Arsić, Elek i Odalović u emisiji Direktno sa Minjom Miletić: Najteži period za Srbe na KiM od 2004.

U emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" sagovornici – Nebojša Arsić, Zlatan Elek i Veljko Odalović – upozorili su da se Srbi na Kosovu i Metohiji suočavaju sa, kako su ocenili, najtežim periodom od 2004. godine, ali da se pritisci danas ne sprovode otvorenim nasiljem već administrativnim merama koje bi mogle imati dalekosežne posledice po obrazovni sistem, institucije i svakodnevni život srpske zajednice.

Arsić: Suočeni smo sa katastrofalnim posledicama novih mera

Rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Nebojša Arsić ocenio je da je period kroz koji danas prolaze Srbi na Kosovu i Metohiji „najteži još od pogroma 2004. godine“, upozoravajući da bi najavljene administrativne mere mogle imati dalekosežne posledice po obrazovni sistem i opstanak srpske zajednice.

„Posle 2004. godine ovo je najteži period. Umesto otvorenog nasilja, sada se ide perfidnijim putem – administrativnim merama koje će, ukoliko se sprovedu, imati veoma teške posledice", rekao je Arsić.

Govoreći o uticaju najavljenih propisa na visoko obrazovanje, Arsić je istakao da bi posledice po univerzitet bile „katastrofalne“.

Prema njegovim rečima, veliki broj nastavnika koji dolaze iz centralne Srbije nema kosovska dokumenta, što bi moglo da im onemogući boravak i rad. Takođe, trećina studenata dolazi iz centralne Srbije i sa severa Crne Gore, dok je manji broj iz drugih bivših jugoslovenskih republika.

„Svi oni bi mogli da se nađu u situaciji da im bude zabranjen duži boravak, što znači da ne bi mogli da prisustvuju nastavi niti da ispunjavaju svoje akademske obaveze“, upozorio je rektor.

Brojke koje zabrinjavaju

Na univerzitetu je trenutno aktivno oko 7.000 studenata na osnovnim, master i doktorskim studijama, dok ukupan broj upisanih iznosi nešto manje od 11.000. Univerzitet zapošljava oko 1.100 ljudi – 780 nastavnika i saradnika i više od 300 članova administrativnog osoblja.

„Ako bi zakon bio sproveden, oko 500 nastavnika bi u startu izgubilo pravo boravka, a oko 2.000 studenata ne bi moglo da pohađa nastavu“, naveo je Arsić.

Euronews Srbija

On je dodao da posledice ne bi pogodile samo obrazovni sistem, već i lokalnu ekonomiju, s obzirom na to da, kako je rekao, „ceo grad u velikoj meri živi od univerziteta“.

Pritisci i pitanje vozila

Arsić je ukazao i na dodatne probleme, poput pitanja registracije službenih vozila. Prema njegovim rečima, univerzitet je morao da preregistruje više od 20 vozila na tablice gradova u centralnoj Srbiji, a potom je usledio, kako tvrdi, neformalan pritisak da se vozila preregistruju na kosovske tablice.

„Sugerisan nam je model da vozila ‘poklonimo’ nekome kako bi mogla da budu preregistrovana. To nisu privatna vozila, već imovina univerziteta“, rekao je Arsić, ocenjujući da je reč o kontinuiranom pritisku.

Rektor je istakao da administrativne odluke, iako formalno pravne prirode, imaju duboke društvene i demografske posledice.

„Ako se na vreme ne reaguje, posledice će biti dugoročne – ne samo za univerzitet, već i za opstanak srpske zajednice na Kosovu i Metohiji“, poručio je Arsić.

Odalović: Na KiM je u toku treći, institucionalni pogrom nad Srbima

Predsednik Komisija za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović ocenio je da se Srbi na Kosovu i Metohiji danas suočavaju sa „trećim pogromom“, koji je, kako je naveo, institucionalne prirode i ima dalekosežne posledice.

Podsećajući na događaje iz 1999. i 2004. godine, Odalović je istakao da su tadašnji pogromi bili praćeni fizičkim nasiljem, proterivanjem stotina hiljada ljudi, ubistvima, nestancima, paljenjem kuća, crkava i manastira.

„Ovo danas je institucionalni pogrom. Njegove posledice mogu biti dugoročne i to ide na dušu međunarodne zajednice“, rekao je Odalović.

