Od januara porez na ugljen-dioksid: Privreda traži jasna pravila i zaštitu tržišta
Komentari
14/12/2025
-12:50
Zaštita od nelojalne konkurencije, osnivanje fonda za dekarbonizaciju i verifikacija stvarnih emisija od domaćih verifikatora, ključni su zahtevi privrede pogođene CBAM uredbom, poručeno je na panelu "Klimatska i trgovinska politika - da li je region spreman za CBAM" posvećenom uvođenju nacionalnog poreza na emisije ugljen-dioksida od 1. januara, navodi se u najnovijem biltenu NALED-a.
Pomoćnica ministra u Ministarstvu energetike Jovana Joksimović istakla je da je Srbija poslednje dve i po godine intenzivno radila sa Evropskom komisijom kako bi domaći mehanizam bio priznat u EU.
"Uspešno smo izdejstvovali da se karbon takse zemalja koje zavise od uglja, kao što je Srbija gde se 60 odsto struje dobija iz uglja, smatraju usklađenim sa EU politikama“, rekla je ona.
Dodala je da je Srbija najspremnija u regionu, jer već ima usvojen plan energetske tranzicije i klimatski plan.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Član Fiskalnog saveta Slobodan Minić podsetio je da dve trećine izvoza Srbije ide ka EU, a da je domaća privreda energetski intenzivna, sa dvostruko većim emisijama od evropskog proseka.
"Ukupan makroekonomski efekat neće biti dramatičan, ali će pojedine industrije biti značajno pogođene, pre svega, gvožđe i čelik. Uticaj na cement bi bio ograničen, jer Srbija mali deo proizvodnje izvozi", rekao je on.
Tehnički direktor fabrike cementa, Holcim Srbija Marko Muhadinović je poručio da su „ljudi i njihove kompetencije ključni za tranziciju“, i istakao da je kompanija do sada uložila 150 miliona evra u dekarbonizaciju u Srbiji te da očekuje da domaća regulativa prati evropsku mapu puta.
Povezane vesti
Naglasio je da su ključne mere u cementnoj industriji zamena sirovina i goriva, prelazak na obnovljive izvore energije i jasna regulativa.
Posebno je istakao važnost da se deo prihoda od CBAM-a zadrži u zemlji i usmeri u industriju kroz namenski fond.
"Ako hoćemo da se takmičimo u Evropi, taj novac mora ostati u sektoru dekarbonizacije", naglasio je on.
Direktor kompanije Metalfer Branko Zečević istakao je da je ova kompanija uložila 120 miliona evra u nove tehnologije, ali da neće svi moći da pređu na nove tehnologije.
"Određene zemlje koje to ne mogu spuštaju cene i postaju nelojalna konkurencija“, rekao je on i poručio da globalna slobodna trgovina de facto više ne postoji, jer sve države uvode zaštitu svojih proizvođača.
"Ako je naše tržište jedno od retkih potpuno otvorenih, sve investicije u dekarbonizaciju biće uzaludne ukoliko dozvolimo ulazak proizvoda koji u tranziciju ne ulažu", poručio je on.
Dodao je da će veliki deo proizvoda iz zemalja koje nisu u CBAM-u tražiti nova, nezaštićena tržišta, među kojima i naše.
Povezane vesti
Panel "Klimatska i trgovinska politika – da li je region spreman za CBAM" održan je u okviru konferencije Core days 2025, koju je organizovao NALED, uz podršku Švedske Vlade i u saradnji sa Partnerstvom za konkurentan region.
Konferencija je okupila više od 300 učesnika - predstavnika vlada, opština, privrede i civilnog sektora iz regiona i EU, sa ciljem razmene iskustava i dobrih praksi primene ESG standarda, sa fokusom na prava radnika, rodnu ravnopravnost, socijalne javne nabavke, socijalno preduzetništvo i jačanje održivosti u lancima snabdevanja.
Komentari (0)