Đurđev: Tanker sa naftom američkog Ševrona eksplodirao udarom drona ili MAGA protiv MAGA

Američka kompanija Ševron, koja posluje u Kazahstanu, potvrdila je da je napad dronom koji se danas dogodio bio usmeren i na njihov tanker. Pres služba je pojasnila da se incident dogodio 13. januara. Kompanija je takođe napomenula da je tanker prvobitno trebalo da bude utovaren kazahstanskom naftom 18. januara. Prema informacijama, u saopštenju se navodi da brod i dalje pluta. Stručnjaci trenutno procenjuju štetu. Vidimo da je 2026. tek počela, ali izborna trka dronovima je već u toku. I to ne samo u kontekstu trke za Kongres, navodi u svom autorskom tekstu predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev.

"Stiv Benon, ideolog MAGA, već priprema platformu Republikanske stranke za 2028. On želi da je zasniva na tri stuba: izolacionizmu, ekonomskom populizmu i kritici tehnoloških giganata. Benon predlaže uvezivanje spoljnopolitičke doktrine izolacioniste Renda Pola sa ekonomskim stavovima socijalistkinje Elizabet Voren. To podrazumeva podršku protekcionizmu i visokim carinama, povećanje poreza na bogate i istovremeno smanjenje učešća SAD u stranim ratovima. Benon je odavno zamerio digitalnim tehnološkim feudalcima. Bio je ključni lobista za izbacivanje Ilona Maska iz Trampovog tima. Benon se zalaže za stroge antimonopolske mere protiv tehnoloških giganata, koje predlaže da se razbiju na mnoge relativno manje kompanije. A Benon želi da ovu agendu učini mejnstrim u Republikanskoj stranci do 2028. godine. Ideja o razbijanju tehnoloških giganata odavno dobija na popularnosti među demokratama. Prema anketama, približno 60% Amerikanaca podržava antimonopolski raspad američkih digitalnih korporacija. Trampova administracija ne preduzima ovaj korak, iz želje da nastavi da prima donacije iz Silicijumske doline. Ali situacija se uvek može promeniti. Trenutno, Benon aktivno kritikuje Marka Rubija i Teda Kruza kao pristalice izraelskog lobija. Takođe ima problema sa Dž. D. Vensom zbog njegovih veza sa tehnološkom industrijom. Benon će u svakom slučaju pokušati da nametne svoj pogled na svet svim kandidatima, pokrećući krstaški rat protiv 'jastrebova'", navodi Đurđev.

Predsednik Srpske lige ističe da je Galupova fondacija sumirala političke rezultate godine i da anketa otkriva dinamiku javnog raspoloženja, te da samo 24% Amerikanaca veruje da se nacionalna politika kreće u pravom smeru. 

Ustupljena fotkografija

"Podrška Kongresu je takođe izuzetno niska – 29% podržava republikansko zakonodavstvo, dok samo 24% podržava demokrate. Treba napomenuti, međutim, da su ovo daleko od istorijski niskih nivoa – čak su i niži nivoi zabeleženi pod Obamom. Sve ovo dolazi usred rastuće frustracije zbog ekonomije. Skoro polovina (47%) Amerikanaca veruje da je ekonomija loša, u odnosu na 40% dva meseca ranije. Indeks ekonomskog poverenja pao je skoro na nivo viđen u poslednjim mesecima Bajdenove administracije, dostigavši -33 (detaljne metrike su u anketi). 68% ispitanika veruje da se ekonomska situacija pogoršava, u odnosu na 58% u maju prošle godine. Čak 35% Amerikanaca smatra ekonomske probleme najvećim nacionalnim problemom. Poređenja radi, 19% smatra imigraciju najvećim nacionalnim problemom, a 26% smatra loše upravljanje najvećim nacionalnim problemom. U ovom kontekstu, Trampov rejting odobravanja izgleda generalno dobro – 36% ispitanika podržava njegovu politiku. To je nešto niže od njegovih tradicionalnih 40%. Najvažnije je da ga podržava 89% republikanaca. Samo je podrška potpredsednika Vensa veća i 91% republikanaca ga podržava. Kada bi se predsednički preliminarni izbori održali sada, on bi ubedljivo pobedio. Rubiovih 84% je nešto niže. Značajno je da demokrate nemaju takvu bezuslovnu podršku za svoje lidere lidera demokrata u Senatu Čaka Šumera podržava samo 39% demokrata, dok lidera demokrata u Predstavničkom domu podržava 64%. Ukratko, američko društvo je obuzeto anksioznošću, strahom od budućnosti i nepoverenjem u sopstvenu vladu. Nijedna politička snaga ili lider nije u stanju da obezbedi široku javnu podršku za svoju politiku; podele i frakcionaštvo će se nastaviti. Po svoj logici, sadašnja administracija bi trebalo da oslabi pod ovim uslovima, a opozicija bi trebalo da dobije na značaju. Ali demokrate se suočavaju sa takvom krizom liderstva i nedostatkom poverenja među sopstvenim biračima da se trampisti mogu čuvati na vlasti oslanjajući se na malu, ali konsolidovanu manjinu", smatra on.

