Stručnjaci za Euronews analiziraju ključne događaje: Nemiri u Iranu, značaj Grenlanda i evropska spoljna politika
Komentari11/01/2026
-12:25
O ključnim međunarodnim događajima protekle nedelje za Euronews Srbija govorili su Aleksandra Kolaković, stručnjakinja za francusku i evropsku spoljnu politiku, i Petar Ivić, analitičar međunarodnih odnosa. Tema razgovora obuhvata promene u globalnoj politici, stratešku važnost Grenlanda, kao i aktuelne nemire u Iranu.
Kolaković je prvo istakla šta smatra najznačajnijim spoljno-političkim događajem.
"Kada govorimo o spoljno-političkim događajima, ja bih to definisala kao svet koji se menja, odnosno velike promene, prekomponovanje u međunarodnim odnosima koje prisustvujemo, koje posmatramo već duže vreme i koje čini se sada ulaze u jednu izuzetno dinamičnu fazu. Sve ovo što se događa, pre svega sa politikom Donalda Trampa, njegovom administracijom, ali i Iranom i događajima u Iranu, u kojima nemamo dovoljno preciznih informacija, veoma je interesantno ako posmatramo današnji svet sa neverovatnom količinom dostupnih informacija", kaže ona i dodaje:
"U slučaju Irana, nemamo pouzdane informacije šta se tačno događa, tako da je to interesantan fokus, posebno u kontekstu Trumpovih inicijativa, od hapšenja Madura do aktivnosti u vezi sa Grenlandom i drugim inicijativama. Pošto pratim francusku spoljnu politiku i francusko-srpske odnose, dodatno bih istakla redovnu godišnju konferenciju francuskih ambasadora na kojoj govori predsednik Emanuel Makron, a koja određuje koordinate francuske i evropske politike u narednom periodu", kaže ona.
Iako domaći mediji nisu pratili ovaj događaj, Kolaković objašnjava da je konferencija ključna za definisanje buduće strategije Evrope. Navodi da je francuska diplomatija definisala buduće aktivnosti kao odgovor na međunarodne događaje. Strateška autonomija ne podrazumeva samo odbrambeni segment već i ekonomsku dimenziju, sa posebnim naglaskom na ekonomsku bezbednost i koordinaciju aktivnosti svih članica EU, uključujući Vajmarsku grupu - Francusku, Nemačku i Poljsku.
"Francuska sada jasno ističe Poljsku kao ključnu zemlju za evropsku budućnost, nazivajući je drugom najvažnijom zemljom u EU. Takođe, Macron je definisao i aspekte tehnološke suverenosti Evrope, uključujući digitalno tržište i sektor veštačke inteligencije. Savremeni ratovi se vode i kroz tehnološku dimenziju, a regulative ograničavaju monopol velikih korporacija, omogućavajući prostor evropskim firmama i start-upovima", kaže ona.
Euronews Srbija
Kolaković zaključuje da ove mere kombinuju političke i geopolitičke ciljeve, potvrđujući da Francuska teži realističnijem pristupu međunarodnim odnosima.
Povezane vesti
Ivić se nadovezao i objasnio da, iako trenutno Grenland možda nije u centru pažnje, njegova važnost u budućnosti, posebno zbog globalnog otopljavanja i novih trgovačkih ruta, ne može biti zanemarena.
Ivić dodaje da 60 odsto Grenlanda još nije istraženo, što otvara potencijal za dalji strateški interes, uključujući geografski položaj između Amerike, Evrope i evropskog dela Rusije, važan za sisteme ranog upozoravanja. On ističe da je Trumpova pretnja vojnom aneksijom Grenlanda bila više taktika pregovaranja nego realna vojna opcija.
Euronews Srbija
Mislim da će se postići određeni preferencijalni ugovor koji otvara vrata minerala, gasa i nafte, uz dodatni vojni angažman SAD, ali bez narušavanja suvereniteta Grenlanda ili Danske. To bi predstavljalo strateški interes SAD bez ugrožavanja saveznika", kaže on.
Inače, više od stotinu gradova suočilo se sa najmasovnijim protestima od Iranske revolucije, sa desetinama mrtvih i hiljadama uhapšenih. Kolaković ističe da su ekonomske posledice ozbiljne - iranski rijel je izgubio 60 odsto vrednosti, a cene hrane porasle za oko 70 odsto.
