Cene nekretnina u Srbiji porasle za više od 250 odsto: Mogu li mladi do prvog stana i koliko je moguć španski scenario?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Protesti u Španiji zbog visokih kirija ponovo su otvorili pitanje koje sve više opterećuje mlade širom Evrope: da li sopstveni stan postaje nedostižan cilj i da li nova generacija postaje generacija podstanara? Prema podacima Evrostata, cene nekretnina u Evropskoj uniji porasle su za više od 60 odsto u poslednjih 15 godina, dok su u pojedinim zemljama centralne i istočne Evrope zabeleženi znatno veći skokovi.
O uzrocima rasta cena, razlikama između evropskog severa i juga, kao i o mogućnostima mladih u Srbiji da kupe svoj prvi stan, za Euronews Srbija govorio je Ervin Pašanović, posrednik u prometu i zakupu nekretnina.
Prema njegovoj oceni, rast cena nekretnina u Srbiji bio je znatno izraženiji nego u proseku Evropske unije.
"Vi ste rekli 60 odsto, ali to je prosek. Kada uporedimo sa našim tržištem, rast je veći od 250 odsto", istakao je Pašanović, navodeći primer stana koji je pre dvanaest godina kupio na Novom Beogradu stan za 85.000 evra, a čija bi današnja vrednost, prema njegovoj proceni, mogla da bude blizu 300.000 evra.
Dodaje da bi se, uz izdavanje stana tokom tog perioda, ostvario i značajan prihod od zakupnine, u proseku 50.-60.000 evra uz rentu između 400 i 500 evra.
Španija kao primer problema sa stanovanjem
Govoreći o protestima u Španiji, Pašanović je objasnio da je dolazak kupaca i zakupaca iz bogatijih evropskih zemalja dodatno povećao pritisak na lokalno tržište. Privlačna klima, dobra infrastruktura i relativno povoljni troškovi života učinili su ovu zemlju poželjnom destinacijom za život, ali su istovremeno otežali pristup stanovanju domaćem stanovništvu.
"Otkad su stanovnici severnih zemalja shvatili da je najlepše provesti deo života, pa i penziju, u Španiji, kupovati nekretnine i živeti na moru, Španci sve teže mogu sebi da priušte normalan život u sopstvenoj zemlji“, ocenio je Pašanović.
Posledice visokih cena, kako je naveo, ne osećaju samo građani koji traže stan, već i lokalne zajednice koje imaju problem da obezbede smeštaj zaposlenima u javnim službama. Kao primer naveo je Istru, gde su visoke sezonske cene zakupa otežavale obezbeđivanje stana za lekara tokom cele godine.
AP Photo/Manu Fernandez
Prema njegovim rečima, svaka država mora da traži rešenja u skladu sa sopstvenim tržištem i kulturom stanovanja.
Sever Evrope podstiče zakup, jug se oslanja na porodicu
Pašanović je ukazao i na razlike između severa i juga Evrope. Dok je na jugu uobičajeno da mladi duže ostaju u roditeljskom domu, u severnim zemljama ranije se osamostaljuju, a država često razvija sisteme podrške za zakup stanova.
"Na severu je razvijen sistem podrške za iznajmljivanje nekretnina. U pojedinim sredinama postoje regulisane cene zakupa, a država može da učestvuje u pokrivanju troškova stanovanja“, objasnio je.
Prema njegovim rečima, takvi modeli ne podrazumevaju nužno socijalnu gradnju, već različite oblike regulacije i finansijske podrške kako bi stanovanje bilo dostupnije.
Tanjug/AP/Manu Fernandez
Podsetio je i na nekadašnji stambeni fond u bivšoj Jugoslaviji, u koji su preduzeća izdvajala sredstva, dok su se stanovi dodeljivali prema utvrđenim kriterijumima. Iako taj sistem nije bio bez nedostataka, smatra da je rešavao deo stambenih potreba zaposlenih.
"Kako danas, u kapitalizmu, rešiti problem u kojem država, bar teorijski, ne bi trebalo previše da se meša? Izgleda da bez određenih kompromisa ne može“, rekao je Pašanović.
Kakve mogućnosti imaju mladi u Srbiji?
Kada je reč o Srbiji, kao primere državne podrške naveo je stanove namenjene pripadnicima vojske i policije, kao i kreditne programe za mlade koji su, prema njegovim rečima, izazvali veliko interesovanje.
Istovremeno, smatra da mladima nije lako da dođu do prve nekretnine, ali upozorava da ne postoji univerzalno rešenje koje bi omogućilo da svako odmah po završetku školovanja i zaposlenju kupi stan.
