Šta je sve izgrađeno u Srbiji tokom 2025. godine: Novi auto-putevi, brze saobraćajnice i fabrike

Tokom 2025. godine Srbija je nastavila snažan investicioni ciklus u oblasti infrastrukture i industrije, čime je dodatno unapređena povezanost regiona i otvoren značajan broj novih radnih mesta.

Poseban akcenat stavljen je na izgradnju i puštanje u saobraćaj auto-puteva i brzih saobraćajnica, ali i na privlačenje domaćih i stranih investitora u proizvodni sektor.

Saobraćajna infrastruktura: Novi putevi menjaju mapu Srbije

Najznačajniji infrastrukturni događaj u 2025. godini bilo je otvaranje deonice auto-puta E-763 "Miloš Veliki" između Preljine i Požege, duge gotovo 31 kilometar. Ovim je zapadna Srbija dobila direktnu i bržu vezu sa Beogradom, što je znatno skratilo vreme putovanja ka Zlatiboru i jugozapadnim delovima zemlje.

Ova deonica sadrži dva najduža drumska tunela u Srbiji, Laz (2,8 kilometara) i Munjino brdo (2,7 kilometara).

Kako je na otvaranju deonice naveo predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, reč je o najznačajnijem infrastrukturnom projektu u Srbiji.

TANJUG/ BRANKO LUKIĆ

"Ova deonica je od ogromnog značaja za naš narod, od ogromnog značaja ne samo za Moravički okrug, već i za ceo Zlatiborski okrug. Pošto, kako je rekao moj prijatelj Li Ming, ovo nije kraj, ovo je početak nečeg novog", rekao je tada Vučić.

Karakteristično za ovu deonicu puta je što prolazi kroz veoma težak geografski teren i zbog čega su izgrađeni brojni tuneli i mostovi, pa skoro trećinu trase čine mostovi i tuneli. Na celokupnom projektu je projektovano 35 mostova ukupne dužine 5.196 metara, četiri nadvožnjaka ukupne dužine 592 m, tri mosta na lokalnim putevima nakon silaska sa denivelisanih raskrsnica ukupne dužune 180 metara.

TANJUG/JOVANA KULAŠEVIĆ

Projektovano je i četiri nadvožnjaka u sklopu denivelisanih raskrsnica ukupne dužune 1.075m i to: 13 mostova dužine preko 100 metara, a najduži most 478 metra, šest mostova dužine od 25-100 m, 16 jednorasponskih mostova dužine od 10-25 m. Izgrađeno je 1.912.000 m3 nasipa i tri kompletne saobraćajne petlje, koje će omogućiti rasterećenje postojeće obilaznice oko Čačka.

Paralelno sa tim, u saobraćaj su pušteni i novi segmenti Moravskog koridora, čime su Kruševac i Vrnjačka Banja dodatno povezani sa glavnim putnim pravcima.

Deonica Moravskog koridora od Vrnjačke Banje do Vrbe, koja spaja banju i Kraljevo završena je u decembru ove godine. 

Tanjug/Jadranka Ilić

Deonica od Vrnjačke Banje do Vrbe u dužini od 14 kilometara otvorena je 24. decembra.

"- Ovo je dokaz da Srbija može sve kad smo ujedinjeni, za nas nema prepreka! Od ukupnih 113 kilometara Moravskog koridora ostaje nam 28 km i završen je, a do pre neku godinu nismo imali auto-put ni do Obrenovca, Uba... Rezultati su ono što nas razlikuje - što razlikuje one koji vredno rade! Ovaj put čudesno izgleda i želim da se zahvalim Amerikancima, Turcima, Britancima, svima koji su učestvovali, srećan sam, ponosan", rekao je predsednik Srbije prilikom otvaranja ove deonice.

Tanjug/Jadranka Ilić

Moravski koridor je i prvi digitalni koridor u Srbiji, koji omogućava brzu i pouzdanu razmenu informacija, u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja. 

Puštanjem u saobraćaj deonice Vrnjačka Banja - Vrba, Moravski koridor je došao do ulaska u Kraljevo. 

Vreme putovanja od Beograda do Vrbe, preko Pojata, sada će biti dva sata i 10 minuta, a nakon otvaranja ostatka Moravskog koridora, preko Čačka će se do Vrbe stizati za sat i 30 minuta.

Prema podacima Koridora Srbije, na deonici Vrnjačka Banja - Vrba (petlja Vrnjačka Banja - petlja Vrba), dužine 14 km izgrađena je denivelisana raskrsnica Vrba, koja omogućava vezu Moravskog koridora sa postojećim državnim putevima IB reda 23 (Kruševac-Kraljevo) i IB reda 24 (Kraljevo- Kragujevac). 

Izgrađena je i pristupna saobraćajnica koja saobraćajno povezuje i ova dva magistralna puta koji ranije nisu bili povezani, a u okviru nje izgrađen je i novi most preko Zapadne Morave dužine 361 metar.

Izgrađeno je 19 mostova, osam pločastih propusta i dva nadvožnjaka.

Takođe, na ovom delu auto-puta izgrađena je obaloutvrda (Objekat 11) ukupne dužine 716,7 m, kao i 7,05 km lokalnih puteva.

Brze saobraćajnice 

Završetkom ekspresne saobraćajnice Iverak–Lajkovac, Valjevo je dobilo kvalitetnu vezu sa mrežom auto-puteva, dok su deonice Mala Krsna–Požarevac i Veliko Gradište–Golubac unapredile saobraćaj u istočnoj Srbiji.

Poslednja deonica brze saobraćajnice Lajkovac - Valjevo, između Iverka i petlje Divci, otvorena je prvog februara ove godine.