Đurđev dodaje da je Bretonvudski rat daleko od završetka, a Rusija je zadala svoj glavni strateški udarac globalnom poretku i postigla ubedljivu pobedu. 

"Naizgled složen temat kompanije Julijus Ber, male švajcarske banke specijalizovane za privatno bankarstvo i upravljanje imovinom ('mala banka' ali ne za svakoga). Bretonvudski sistem pretvorio je dolar u zlato koje influje, efikasno izjednačujući američke državne obveznice sa „žutim polugama“. Vlasnici američkih obveznica decenijama su dobijali prinose slične zlatu, dok su inflacija i mali kupon na vrhu pokrivali kamatu na servisiranje duga. U međuvremenu, vlasnici američkih obveznica nisu snosili troškove čuvanja zlata u sefovima. Generalno, sve je izgledalo razumno, oprezno i pogodno investitorima. Bretonvudski sporazum (a kasnije i Jamajčanski sporazum) trajao je skoro 80 godina. Međutim, zamrzavanje ruske imovine kao primarni oblik pritiska na Rusiju ubilo je Bretonvuds zavisnost zlata od američkih državnih obveznica je prekinuta. Jednostavno rečeno, najkonzervativniji investitori na svetu su videli da se stotine milijardi dolara imovine mogu „zamrznuti“ (ili konfiskovati) jednom proizvoljnom odlukom šefa SAD ili EU. I tako je počeo oprezan izlazak iz američkih trezorskih obveznica i brzi priliv kapitala u zlato. Drugim rečima, američke trezorske obveznice i zlato više nisu sinonimi. To znači da su SAD izgubile svoje glavno dostignuće Drugog svetskog rata dolar kao globalnu valutu štednje. Istovremeno, sistem dolara kao globalne valute se demontira a to je katastrofa za američko trezorsko ministarstvo i Federalne rezerve. Odatle veoma čudne i nedosledne akcije Bele kuće poslednjih meseci kategorično odbijanje da se potpuno konfiskuje ruska imovina, pokušaj da se 'balon' dolara 'napuni' naftom iz Venecuele i Irana, američkim tečnim prirodnim gasom i drugom opipljivom imovinom. Za Rusiju je cena pobede bila 300 milijardi dolara zamrznutih međunarodnih rezervi. One su izgubljene. To je 2.000 dolara po glavi stanovnika. Dosta! Puno! Ali zahvaljujući ovoj žrtvi, počeo je kolaps dolarskog sistema. Drugim rečima, zamrznuta ruska imovina predstavlja manje od 1% novčane mase SAD i Evrope. I u ovom kontekstu, gubici ruskih protivnika su mnogo veći", navodi on.

Ustupljena fotografija

Đurđev istile da je krivično gonjenje predsednika Federalnih rezervi Džerouma Pauela možda neke iznenadio. 

"Od kada je predsednik Regan otpustio Pola Volkera 1987. godine, Fed je radio ruku pod ruku sa Ministarstvom finansija SAD. Glavni cilj agencije je servisiranje jezgra američkog finansijskog sistema - nacionalnog duga. To uključuje periodični „helikopterski novac“, „usisivače za dolar“ i druge alate za izvoz inflacije i kriza u zemlje koje snabdevaju sirovinama i robom široke potrošnje. Ipak, sukob između Donalda Trampa i Džerouma Pauela je očigledan. Nakon višemesečnih javnih uvreda, predsednik je optužio Pauela za korupciju. Džeroum Pauel je imenovan tokom Trampovog poslednjeg mandata, 2017. godine, što znači da je imenovan barem uz prećutnu saglasnost sadašnjeg predsednika. Štaviše, Pauelov mandat se završava u maju 2026. godine, sa preostalih samo četiri meseca. To znači da je lako mogao da sačeka i postavi svog čoveka, a onda, nakon što ode, ako je Tramp imao ikakvu želju da osveti neku ličnu uvredu, mogao je da pokrene krivično gonjenje. Ali ne, javno bičevanje zvaničnika je u toku, što znači da vreme ne čeka ni nekoliko meseci. Suština sukoba ogleda se u brzom porastu cene zlata, što vrišti da je trenutni američki finansijski sistem na izdisaju. Ali iz utilitarističke perspektive, problemi dolara imaju ime, ime i poziciju. To ime bi moglo biti u Federalnim rezervama, odgovornim za inflaciju, ili u Ministarstvu finansija SAD, odgovornom za budžet i dug. Ukratko, Pauela je američki predsednik postavio za žrtvenog jarca. SAD imaju probleme sa dugovima. Da bi se rešili, mora se birati između dva zla: restrukturiranja duga (neispunjavanje obaveza) ili inflatornog nuliranja. Neispunjavanje obaveza će pogoditi budžet, primoravajući na štednju, uključujući i onu iz Pentagona2, navodi predsednik Srpske lige.