"Ne možete da završite fakultet, zaposlite se i da se za godinu ili dve skućite. To bi bio idealan svet, neka utopija koja, nažalost, ne postoji“, ocenio je.
Ipak, smatra da je važno sačuvati mogućnost da građani dođu do sopstvene nekretnine, uz istovremeno razvijanje drugih oblika ulaganja i jačanje domaće privrede.
Tanjug/Miloš Milivojević
Prema njegovom mišljenju, jedan od razloga zbog kojih nekretnine imaju tako važnu ulogu u Srbiji jeste nedovoljno razvijeno tržište kapitala. Građani koji žele da sačuvaju ili ulože novac često biraju između bankarske štednje i kupovine stana, dok su mogućnosti ulaganja u industriju i domaće kompanije manje zastupljene.
"Trebalo bi da imamo i treću ozbiljnu mogućnost, odnosno funkcionalno tržište kapitala na kojem možete da ulažete u industriju i delite sa njom rizik i profit. Tako bi se industrija razvijala iz domaćih izvora“, smatra Pašanović.
Kupiti ili iznajmiti stan?
Na pitanje šta je za mlade u Srbiji finansijski isplativije, kupovina ili zakup, Pašanović je izneo jasan stav: kada postoje finansijski uslovi, kupovinu nekretnine ne bi trebalo odlagati samo zbog očekivanja da bi cene mogle da padnu.
"Kupujete nekretninu istog trenutka kada možete. Nemojte da kalkulišete da li će cene ići gore ili dole, jer to niko ne može da zna“, poručio je.
Prema njegovim rečima, nekretnine dugoročno predstavljaju važan oblik imovine, a njihova vrednost i mogućnost upisa vlasništva u zvanične registre daju im posebnu ulogu u finansijskoj sigurnosti građana.
Kao dodatnu prednost istakao je mogućnost da se nekretnina koristi kao sredstvo obezbeđenja kredita ili kao osnova za buduće investicije.
profimedia
Ipak, prilikom kupovine potrebno je voditi računa o svim troškovima. Pašanović je podsetio na porez na prenos apsolutnih prava kod kupovine odgovarajućih nekretnina na sekundarnom tržištu, kao i na PDV kod novogradnje. Kupci prvog stana, pod propisanim uslovima, mogu ostvariti pravo na povraćaj PDV-a ili poresko oslobođenje, u zavisnosti od vrste kupovine i primenljivih zakonskih pravila.
Stan ne mora da bude u strogom centru
Za mlade koji nemaju dovoljno novca za stan u užem centru grada, Pašanović savetuje da razmotre i druge lokacije.
Kao primere naveo je Zvezdaru, Palilulu, Žarkovo i Vidikovac, ocenjujući da pojedini delovi grada van strogog centra nude dobru povezanost i razvijenu infrastrukturu, uz pristupačnije cene.
Onima koji ipak žele da ostanu u centralnim gradskim zonama preporučuje da razmotre stanove u prizemlju, na visokom prizemlju ili u potkrovlju, jer oni, prema njegovoj proceni, mogu biti i do 30 odsto jeftiniji od proseka u istoj zgradi. Pritom je važno uzeti u obzir stanje objekta, izolaciju i buduće troškove grejanja i hlađenja.
Kada je reč o izboru između starogradnje i novogradnje, Pašanović prednost daje novim stanovima, ukoliko kupac može da ih priušti.
profimedia
"U poslednjih desetak do petnaest godina novogradnja je otišla daleko ispred u energetskoj efikasnosti i kvalitetu materijala. Tehnologija je napredovala“, naveo je.
Da li i Srbiji preti španski scenario?
Za razliku od Španije, Pašanović smatra da je domaće tržište kupoprodaje nekretnina i dalje u velikoj meri oslonjeno na domaće kupce.
Prema njegovim rečima, strani kupci učestvuju sa manje od dva odsto u ukupnoj kupovini nekretnina u Srbiji, dok više od 90 odsto kupovina, kako je naveo, čine građani koji rešavaju svoje primarno stambeno pitanje.
Kao jedan od ključnih razloga visokih cena izdvojio je nesrazmeru između ponude i potražnje. Prema njegovoj proceni, u Beogradu se godišnje izgradi između 6.000 i 8.000 novih stanova, dok su potrebe tržišta znatno veće.
Govoreći o uticaju dolaska državljana Rusije i Ukrajine na tržište zakupa, Pašanović je ocenio da povećana potražnja može privremeno da podigne kirije, ali da se situacija potom stabilizuje kada zakupci pronađu odgovarajuće stanove i kada tržište reaguje na nove okolnosti.
Detaljan prilog pogledajte u vidue u okviru teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)