Da li krov nad glavom postaje luksuz: Protesti u Španiji otvorili pitanje koje muči mlade i u drugim zemljama
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Masovni protesti zbog stambene krize u Španiji ponovo su skrenuli pažnju na jedan od najvećih ekonomskih problema savremene Evrope — sve teži pristup pristupačnom stanovanju. Dok građani na ulicama zahtevaju niže kirije i veću zaštitu stanara, pitanje dostupnosti nekretnina postaje sve značajnije za mlade u mnogim zemljama.
Stotine hiljada ljudi širom Evrope suočavaju se sa sličnim izazovom - cene stanova i kirija rastu, dok prihodi velikog broja građana ne prate istim tempom troškove stanovanja.
Koliko je problem ozbiljan pokazali su i najnoviji protesti u Španiji, gde su se hiljade ljudi početkom oktobra 2026. okupile zahtevajući konkretne mere za rešavanje stambene krize.
Povod za dodatno nezadovoljstvo bilo je odbacivanje predloženih mera za zaštitu stanara u španskom parlamentu.
Demonstranti su zatražili snažniju zaštitu od iseljenja, ograničavanje rasta kirija i veći broj dostupnih stanova, a stambeno pitanje ponovo je postalo jedna od centralnih tema javne rasprave u zemlji.
Nedavno je 87-godišnje Marikarmen Abaskal iz Madrida, koja je u međuvremenu umrla, iseljena iz stana u kojem je živela više od sedam decenija, a taj slučaj je postao simbol zabrinutosti zbog položaja stanara i posledica stambene krize.
Hiljade ljudi izašle su na ulice kako bi ukazale na problem koji, prema njihovom mišljenju, prevazilazi pojedinačne slučajeve i zahteva sistemske promene.
Turizam, investicije i rast cena stanova
Jedan od faktora koji se u Španiji često navodi u raspravama o stanovanju jeste širenje kratkoročnog turističkog izdavanja.
U gradovima i turističkim centrima vlasnicima nekretnina takav model može biti finansijski privlačniji od dugoročnog izdavanja lokalnom stanovništvu.
To, međutim, otvara pitanje ravnoteže između prihoda koje turizam donosi privredi i potrebe stanovnika da pronađu stan po ceni koju mogu da priušte.
Joko / imageBROKER / Profimedia
Turizam stvara radna mesta, podstiče potrošnju i donosi prihode brojnim preduzećima, ali koncentracija turističkog smeštaja na pojedinim lokacijama može dodatno da optereti ponudu stanova za dugoročni najam.
Problem nije ograničen samo na turističke destinacije.
Na cene utiču i nedovoljna izgradnja u odnosu na potražnju, dostupnost građevinskog zemljišta, troškovi gradnje, demografske promene i investiciona potražnja.
Zbog toga se postavlja pitanje kako povećati ponudu stanova i zaštititi stanare, a istovremeno sačuvati uslove za ulaganja i novu stambenu izgradnju.
Protesti u Španiji otvorili su i širu raspravu o tome koje mere mogu da doprinesu dostupnijem stanovanju.
Kakva je situacija u Srbiji
Iako se okolnosti na španskom i srpskom tržištu nekretnina razlikuju, pitanje dostupnosti stanovanja važno je i za građane Srbije.
U Beogradu, Novom Sadu i drugim urbanim centrima mladi koji žele da se osamostale moraju da uzmu u obzir visinu kirije, troškove života, zarade i uslove za dobijanje stambenog kredita.
Država je u nameri da se usele u svoju prvu nekretninu, obezbedila stambene kredite za mlade po povoljnim uslovima.
Za mnoge je kupovina prvog stana dugoročan cilj koji zahteva višegodišnju štednju ili finansijsku podršku porodice.
Oni koji nemaju dovoljno sredstava za učešće često ostaju podstanari, pri čemu mesečni troškovi stanovanja mogu da ograniče mogućnost da uštede novac za kupovinu svoje nekretnine.
Kada veliki deo prihoda odlazi na stanovanje, domaćinstvima ostaje manje novca za druge proizvode i usluge.
To može da utiče na ličnu potrošnju, finansijsku sigurnost, odluke o zasnivanju porodice i mogućnost mladih da planiraju budućnost.
Kakve su cene kvadrata
U Srbiji su cene stanova u drugom kvartalu ove godine bile 5,25 odsto više nego u istom periodu prošle godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda.
Novogradnja je poskupela 3,86 odsto, dok su postojeći stanovi bili skuplji 5,98 odsto.
Posrednik u prometu nekretnina Ervin Pašanović nedavno je za Euronews Srbija rekao da se u Beogradu godišnje izgradi između 4.000 i 6.000 novih stanova, dok su potrebe tržišta višestruko veće - oko 20.000 stambenih jedinica.
"Trenutno je tražnja takva da sve što se ponudi se apsorbuje. Posebno pričamo o novogradnji", kaže Pašanović.
On kaže da danas u najvećoj meri stanove kupuju građani koji rešavaju stambeno pitanje, dok je investiciona kupovina zastupljena u manjoj meri.
Strani kupci, prema njegovim rečima, čine manje od dva odsto kupaca.
Pašanović kaže da je pitanje visine cena relativno, navodeći da Beograd ima ekstremno skupe lokacije, ali i delove grada u kojima se kvadrat može pronaći po znatno nižoj ceni.
Dok se u najskupljim delovima grada mogu postići cene od oko 12.000 evra po kvadratu, takve nekretnine predstavljaju ekstrem i čine mali deo ukupnog tržišta.
Istovremeno, u širem Beogradu moguće je pronaći starogradnju za oko 1.800 evra po kvadratu, dok se novogradnja može naći i za oko 2.500 evra.
"Ljudi uglavnom gledaju Vračar, Stari grad, jedan deo Novog Beograda, i onda kažu - cene su previsoke. Okej, ali u Mirijevu, Borči, Ovči, Krnjači, Vidikovcu, Rakovici, Žarkovu, Ledinama, Surčinu, to je već cena oko 2.000 do 2.500 evra. Svi će sad reći da je to povoljna cena", rekao je Pašanović.
Povezane vesti
Komentari (0)