Ibro Ibrahimović: Vojna snaga tzv. KBS nije glavni bezbednosni izazov za Srbiju

Savetnik potpredsednika Vlade Ivice Dačića, Ibro Ibrahimović ocenio je da transformacija tzv. KBS i razvoj namenske industrije u Prištini predstavljaju proces koji Srbija pažljivo prati, pre svega zbog njegovih bezbednosnih i političkih implikacija, ali da to nije glavni bezbednosni izazov za Srbiju.

On je za Večernje novosti rekao da Priština ovaj proces sprovodi jednostrano, bez uvažavanja stavova srpske zajednice i mimo odredbi Rezolucije 1244, što stvara rizike koji su u prvom redu političke, a tek potom vojno-tehničke prirode.

Kako je rekao, u operativnom smislu, tzv. KBS i dalje ostaje struktura ograničenog kapaciteta, sa fokusom na laku pešadiju, dron-sisteme, komunikacione kapacitete i specijalne snage.

"To je model male, mobilne formacije koja može brzo da reaguje, ali koja nema mogućnost razvoja teške mehanizacije niti ozbiljnijeg artiljerijskog potencijala. U tom pogledu, ključnu ulogu i dalje ima KFOR, koji zadržava punu kontrolu nad svim vojnim kretanjima i opremom na Kosovu", rekao je on.

Kako je rekao, za Srbiju, glavni bezbednosni izazov ne leži u vojnoj snazi tzv. KBS-a, koja ostaje ograničena, već u mogućnosti političke zloupotrebe tih kapaciteta u trenucima povišenih tenzija, posebno u opštinama sa srpskom većinom.

Prema njegovim rečima, svako unilateralno pomeranje specijalnih jedinica ili novih kapaciteta ka severu može da stvori situacije koje zahtevaju hitnu reakciju međunarodnih misija.

"Paralelno s tim, Priština razvija i elemente male namenske industrije, pretežno orijentisane na proizvodnju i integraciju opreme za laku vojsku: uniforme, balističku zaštitu, municiju malog kalibra, dron-platforme i montažu lakih oklopnih vozila. Iako ovo povećava samostalnost Prištine u opremanju KBS-a, te industrijske grane ostaju ograničene i tehnološki zavisne od stranih partnera, najpre Turske i SAD", rekao je Ibrahimović.

Kaže i da u periodu 2026–2030. može da se očekuje dalji razvoj mobilnih jedinica, unapređenje dron-programa i modernizacija specijalnih snaga, dok će razvoj teške tehnike ostati van domašaja zbog jasnih međunarodnih ograničenja, zbog čega će najveći rizici za Srbiju i dalje biti politički, a ne vojno-tehnički - pokušaji Prištine da kroz određene poteze menja bezbednosnu realnost na terenu, uprkos prisustvu KFOR-a i jasno definisanoj međunarodnoj arhitekturi.

"Srbija će u narednim godinama nastaviti da koristi sve diplomatske kanale, međunarodne mehanizme i svoje institucionalne kapacitete da spreči jednostrane poteze Prištine, održi stabilnost i zaštiti srpsku zajednicu na KiM. Upravo zato je važno da se svaki razvoj KBS-a i kosovske namenske industrije posmatra u realnom okviru: kao proces sa političkim ambicijama, ali vojnim ograničenjima koja ostaju čvrsto definisana međunarodnim prisustvom", rekao je Ibrahimović.