Formiranje operativnog tima za put ka EU, Milivojević: Postoje tri razloga za to, sve mora da bude funkcionalnije i brže
Komentari26/01/2026
-17:02
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je na sednici Vlade Srbije da se formira operativni tim i ojačaju kapaciteti da bi Srbija brže napredovala na evropskom putu i da bi se stvari tamo gde može, kako je rekao, uradile mnogo brže nego do sada. On je za predsednika tog operativnog tima predložio šefa misije Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu Danijela Apostolovića.
"Molio bih vas da formirate manje operativno telo koje će da se bavi time na dnevnom nivou. I u tom operativnom timu predlažem da na čelu u njemu mora da bude naravno i ministar Starović, mora da bude i Ana Brnabić, mora da bude i Siniša Mali, takođe i ministar pravde Vujić i još neko iz Ministarstva pravde. A predložio bih da timom rukovodi, ako smem to da učinim, Danijel Apostolović, naš ambasador iz Brisela", rekao je Vučić na tematskoj sednici vlade.
Naveo je da bi operativni tim trebalo da ima osam do deset ljudi, da svakoga dana mogu da budu u kontaktu na konferencijskoj vezi.
Komentarišući navode o formiranju tima, karijerni diplomata Zoran Milivojević rekao je za Euronews Srbija da smatra da postoje tri razloga za to.
"Prvo što je nama strateški cilj pristupanje Evropskoj uniji i što je taj proces sada dobio na ubrzanju sa odlukom Komisije i Evropske unije u celini da politiku proširenja vrati na agendu. Druga stvar je što smo mi otprilike sami sebi zacrtali neke rokove, da do kraja 2026/27, tačnije, sve ono što je u, rekao bih, pregovaračkom okviru, što ne zavisi od političkih razloga, završimo. Mislim da je to u našem interesu ušli ili ne ušli u Evropsku uniju. I treći razlog što to mora da bude operativno, funkcionalno, mnogo brže. Mi do sada nismo imali, koliko sam ja primetio, onog glavnog pregovarača, ranije je to bila jedna ministarka koliko se sećam, sada to nekako nemamo i očigledno da to nije funkcionisalo. Znate kako vi imate puno tih poglavlja svako poglavlje je vezano za neki resor za neke radnje koje moraju da se urade i da je tu očigledno bilo nekih zastoja i bilo je nekih nezavršenih poslova za koje mi znamo", rekao je Milivojević.
Kako je dodao, za nas su najvažnija Poglavlja 23 i 24, te da su to Poglavlja prema kojima se meri ukupan napredak u pregovaračkom procesu.
"Vladavina prava, demokratske institucije, bezbednost, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala - to su te neke stvari koje moraju da idu dosta brzo i, mislim, sve ono što ne zavisi od političkih uslova koji nas opterećuju. Međutim, da vam kažem iskreno, nama je važno da mi dođemo do onoga što je osnova. A politički uslovi, u zavisnosti od okolnosti, u zavisnosti ako hoćete od geopolitike, od nekih raspleta, ako dođe recimo do raspleta rata u Ukrajini i tako dalje, onda će taj politički zahtev oko sankcija, mislim, otpasti. Ja mislim da nama ostaje to kosovsko pitanje ovako kao neuralgična tačka, kao jedan za njih politički uslov, za nas, ja bih rekao, egzistencijalni uslov, radi se o državi, radi se o teritorijalnom integritetu i tu će biti najviše problema, ali pošto se neke druge stvari pripremaju, ulazimo u jednu fazu, ja bih rekao, posebnih slučajeva, sa predlogom recimo da Ukrajina uđe brzo u Evropsku uniju, koja ima znatno veći problem nego što je naš, onda može da dođe do presedana, može da dođe do vraćanja recimo na kiparsku formulu", rekao je on.
Povezane vesti
Na pitanje na koji način će se menjati politika prijema novih članica, Milivojević kaže da će se zahtevati revizija pitanja odlučivanja.
