Burna rasprava u studiju Euronews Srbija: Da li je prodaja NIS-a 2009. godine bila greška i kako dalje?
Komentari26/11/2025
-19:34
Rafinerija u Pančevu se već priprema za prekid rada, zalihe sirove nafte su pri kraju, a Srbija je od SAD zatražila dodatnih 50 dana za pronalaženje rešenja. Ako licence iz Vašingtona, tj. od strane OFAK-a, ne bude, slede prinudna uprava ili stečaj NIS-a. U srpskoj javnosti se poslednjih dana ponovo otvara pitanje – da li je prodaja NIS-a Rusima 2009. za 400 miliona evra bila kobna greška kojom smo se odrekli energetskog suvereniteta ili je to bila jedina realna opcija u trenutku kada je kompanija bila na ivici propasti?
Za Euronews Srbija o tome su govorili Radojka Nikolić, urednica magazina Biznis i Ekonometar, koja smatra da je prodaja bila neizbežna i fer s obzirom na tadašnje stanje NIS-a i da su Rusi uložili milijarde u modernizaciju.
S druge strane, Dušan Stojaković, urednik ekonomske rubrike Večernjih novosti, tvrdi da je cena bila sramno niska, da smo prodali ogromnu imovinu i dragoceni suverenitet i da nas upravo taj ugovor iz 2008. danas dovodi do ucene velikih sila.
Da li je u pitanju geopolitička ucena i da li se "veliki" obračunavaju preko leđa Srbije?
Dušan Stojaković je situaciju opisao kao "mangupsku" i naglasio da Srbija nema manevarski prostor.
"Ovo je jedna bezobrazna situacija, jedna mangupska situacija, ako smem da budem tako slobodan, jer veliki igrači se preko leđa srpskih građana obračunavaju. I srpska vlast je tu u situaciji da bira između izuzetno loših rešenja, a najmanje loše rešenje čak i ne postoji. Dakle, svako rešenje koje bi država Srbije uradila ofanzivno - je loše rešenje, jer preti ili da zaoštrimo odnose sa Vašingtonom ili da zaoštrimo odnose sa Moskvom", kaže on i dodaje:
"Ukoliko ne ispoštujemo OFAK-ove sankcije, Amerikanci će nam okrenuti leđa. Ukoliko otmemo ili već šta uradimo sa NIS-om - Rusi će nam okrenuti leđa. Dakle, sa velikim silama malobrojne nacije ne bi trebalo da se konfrontiraju, jer znamo kako smo mi prošli devedesetih godina kad smo se konfrontirali sa Zapadom".
Euronews Srbija
Radojka Nikolić je podsetila na strateški sporazum sa Amerikom iz septembra 2024. i da je ruski kapital od početka morao da izađe iz NIS-a.
Povezane vesti
"U tom strateškom energetskom sporazumu sa Amerikom koji samo mi imamo u regionu Zapadnog Balkana... taj sporazum je prvi te vrste i signal da Amerika ide ka regionu... Amerika je već tu, ostala je samo Srbija kao ostrvo, gde je želela da istisne ruski kapital iz oblasti energetike... ruski kapital mora da izađe skroz. To je zahtev", navela je Nikolić i dodala da je poslednji momenat kada je nešto moglo da se uradi bio 13. oktobar, kada je u Srbiju prvi put došao Aleksandar Djukov, predsednik Upravnog odbora Gazpromnjefta, zajedno sa zamenikom ministra energetike Rusije Pavelom Sorokinom.
Da li su se sankcije pooštrile od dolaska Djukova i kako su se ponašali Rusi?
Stojaković kaže da su inicijalne sankcije od strane OFAK-a bile donesene sa obrazloženjem da kompanije koje su u većinskom vlasništvu ruskih firmi za koje se sumnja da finansiraju rat u Ukrajini, ne mogu da budu većinski vlasnici kompanija bilo gde.
"Ta je definicija bila vrlo jasna, svi mi u medijima smo to preneli, onda su Rusi pravili ove preknjižbe, upravo ovo što je predsednik juče ponovio. Tri puta se menjalo vlasništvo. Prvo je došlo do ovog prelivanja između Gazproma i Gazprom njefta, pošto Gazprom nije na listi sankcija zbog odnosa sa Zapadom i dalje neophodnosti ruskih energenata", kaže on i dodaje:
"Kada je Gazprom postao većinski vlasnik, onda je došla informacija da ni to nije prihvatljiva varijanta, nego da moraju da se ruske firme spuste ispod 50 odsto", navodi Stojaković i ističe svoj utisak da su se uslovi OFAK-a pooštrili od dolaska Djukova u Srbiju.
Euronews Srbija
On kaže i da je njegov utisak da ruska strana nije imala nameru da proda NIS. Nikolić, pak, kaže da se Rusi od starta cele krize nisu ni obazirali na pretnje američke strane i da su isticali da nisu zainteresovani za prodaju.
