Kako su povezane olimpijada i politika: Kakve poruke su poslate iz Italije i šta je zapravo na Trampovoj agendi

Italijanske zastave, milanski stil, povreda slavne skijašice, svetski rekord - sve je to moglo da se vidi u Cortini d'Ampezzo, ali ono što se analizira jeste i način na koji je Italija otvorila Zimske olimpijske igre 6. februara, ali i poruke koje je poslala. O tome šta se dešava kada se povežu olimpijada i politika za Euronews BiH je govorio profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Aleksandar Savanović.

On kaže da je očigledno da je bar otvaranje Zimskih olimpijskih igara trebalo da pošalje jednu poruku o nešto drugačijoj Evropi nego što smo to navikli da gledamo prethodnih godina.

"Ako uporedimo manifestacije kao što su, na primer, Evrovizija ili otvaranje olimpijade u Parizu pre dve godine, videćemo da je poprilično drugačija poruka sada", rekao je on.

Profesor kaže da je poslata jedna poruka o drugačijoj Evropi, odnosno viziji Evrope koja se želi stvoriti.

"Mislim da je to veoma značajna stvar i da je sada već samo zapravo pitanje kapaciteta da li se ta vizija može ovaplotiti u praksi", naveo je on.

Povodom obraćanja italijanske premijerke Đorđe Meloni na italijanskom potpredsedniku SAD Džej Di Vensu, Savanović je rekao da je mnogo zanimljiviji komentar koji je posle toga usledio kada je ona rekla da on u stvari ne razume o čemu ona priča. 

"To je poprilično otvorena poruka kad nekom kažete da ne razume, odnosno što bi mi rekli ne kapira o čemu se radi. To je vrlo jasna poruka. Naravno, to je onda pretvoreno u šalu i izbegnut je, naravno, neki ozbiljan skandal, ali evo, recimo, Vens je izviždan na otvaranju Olimpijade, iako su američki sportisti dobili gromoglasan aplauz. To znači da se Evropa distancira od trampizma i Trampa i da ne želi takvu vrstu svetonazora, ja bih rekao, ne samo politike, u svom dvorištu, što je sigurno dobro", rekao je on.

Navodeći da je uvek bio skeptičan kada neki desničar dobije izbore, kao što je i Đorđa Meloni, profesor je naveo da je italijanska premijerka pokazala zaista da je izvanredna u ovom smislu evropskih političara kakvi su sada potrebni.

"Ona sama je dala jednu veoma lepu definiciju Evrope i uopšte zapadne civilizacije koju želi da vidi kada je rekla da ona treba da bude utemeljena na tri fundamentalne evropske vrijednosti - grčka filozofija, rimsko pravo i hrišćanske vrednosti. Takođe njen stav prema Ukrajini je vrlo decidan i jasan i nedvosmislena je podrška od samog početka mandata, tako da mislim da ona predstavlja u određenom smislu jednu viziju prave mere u Evropi između ovih, kako se to sad popularno voli reći, "woke liberalnih vrednosti" i desničarskih skretanja koje svedočimo u nekim državima", rekao je on.

"Tri poteza prinudila Evropu da reaguje" 

Navodeći da Evropa ima mnogo izazova, profesor kaže da bi se povlačenje SAD desilo i bez Trampa.

Euronews Srbija

"Tramp je to samo uradio na jedan pregrub način, otprilike kao kako to naš narod kaže, kada slon uđe u staklarsku radnju, ali to je naprosto bilo neminovno", rekao je on.

On kaže da se sada svet promenio pre svega zbog uspona Azije, Kine ali i drugih.

"Amerika više nema naprosto kapacitet da to radi, Evropljani to moraju preuzeti sami na sebe. Teško da to može biti u formi briselske Evrope. Ja mislim da je za očekivati neka vrsta transformacije te priče. Makron je to, recimo, jako precizno i dobro rekao, dakle, da će se neka vrsta transformacije doći. Govori se sad o Evropi dve brzine, dva nivoa odlučivanja gde bi ove ključne nacije, imperijalne, da tako kažem, Španija, Italija, Njemačka, Francuska, Poljska imale nešto drugačiji status od ostatka, zato što one nose i gro i ekonomije i vojske i moći uopšte. Kako će se to institucionalizovati i da li će uopšte veliko je pitanje. Nemoguće je trenutno proceniti", rekao je on.

On kaže da su tri poteza koja su odigrali Kina u svom usponu, Rusija napadom na Ukrajinu i Amerika zaokretom i odbacivanjem te uloge svetskog policajca ili vođe slobodnog sveta, kako su je zvali, sada prinudila Evropu kao drugu najveću silu na svetu da reaguje.

"Kako će ona reagovati još uvek nije moguće proceniti. Moguće je da se ona zapetlja u ove svoje nacionalizme, svako svoje interese da ganja svaka od tih država. Evo vidimo da, recimo, Njemačka i Francuska sad nisu mogli da naprave sporazum, vrlo važan sporazum o proizvodnji lovca šeste generacije. Oni će na kraju ipak izgleda naručivati američke avione. Iako što je porazno za Evropu, jer Evropa ima sva znanja i inžinjerska i tehnološka da to provede, to je samo rezultat političke nesposobnosti da se napravi dogovor. Da li će Evropa se zapetljati u te stvari? Ako se to desi, onda će to biti jedan mali potkontinent, neće biti istorijski igrač ili planetarni igrač, nego će o njoj odlučivati drugi", rekao je on.

Savanović kaže da Tramp region tretira u zavisnosti od toga šta želi od Evrope.

"Ako je cela ta priča o sukobu trampista i Evrope stvarna, a ne fejk, kod Trampa to nikad ne možemo znati i kod tog tipa populističkih političara, mi nikad ne možemo znati zapravo šta je prava agenda", zaključio je profesor.

Kompletan intervju sa profesorom Aleksandrom Savanovićem možete pogledati u video prilogu iznad teksta.