Macura: Kos pokazala mekši stav prema Srbiji, prijem celog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju bi bio značajan
Komentari
22/01/2026
-12:32
Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena Tatjana Macura izjavila je danas da je evropska komesarka za proširenje Marta Kos nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Davosu, pokazala mekši stav u pogledu toga kako tretira Srbiju, zbog čega smatra da je sada pravi trenutak da se relaksiraju odnosi u krute prakse koje postoje u EU prema Srbiji.
"Ja, kao neko ko prati procese evropskih integracija i kod nas i u drugim državama, mogu da primetim nejednak tretman prema svima nama. Kada sada vidite kakve uslove postavlja Ukrajina, jasno se vidi nejednak tretman prema nama. I mi želimo da imamo isti tretman kao i drugi", poručila je ona za K1 televiziju.
Komentarišući objavu Marte Kos u kojoj je navela da je sa predsednikom Vučićem razgovarala o reformama koje su, po oceni Evropske komisije, neophodne kako bi Srbija ostala "čvrsto na evropskom putu" kao i da je dogovoreno da se intenzivira zajednički rad na energetskoj bezbednosti, smanjenju zavisnosti i saradnji na izgradnji nezavisne Evrope, Macura je istakla da svi očigledno znaju da je Srbija strateški i geografski na veoma važnom položaju, zbog čega je svima bitno da Srbija postane izričita u svojim stavovima i da se opredeli.
Kako je navela, iako su pojedini omalovažavali izjavu predsednika Vučića da bi bilo dobro da se revidira poziv da ceo Zapadni Balkan uđe u EU, sada nakon svih izazova i izjava na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu se vidi da se situacija promenila i da očigledno postoji prostor u kojem treba razmišljati o tome da ceo Zapadni Balkan postane deo EU.
Ona smatra da bi članstvo celog Zapadnog Balkana u EU dodatno relaksiralo odnose koji postoje na ovom prostoru među državama, kao i da bi to bilo značajno i za EU i za ovaj region.
"Odnos evropske administracije prema Srbiji, a ne prema čitavom Zapadnom Balkanu, se oseti da je nefer. Čak i neke punopravne članice EU govore da postoji nejednak tretman, a da postoji snažan interes da Srbija postane članica EU makar u isto vreme kad Crna Gora i Albanija", dodala je ministarka.
Macura je ocenila da bi EU trebala da pokaže veću agilnost i fleksibilnost kada je u pitanju pristupanje samoj EU jer ne postoji drugačiji način da se EU ojača, i pored jakog uticaja SAD koji postoji u Evropi i na Balkanu.
Povezane vesti
Govoreći o Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Macura je rekla da uopšte ne postoji dijalog, već da su svi u Davosu u svojim nastupima bili izuzetno izričiti, na prvom mestu predsednik SAD Donald Tramp koji svako svoje javno pojavljivanje koristi za to da svi pričaju o njemu.
Tanjug/Miloš Milivojević
"U Davosu smo mogli da vidimo sve osim dijaloga. Meni je drago što je naš predsednik Aleksandar Vučić koji je tamo ostao dosledan onome što je naziv samog Foruma u Davosu, ali i onoga što je govorio u sedištu u UN prošle godine u septembru. Bez obzira koliko je Srbija mala, biti hrabar u ovom trenutku i zastupati stav da ste skloni dijalogu i da od njega ne želite da odustanete je važna činjenica za Balkan, Evropu i bezbednost na ovom prostoru", navela je ona.
Na pitanje šta bi bilo najpametnije za Srbiju u ovom geopolitičkom trenutku, Macura je rekla da Srbija već više godina uspešno balansira između pritiska da se izričito svrsta na jednu stranu, i poručila da Srbija treba da ostane dosledna putu ka EU jer Srbija jeste na evropskom kontinentu i ima najveću ekonomsku razmenu sa najmoćnijim državama članicama EU.
Dodala je da to automatski ne znači da Srbija treba da narušava odnose koji su tradicionalno dobri sa SAD i koji su poslednjih nekoliko godina krenuli uzlaznom putanjom posebno kada je Trampova administracija došla u poziciju da vodi državu.
Macura je istakla da se nada da će se odnos EU prema Srbiji i zemljama kandidatima za članstvo koje dolaze sa Zapadnog Balkana promeniti nakon situacije sa Grenlandom, gde je EU po prvi put na grub način suočena sa tim da se dovodi u pitanje suverenitet jedne od članica EU.
Prema njenim rečima, moguće je da će sama činjenica da je Grenland postao tema svih političkih razgovora širom sveta, baciti novo svetlo na naše odnose sa EU i određene ultimatume koji dolaze sa te strane.
"Ono što je sada drugačije u odnosu na situaciju 1999. godine koja se nepravedno dogodila Srbiji, je to što se radi o državi koja je u ovom trenutku punopravna članica EU. EU mora da zauzme jasniji stav u pogledu toga da li zaista želi da štiti svoj suverenitet. U tom smislu kada se u isto vreme pregovara o ulasku Srbije u EU a postoji izričit zahtev koji se odnosi na odnos Beograda i Prištine, mislim da možemo da iskoristimo ovu priliku da uhvatimo novi zamajac u pregovorima sa EU", izjavila je ministarka.
Tanjug/Miloš Milivojević
Povezane vesti
Odgovarajući na pitanje kako će Vlada Srbije uspostaviti dijalog i sa civilnim sektorom koji se ne slaže sa politikom koju vlast sprovodi, i sa opozicijom, i sa evroparlamentarcima, Macura je rekla da je Narodna skupština, u kojoj postoje legitimno izabrani predstavnici građana, mesto gde može da se vodi dijalog o dnevno političkim temama, ocenivši da taj dijalog ima potencijal da se razvija u Skupštini, instituciji koja je tom dijalogu i namenjena.
"Kada je reč o organizacijama civilnog društva, mi zaboravljamo da u našoj državi ima mnogo više organizacija civilnog društva nego što su one koje imaju očigledno podršku pre svega EU, tako da ja kao članica Vlade i te kako ima razvijenu saradnju sa organizacijama civilnog društva koje nisu odustale od institucionalnog dijaloga. Postoji samo nekoliko organizacija civilnog društva koje su izričite da ne žele dijalog sa institucijama", navela je ministarka.
Macura je ocenila da u Srbiji postoji kapacitet da se vodi dijalog u okvirima države, a da je tu samo pitanje kakav uticaj dolazi sa strane koji onemogućava da se taj dijalog vodi, i poručila da svi moraju da razmišljaju o interesima Srbija na način da se zauzme makar po nekim pitanjima jedinstven stav.
Komentarišući jučerašnja dešavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Macura je rekla da su studenti u blokadi ušli u zgradu fakulteta protivpravno sa idejom da ponovo blokiraju fakultet, i dodala da univerzitet kao takav ima autonomiju da donese odluku o tome ko će biti profesor a ko ne.
"Mi ne znamo da li su ispunjeni osnovni kriterijumi da profesorka Kleut bude izabrana u zvanje redovnog profesora. Neko je na nivou univerziteta ko ima autonomiju da donosi odluku o tome, doneo odluku da odbije njen prigovor. Postoje legitimna sredstva koja ona može da iskoristi, ali ne tako što će jedna manja grupa studenata podržana od strane građana, na taj način vršiti pritisak na odluke koje su donete na nivou univerziteta", napomenula je ona.
Macura je istakla da bi oni koji su doneli odluku o tome da se pregovor profesorke Jelene Kleut odbije, trebalo da objasne u čemu je tačno problem kako bi javnost bila informisana na pravim način tačnim informacijama.
Komentari (0)