Tanjug/STR

Deonica Iverak - petlja Divac dugačka je 5,8 kilometara, a ukupna dužina brze saobraćajnice iznosi 18,2 kilometra.

Saobraćajnica je predviđena za brzinu do 100 kilometara na čas.

Na brzoj saobraćajnici Iverak (Valjevo) - Lajkovac nalazi se i priključenje na južnu obilaznicu oko Valjeva što omogućava vezu sa industrijskom zonom u tom gradu i doprinosi boljoj povezanosti, ali i lakšem transportu proizvoda.

Značaj saobraćajnice ogleda se u direktnoj povezanosti Valjeva s mrežom autoputeva i brzih saobraćajnica Srbije, bezbednijoj vožnji i povećanoj atraktivnosti grada kada su u pitanju novi investitori.

Takođe, grad Valjevo ovom saobraćajnicom biće na svega sat vremena udaljen od Beograda.

Na brzoj saobraćajnici nalazi se ukupno 20 objekata (mostovi, nadvožnjaci), a ukupna dužina mostova na trasi je 5.250 metara.

Brza saobraćajnica Šabac–Loznica, iako puštena krajem prethodne godine, tokom 2025. bila je u punoj funkciji i postala važan koridor za Mačvu i Podrinje.

Tanjug/Marko Đoković

Deonica od 54,5 kilometara brze saobraćajnice Šabac-Loznica je nastavak auto-puta Ruma-Šabac, koji je otvoren prošle godine sa novim mostom na Savi.

Saobraćajnica od Šapca do Loznice spaja Mačvu i Podrinje.

Tanjug/Marko Đoković

Kada je brza saobraćajnica Šabac - Loznica u pitanju, projektovano je 13 mostova, 17 malih mostova-propusta, 16 nadvožnjaka i četiri denivelisane raskrsnice u Majuru, Slepčeviću, Petlovači i Prnjavoru.

Most u naselju Štitar, dužine 584 metara, nalazi se na osmom kilometru brze saobraćajnice i predstavlja najduži most na deonici.

Industrija i fabrike: Investicije i nova radna mesta

Industrijski razvoj u 2025. godini obeležilo je otvaranje više novih fabrika, naročito u Nišu, koji se ponovo pozicionirao kao jedan od industrijskih centara Srbije. U tom gradu otvoreni su pogoni italijanske kompanije Ariston Climate Solutions, austrijskog Palfingera i industrijski kompleksi u okviru CTParka, što je donelo stotine novih radnih mesta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su fabrike poput italijanskog "Aristona" od suštinskog značaja, jer od njih gradovi žive, kao i infrastruktura i sve drugo.

Tanjug/Dimitrije Nikolić

"Ovo menja krvnu sliku Niša, ovo je od suštinskog značaja za Niš. Od ovakvih fabrika Niš živi, od ovakvih fabrika se gradi infrastruktura i sve drugo", rekao je Vučić tokom obilaska fabrike "Ariston", sredinom decembra 2025. 

Euronews/Ljljana Pavlović

Značajne investicije realizovane su i u drugim delovima zemlje.

U Novom Sadu je kineska kompanija SHAC Automotive otvorila svoju prvu fabriku u Evropi, fokusiranu na proizvodnju auto-delova. Nemačka Mühlbauer Group pustila je u rad visokotehnološki proizvodni pogon u Staroj Pazovi, dok je PWO Group otvorio novu fabriku u Čačku, dodatno ojačavši automobilski sektor u centralnoj Srbiji.

U oblasti prehrambene industrije, kompanija Superior Foods proširila je proizvodne kapacitete i otvorila novi pogon, čime je dodatno unapređena domaća proizvodnja hrane.

Radovi na Ekspu 

Radovi na gradilištu budućeg EXPO kompleksa u Surčinu, koji će biti domaćin međunarodne izložbe EXPO 2027, odvijaju se prema planiranoj dinamici i predstavljaju jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Na terenu je svakodnevno angažovano više hiljada radnika i stotine građevinskih mašina, dok se paralelno gradi više ključnih objekata.

U toku 2025. godine billi su intenzivni radovi na izložbenim halama, uključujući montažu čeličnih konstrukcija i pripremu velikih zatvorenih prostora namenjenih nacionalnim i tematskim paviljonima.

Tanjug/Dejan ŽIivančević

Istovremeno se gradi i Expo Village, stambeni kompleks sa oko 1.500 stanova, koji će tokom izložbe služiti za smeštaj učesnika, a nakon toga biti integrisan u urbanu celinu Beograda.

Tanjug/Dejan ŽIivančević

Značajan deo radova u 2025. godini odnosio se i na Nacionalni fudbalski stadion, kao i na prateće sadržaje – hotele, tematske parkove i sportske objekte. Poseban fokus stavljen je na saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, uključujući železničke i putne veze koje će EXPO zonu povezati sa aerodromom i ostatkom grada.

Planirano je da svi ključni objekti budu završeni do kraja 2026. godine, čime bi Srbija u potpunosti bila spremna za održavanje EXPO izložbe 2027, ali i za dugoročno korišćenje novog urbanog i ekonomskog centra.

Godina 2025. potvrdila je kontinuitet infrastrukturnog i industrijskog razvoja Srbije. Novi putevi poboljšali su povezanost regiona, smanjili troškove transporta i podstakli lokalni razvoj, dok su nove fabrike i investicije doprinele rastu zaposlenosti i jačanju industrijske baze zemlje. Ovi projekti predstavljaju jedan od ključnih stubova ekonomske politike Srbije u poslednjim godinama.