"EU pokušava da pojača štap i šargarepu": Nova strategija proširenja sprečila bi mogućnost da članica blokira kandidata
Komentari25/11/2025
-16:15
U Briselu je predstavljen novi nacrt Izveštaja o strategiji proširenja Evropske unije, a najvažniji deo tog dokumenta odnosi se na to da države kandidati zbog nerešenih bilateralnih pitanja sa članicama EU više neće moći da budu blokirane u procesu pridruživanja.
Mnogi su saglasni da su to povoljne vesti za države kandidate, ali pitanje je da li će taj nacrt uopšte dobiti zeleno svetlo od svih članica Unije. Navodi se da Evropa mora da ima strategiju kada je reč o proširenju, a ne samo jednokratni plan.
U evropskim krugovima sve su glasniji zagovornici ideje da se državama kandidatima ubrza proces pridruživanja, ali dok reforme ne budu potpune, ne bi imale puno glasačko pravo i pravo veta.
Ova strategija donosi pre svega političku poruku da EU još jednom potvrđuje da je proširenje na vrhu prioriteta u ovom trenutku, rekla je za Euronews Srbija Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku. Ističe i da ima nekoliko elemenata u ovom nacrtu strategije.
"Da li je značajno što bilateralni sporovi po predlogu ne bi mogli da zadržavaju proces integracija, izuzetno je značajno. Rekla bih da je u čitavom nacrtu EU detektovala one ključne probleme koji su se do sada pojavljivali u pregovorima. Prilikom otvaranja pregovora i prilikom ulaska u EU, ostao je konsenzus", rekla je ona.
Euronews Srbija
Kako je istakla, pojedine zemlje regiona su decenijama bile zaustavljene kao što je to bilo pitanje Severne Makedonije, prvo zbog Grčke, a potom i Bugarske.
"Moram da kažem da se ova tema i ranije pojavljivala u dokumentima EU, ali sada je postavljen jedan akcenat. S druge strane imamo jedan važan momenat u ovom nacrtu gde kažu da postoji mogućnost i zamrzavanja pregovorima ukoliko dođe do nazadovanja u pojedinim oblastima. EU pokušava da pojača i štap i šargarepu u pokušaju da zemlje kandidate na određeni način stimuliše da se brže kreću. Zahvaljujući geopolitičkoj situaciji otvoren je novi prozor za politiku proširenja. Pitanje je koliko će on trajati, na koji način će biti realizovan, ali EU još jednom želi da podvuče značaj i volju da do novog procesa proširenja dođe. I još jednom se podvlači značaj zajedničke spoljne i bezbednosne politike jer ovo pitanje je dobilo jedno novo značenje od kako je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu", rekla je ona.
Povezane vesti
Marko Todorović iz Centra za evropske politike kaže za Euronews Srbija da ovaj nacrt tek treba da postane rezolucija Evropskog parlamenta, ali da ni onda ne postaje pravno obavezujući, ali da jeste poruka drugim institucijama EU da se krene sa realizacijom ideja.
"Ako krenemo da pričamo o prelasku na kvalifikovano većinsko odlučivanje u svim ovim slučajevima, ideja je da se u svim tim međukoracima pređe u kavlifikovano većinsko odlučivanje, ali potrebno je da se sve članice slože oko toga da više u tim temama neće imati mogućnost veta, tako da to jeste jedna ambiciozna ideja imajući u vidu da se mnoge članice protive tome. Često se ističe slučaj Mađarske, koja iako podržava članstvo Zapadnog Balkana, veoma je skeptična kada je u pitanju Ukrajina. Takođe, neke druge manje zemlje su isto zabrinute i ne samo u domenu procesa proširenja, verovatno će se to odlučivanje kvalifikovanom većinom proširiti i na druge oblasti, što možda nekim državama ne bi odgovaralo", rekao je on.
Euronews Srbija
Velike države članice koje predstavljaju motor tih politika u EU - Francuska, Nemačka, Italija -podržavaju prelazak na kvalifikovano većinsko odlučivanje u temi proširenja.
"Upravo ovaj prelaz bi rešio prelazak bilateralnih sporova. Ukoliko samo jedna država blokira državu kandidata iz razloga koji se ne tiču procesa pristupanja, nego odnosi se na određeni bilateralni problem sa državom kandidatom, na ovaj način bi se rešilo pitanje", rekao je on.
Kada je reč o Srbiji, Joksimović kaže da kao i svi kandidati i ona ima one države članice koje potencijalno mogu da joj stanu na put.
"I ne samo potencijalno, nego se očekuje. Sasvim sigurno Hrvatska bi iskoristila svoje pravo veta u različitim temama, ali videli smo potencijal da se Bugarska javi sa ovakvim temama zato što zemlje članice pokušavaju da reše neke teme koje su njima od značaja. Hrvatska je takođe bila blokirana od Slovenije i taj spor je prilično dugo trajao", rekla je ona.
Kako ističe, postoje mehanizmi gde se najjače sile u EU uključuju u diplomatsko rešavanje tog spora, dajući predloge i ponude.
Povezane vesti
"U slučaju Severne Makedonije moramo da kažemo da je to dovelo do gubitka kredibiliteta čitavog ovog procesa jer Severna Makedonija je bila spremna za dalje korake 15 godina pre nego što je do njih došla, Grčka je insistirala na promeni imena, onda se desilo da je Severna Makedonija izašla u susret ovakvom zahtevu, a onda je ostala blokirana od strane Bugarske. Primer koliko ova politika nanosi štetu politici proširenja, EU sada pokušava to da predupredi", rekla je ona.
Kako kaže Todorović, u strategiji se navodi da se očekuje potpuna usaglašenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u bilo kojoj fazi procesa.
"Ukoliko gledamo sporazume o stabilizaciji i pridruživanju, koji su potpisivani sa kandidatima u suština nije postojalo očekivanje da dođe do potpunog usaglašavanja pre punopravnog članstva u EU i to je nešto što Srbija koristi kao argument kada se objašnjava zašto nismo uveli sankcije Rusiji, dakle u tom pravnom smislu to od nas nije ni zahtevano, ali s druge strane imajući u vidu ceo bezbednosni kontekst, apsolutno da sada postoji očekivanje da dođe do potpune usaglašenosti", rekao je on.
Povezane vesti
Kada je reč o tome da li je Srbija ubrzala u pravcu ispunjavanja zahteva koji stoje na putu ka članstvu, Joksimović kaže da bi bilo simbolički važno da se otvori Klaster 3.
"Postoji nešto što se zove Plan raste, mehanizam koji je EU usvojila da osnaži ekonomije zemalja kandidata. Povlačenje sredstava ima određena pravila, svaka zemlja je samostalno formulisala plan reformi kao i rokove. Srbija je dobila to preliminarno zeleno svetlo za realizaciju plana, u okviru tog plana je bilo predviđeno da do Saveta REM-a i Zakona o biračkom spisku dođe mnogo pre nego što je do toga došlo, sa REM-om ponovo imamo problem sa njegovim sastavom. Mnogo u simboličkom smislu bi bilo važno da se otvori Klaster 3, a mi smo blokirani na evropskom putu suštinski od 2022, a geopolitička situacije je dovela do novih kriterijuma", rekla je ona.
Kompletno gostovanje Aleksandre Joksimović i Marka Todorovića pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)