"Prijem novih članica prema ugovoru iz Lisabona koji je ustav Evropske unije podrazumeva konsenzus svih članica. Oni su do sada u nekim slučajevima zbog stava Mađarske koristili ono konsenzus minus jedan, s tim što sad ima više država koje se protive. Videli smo recimo i austrijskog kancelara posle Davosa da se i on protivi. Imamo Slovačku, imamo niz stvari koje su vezane za to. Kako će oni to prevazići, ja ne znam. To je prva stvar. Druga stvar je pitanje faktičkog stanja i kriterijuma, znate ja ponavljam Ukrajina je u ratnom stanju, tamo institucije ne funkcionišu na način koji bi podrazumevao demokratski politički sistem u punom kapacitetu. Znači, mora i tu doći do nekih tolerancija, da tako kažem. Treće, ulazak podrazumeva da vi prihvatite celu ovu pravnu tekovinu Evropske unije. Da je ugradite u sistem i da se ona primeni na teritoriji. Prvo, pitanje je teritorija, a onda drugo i kako to da sprovedete da bi to funkcionisalo. Tu onda imate presedan Rumunije i Bugarske svojevremeno koji se može primeniti, ali i uz ove druge stvari koje moraju da se učine, videćemo kako će ići. Biće krajnje interesantno", naveo je Milivojević.
Na pitanje šta je sa Klasterom 3, koji je tehnički spreman već četiri godine, ali Srbiji još nije dato zeleno svetlo za njegovo otvaranje, Milivojević kaže da to postaje tema koja blokira proces i da to više nije u interesu ni same Evropske unije.
"Ako već idemo u neki proces koji podrazumeva sanaciju evropskih problema, ako oni kažu da je ovaj region zaista na putu i da treba da uđe, onda to treba da deblokiraju. Ja mislim da je krajnje vreme, sad za vreme kiparskog predsedavanja bi bio red, pri čemu ja mislim da je jako važno da i mi ovaj deo posla završimo. Da više taj REM skinemo s dnevnog reda i te zakone koje smo obećali i mislim da će onda praktično se stvoriti uslovi, ali će se otvoriti proces i za neke druge klastere. I zato ima smisla ovo što se formira ovaj task force, da ga tako nazovem. Dakle, ova ekipa koja treba operativno da uradi sve ono što mi treba da uradimo. I to bi onda bila poruka i bio bi nezaobilazni argument u korist odluke da se ipak Klaster 3 otvori i deblokira proces u celini", zaključio je on.
Apostolović: Postoji dobra osnova za napredovanje u pregovorima sa EU, ali brže raditi
Ambasador Srbije u Evropskoj uniji Danijel Apostolović izjavio je da postoji dobra osnova za napredovanje u pretpirstupnim pregovorima sa EU, naročito nakon dobrih i uspešnih sastanaka predsednika Aleksandra Vučića sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, ali da na uslovima treba brže raditi.
"Kada bih vam dao realan presek stanja procesa pregovora verovatno bi me vlada možda čak i smenila. Želeo bih samo da kažem da moramo maksimalno da se angažujemo na ispunjavanju prelaznih merila za poglavlja vladavine prava 23 i 24. Ministarstvo pravde se značajno ubrzalo, ali to mora još duplo brže. Ako je Evropska komisija spremna i želi da do kraja kiparskog predsedavanja uradimo neke stvari, nemoguće je da u našim planovima stoji da te zakone usvajamo tek krajem ove godine", rekao je Apostolović na tematskoj sednici Vlade Srbije.
On je rekao da je njegova sugestija i molba za svakog ministra da sagleda godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku "za svako pojedinačno poglavlje".
Povezane vesti
"Ukoliko bismo te preporuke ispunili, ocena u samom godišnjem izveštaju bi bila mnogo bolja. Paralelno sa tim mislim da treba da se ubrzamo i na ispunjavanju merila za ispunjavanje uslova za otvaranje Klastera 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, tu ministar (finansija) Siniša Mali ima ključnu ulogu", kazao je Apostolović.
On je rekao da treba ubrzati ispunjavanje uslova za otvaranje klastera pet, koji se odnosi na poljoprivredu i koheziju, gde ima dosta kašnjenja, ali su po njegovoj oceni stvari počele da se ubrzavaju.
Komentari (0)