali kao generaciju koju društvena i politička pitanja ne zanimaju. Nakon tragedije u Novom Sadu i početka studentskih protesta i blokada, za vlast su postali instrument u sprovođenju obojene revolucije, a za opozicioni deo javnosti - nada da Srbija može postati bolje mesto za život. Kako gledaju na studentske proteste nakon godinu dana i šta su im naredni koraci, za Euronews Srbija je govorio student Pravnog fakulteta u Beogradu Mihailo Marković. Kako je rekao, jedan od glavnih razloga zašto protesti i dalje traje i imaju toliko masovnost je autentičnost studentskog pokreta.

"Mi pre svega nemamo lidera, kao što se pokazalo više od godinu dana. Mnogi su nam to zamerali kada su pozivali na neke razgovore. To je verovatno prvi razlog i najbolji argument zašto mi opstajemo, ne postoji pojedinac kog oni mogu da potkupe ili koji može da napravi neki potencijalni problem. Mi smo pre svega jedna heterogena masa koja je tu da traži pravdu", rekao je on.

Govoreći o zamerkama da je pokret otišao previše udesno, Marković je mišljenja da to nije tako, a navodi i da studentski pokret "nema taj luksuz da govori o ideologiji dok se problemi ne reše iz korena".

"Protesti su i dalje masovni, tu ima puno pojedinaca, mnogo različitih ideologija, mnogo različitih mišljenja. Ne bih se baš složio da smo otišli suviše desno iako može tako da bude predstavljeno u medijima", rekao je on.

Kada je reč o studentskoj listi i na pitanje zašto studentski pokret ne objavi makar nekoliko imena sa buduće liste, Marković kaže da je svestan straha koji se javlja kod nekih ljudi upravo zbog tog manjka transparentnosti.

"Nama je pod broj jedan najbitnija bezbednost, kako naša, kako naših saboraca, ali tako i potencijalnih imena na studentskoj listi. Oni će kad-tad, kada bude objavljena ta lista, doživljavati nezapamćene napade. Svesni smo da manjak transparentnosti može da izazove strah kod nekoga, ali nijedna lista ne izlazi sa svim imenima i kada se osvrnemo nikada niko nije toliko tražio da izađe sa tim imenima ili programima pre samih izbora. Nekako je osećaj da se samo nama traži to i da se stvarno traži dlaka u jajetu", rekao je on.

Kako dodaje, "imaju veliku podršku naroda i odatle crpe legitimitet".

"Mi osluškujemo narod, pratimo istraživanje javnog mnjenja. Imamo naše akcije gde putujemo po Srbiji i osluškujemo narod i znamo da ne smemo da izigramo to njihovo poverenje i od momenta kad budu raspisani izbori igra će da bude potpuno drugačija", rekao je.

Euronews Srbija

Kada je reč o blokadama fakulteta, Marković kaže da mnogi pogrešno tumače da je to bio ultimativni cilj, a to je, kako dodaje, bilo samo sredstvo koje se pokazalo kao veoma korisno ka ostvarivanju ciljeva.

"Svesni smo da smo da smo podneli veliku žrtvu, ali nije to bio mali broj studenata koji se odlučio na blokade, postojao je svojevrsni referendum na fakultetu, plenumi. Svesni smo da uvek ima neko ko će podneti veće ili manje žrtve. S druge strane smo uspeli da spasemo akademsku godinu. Imali smo ispite u poslednja tri meseca", rekao je on.

Na pitanje da li kao student Pravnog fakulteta misli da je za godinu dana moguće da se pokrene postupak u vezi sa padom nadstrešnice, prikupe dokaze i donese presuda, Marković kaže da je "sigurno dovoljno godinu dana da se tako nešto dogodi".

"Međutim, imamo taj problem da kod nas institucije ne samo da ćute nego ne postoje ili rade selektivno. To je ta selektivna pravda protiv koje se mi borimo i zalažemo se da zakon vredi za sve. I upravo zato što četiri jednostavna zahteva nisu ispunjena bili smo prinuđeni da stupimo i na tu političku scenu i da tražimo izbore", rekao je on.

Govoreći o izvinjenju koje je uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Marković kaže da "nijednu reč njegovu ne uzimaju za ozbiljno".

"Ne možemo zato što ako nam jedan dan neko kaže da smo izdajnici, ustaše, sutradan nam se izvinjava i onda nam treći dan opet pridaje tu etiketu, mi ne možemo tu osobu da shvatimo za ozbiljno. Mesta dijalogu stvarno nema i ako je možda na počeku bilo mesta dijalogu, to je nestalo onog momenta kada su gazili naše koleginice na pešačkom prelazu", rekao je on.

Kada je reč o opoziciji i zašto ne razmišljaju o zajedničkom frontu, Marković kaže da je istina da referendumska atmosfera najmanje odgovara režimu. Kaže i da slušaju narod.

"Zašto ne pristajemo na tu neku koordinaciju sa njima, pre svega ne postoji dovoljno veliki okrugli sto na koji bismo svi mogli da sednemo pa da ispregovaramo neku koordinaciju sa njima. Narod je rekao da ne želi da vidi opoziciju, opet opozicija se poziva na taj ujedinjeni antirežimski front, ali stičemo utisak da se ponašaju kao da se taj termin naprasno pojavio sada kada je studentski pokret dostigao određenu visinu, jačinu i masovnost. Upravo je to razlog zašto narod nema poverenje u njih, oni su to mogli da urade još pre dve, tri, deset godina, ali nisu. Odjednom kada je studentski pokret, pojavio se taj poziv. Dokle god narod kaže tako, a to da je studentska lista opcija, mi ćemo da slušamo narod", rekao je on.

Kompletan razgovor sa Mihailom Markovićem pogledajte u video prilogu na početku teksta.