Ona dodaje da se primećuje i pokušaj stranog mešanja u unutrašnje poslove, što može otvoriti prostor za proamerički režim, ali da situacija ostaje vrlo teška i sa velikim brojem žrtava. Na kraju, gosti naglašavaju da su nemiri u Iranu posledica složenog spleta ekonomskih i političkih faktora, a budući razvoj situacije ostaje neizvestan.
"Mislim da je ovo vapaj jednog naroda koji je potlačen, koji nije slobodan. Ekonomske teme svakako jesu direktan povod za ove proteste, ali ne mislim da su uzrok. Uzrok je sama trulost i tromost iranskog političkog sistema, velika doza korupcije, neslobode i diskriminacije ljudskih prava", kaže ona.
Pojedini izvorni podaci sugerišu da vlasti pripisuju nemire spoljnom uplitanju, naročito SAD i Izraela. Kolaković potvrđuje: "Neretka je pojava da bilo koja vlast protiv koje se protestuje upire prstom u spoljne aktere, ali mislim da je nedvosmislen interes Izraela i SAD u ovakvoj situaciji. Sigurno da tu postoji neki upliv. Ne kažem da je to prouzrokovalo proteste, ali neki upliv sigurno postoji".
Povezane vesti
Istovremeno, politička struktura Irana otežava brze promene. Situacija je, kaže ona, znatno drugačija nego u Venecueli, jer politički sistem i vojne snage – Iranska revolucionarna garda – nisu odvojene. Sila i vlast su spojene, a ekonomija države je u rukama vojne elite. Oni drže najveća preduzeća, medije i kontrolu nad gotovo svakom sferom života građana Irana. Zato je jako teško preko noći promeniti ovakvu situaciju.
Kolaković dodaje da trenutni talas protesta ne može sam po sebi srušiti režim. Moguće je da se pojavi kandidat iz establišmenta koji će zauzeti blaži stav prema Americi, ali prozapadni kandidat poput nekadašnjeg Šaha praktično nema plodno tle za povratak. Promena spoljno-političkog kursa Irana za 180 stepeni u kratkom roku jednostavno nije moguća.
Demonstracije su često nasilne i simbolično usmerene protiv postojećeg režima. Videli smo, kaže ona, paljenje džamija, sudnica, Kurana. To komplikuje samu situaciju i moguće rešenje koje bi išlo u različitim pravcima. Malo je verovatno da će u bliskoj budućnosti doći do olakšanja ili boljeg života za građane.
U kontekstu prošlih pokušaja povratka Šaha, njegova podrška protestima nosi i lični interes. Šah želi da poziva na ujedinjenje i podršku svom narodu, ali bojim se, kaže Kolaković, da u režimu koji već 45-46 godina drži vlast jednostavno nema realnih šansi za povratak. Sledeći prozapadni kandidat, ako se pojavi, verovatno bi bio iz trenutnog establišmenta koji traži balans.
Američko prisustvo u regionu dodatno komplikuje situaciju. Nakon Venecuele, SAD su svoje aktivnosti sada usmerile ka Iranu, a prethodne vojne akcije, poput bombardovanja nuklearnih postrojenja, uklanjaju tabu za intervenciju.
Pitanje spoljnih intervencija, dodaje Ivić, zavisi od interesa SAD i Izraela, koji su u mnogim tačkama saglasni, ali precizne posledice ostaju nepoznate zbog cenzure i nedostatka informacija.
"Tramp je dokazao da je nepredvidiv, pa se ne može sa sigurnošću reći šta će biti sledeći potez Amerike", kaže on.
Kolaković ističe da nestabilnost u Iranu ima i šire regionalne implikacije: "Male i srednje države često trpe posledice unutrašnjih kriza, što se reflektuje na njihovu spoljnopolitičku poziciju. Iranski protesti pokazuju složeni odnos vlasti prema građanima i pitanjima ljudskih prava, korupcije i verskih pravila. Sve to otežava pronalaženje trajnog rešenja".
Kolaković kaže i da je važna strateška autonomija Evrope i spremnost da se prilagodi novim globalnim izazovima, dok Ivić naglašava da je trenutni fokus međunarodne politike i dalje na Iranu i američkom prisustvu u regionu.
Komentari (0)