"Nezvanično, u samom početku, još kad je cela ova priča krenula oko sankcija, sa ruske strane je bilo reagovanje: 'Čekajte, pa to je u našem vlasništvu, pa zašto bismo mi prodavali? Amerikanci veoma drže do nečijeg privatnog kapitala, privatnog vlasništva. Mi ne razumemo zašto bismo mi sada prodavali nešto što je naše. Ko nama može da kaže da mi to prodajemo?' To je otprilike intonacija koja je postojala i koja se praktično vidi kroz ceo ovaj period da oni ne pokazuju interesovanje za neko kompromisno rešenje".
Da li je prodaja NIS-a bila opravdana i potrebna?
Gosti Euronews Srbija su ušli u argumentovanu debatu kada je u pitanju prodaja NIS-a 2009. godine.
Povezane vesti
"Zašto smo se odrekli suvereniteta?", upitao je Stojaković, ustvrdivši da je procena Deloitte Touche pre prodaje bila da NIS vredi 2,2 milijarde evra, što bi danas iznosilo i do 5 milijardi.
Osim toga, Stojaković je pročitao spisak svega što je prodato, a što je bilo u vlasništvu NIS-a do 2009. godine.
"Zgrada NIS-a na Novom Beogradu, rafinerija u Pančevu, Novom Sadu i gasna u Elemiru. 497 benzinskih stanica, 1600 internih benzinskih stanica. 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom, cisterne za točenje goriva kapaciteta 18.250 tona, 10.000 kvadrata prodajnog prostora za motorno ulje, nalazište nafte u Vojvodini, koncesije za nalazište nafte u Angoli. Mi uopšte ne znamo koliko je iscrpljeno nafte u Angoli. 11 hotela, neću vam čitati imena, ali od Crne Gore i recimo onaj što smo mi voleli novinari da kažemo Slobin kompleks na Crnom vrhu gde je ostao je kakav jeste, nije ulagano u njega. 16 odsto pančevačke petrohemije, 13 odsto Karbondioksida, fabrike za proizvodnju industrijskog gasa, 43 odsto Politike, 21 odsto RTV Politike, 39 odsto beogradskog hotela Hajat, 14 odsto deonica Jugovića i 49 odsto sportskog centra", naveo je Stojaković.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Nikolić je, pak, istakla da je besmisleno vraćati se na 2008. godinu, kao i da je NIS tada bio neprofitabilan i tehnološki zastareo i da je prodaja bila tipična za to vreme.
"Zato što je to bila godina kada je već počela svetska ekonomska kriza. Vrednost je padala svim kompanijama, ne samo NIS-u. Drugo, NIS je bio u gubicima... imali smo još nesanirane posledice od bombardovanja 1999. godine. Vi prodajete naftnu kompaniju gde su delom oštećena postrojenja... Imate gubitke NIS-a koji se kreću do milijardu evra...", navela je Nikolić.
Kada je u pitanju ostala imovina kompanije, ona ističe da je to bila praksa u socijalizmu.
"Svaka kompanija po ondašnjem sistemu, socijalističkom, imala je svoja odmarališta, imala je velike kapacitete... Kad kompanija dođe i kupi u privatizaciji nešto, odvajaju core delatnosti od non-core delatnosti. Samo zadržava ono što je primarno u poslovanju, ovo drugo sve ostalo prodaje. Vraćati se na 2008. godinu je besmisleno... Mi smo tad doneli takvu odluku... Od jedne neprofitabilne kompanije koja je bila u gubicima, koja je u magacinima imala robu umesto novca na računima, znači kompenzacije su rađene... Rusi su napravili fantastičnu rafineriju koja je izuzetno moderna", navela je Nikolić.
"Da li je realno da nismo znali da prerađujemo naftu?"
Na kraju debate, Stojaković je postavio pitanja koja se odnose i na druge kompanije koje su privatizovanje početkom ovog veka.
"Da li je realno da mi nismo znali da prerađujemo naftu? Da li je realno da nismo znali da topimo železo? Da li je realno da mi nismo znali da kopamo zlato?... Odricati se energetskog suvereniteta jeste problem", naveo je on.
Euronews Srbija
Nikolić je ipak zaključila da je energetski suverenitet za malu zemlju iluzija.
"Ma kako energetski suverenitet može imati mala zemlja koja ne raspolaže velikim resursima, a nalazi se u okruženju da uopšte nema izlaza?", upitala je ona i istakla da ruska strana nije upropastila NIS već da ga je podigla i stvorila "profitabilnu kompaniju koja se kotira na berzi, koja ima transparentno poslovanje", zaključivši da su njihova ulaganja do sada oko 4 milijarde evra.
Cela emisija je dostupna za gledanje u video prilogu.
Komentari (0)