Odalović je naveo da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, na teritoriji koja je bila pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, presedan i „sumrak međunarodnog prava“.

On je podsetio da je na Kosovo i Metohiju 1999. godine došlo više desetina hiljada međunarodnih vojnika iz više zemalja, sa mandatom da obezbede sigurnost svim zajednicama.

„Pred njihovim očima dogodili su se pogromi. Očekivali smo bezbednost i jednak prostor za život i prosperitet, a dobili smo kršenje međunarodnog prava i nepoštovanje sopstvenih odluka“, rekao je Odalović.

Euronews Srbija

Govoreći o Briselskom sporazumu iz 2013. godine, Odalović je naglasio da je njegova suština bila formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), kao mehanizma kolektivne zaštite prava Srba.

„Šest prvih tačaka sporazuma odnosi se na ZSO. To je bila vodilja čitavog procesa – da Srbi kroz institucionalni okvir ostvaruju kolektivna prava, posebno u oblastima zdravstva i prosvete“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, da je ZSO formirana, današnje krize u vezi sa obrazovanjem i zdravstvom ne bi postojale, jer bi ta pitanja bila rešavana kroz institucionalni dijalog.

Zakon o strancima – „udar na zdravstvo i prosvetu“

Odalović smatra da najavljene administrativne mere, uključujući obavezu pribavljanja dozvola za rad i boravak za zaposlene koji dolaze iz centralne Srbije, predstavljaju direktan pritisak na srpske institucije na KiM.

On tvrdi da bi lekari, profesori i drugo osoblje morali da traže odobrenja od prištinskih institucija, a da bi dozvole mogle biti izdate samo ukoliko su njihove ustanove registrovane i akreditovane u kosovskom sistemu.

„To je perfidan pokušaj da se naš univerzitet i zdravstveni sistem uvedu u njihov institucionalni okvir. Ako niste registrovani u tom sistemu, zahtev će biti odbijen“, rekao je Odalović.

On upozorava da bi takva praksa mogla da dovede do otežanog lečenja pacijenata i funkcionisanja obrazovnih ustanova, jer deo zaposlenih dolazi iz centralne Srbije, a pacijenti se leče u ustanovama koje rade po sistemu Republike Srbije.

Odalović je poručio da Srbi na Kosovu i Metohiji ne traže privilegije, već garantovana prava – pravo na rad, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i bezbedan život. 

Elek: Novi zakon u Prištini vodi administrativnom progonu Srba sa KiM

Predsednik Srpska lista Zlatan Elek ocenio je da izbor nove vlade u Prištini, na čijem je čelu Albin Kurti, „ne izaziva nikakav optimizam kod Srba na Kosovu i Metohiji“, već naprotiv – dodatnu zabrinutost i ogorčenost.

Elek je istakao da su tokom prethodnog mandata vlasti u Prištini donošene, kako je naveo, jednostrane i eskalatorne odluke koje su bile direktno usmerene protiv interesa srpskog naroda, bez konsultacija sa predstavnicima srpske zajednice.

„Ne vidimo naznake da će u bliskoj budućnosti doći do poboljšanja odnosa. Zato je danas preko potrebno da Srbi na Kosovu i Metohiji budu jedinstveni i složni, uz podršku države Srbije“, poručio je Elek.

Euronews Srbija

Govoreći o bezbednosnoj situaciji, Elek je naveo da su Srbi trenutno više zabrinuti zbog administrativnih odluka i novih zakona nego zbog pojedinačnih incidenata.

„Te administrativne zabrane menjaju život ljudi iz korena i prete opstanku čitave zajednice. Njihova primena znači promenu svakodnevice i dodatnu neizvesnost za Srbe na Kosovu i Metohiji“, rekao je on.

Zakon o strancima – udar na zdravstvo i obrazovanje

Posebnu zabrinutost izaziva zakon o strancima, koji bi, prema najavama, trebalo da stupi na snagu 15. marta. Elek tvrdi da bi njegova primena mogla da ima ozbiljne posledice po zdravstveni i obrazovni sistem koji funkcioniše u okviru sistema Republike Srbije.

Prema njegovim rečima, zakon predviđa da lekari i profesori iz centralne Srbije moraju da traže odobrenje kosovskih institucija za boravak i rad, što bi moglo da dovede do zabrane ulaska ili čak deportacije.

„Time se direktno ugrožava funkcionisanje Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici, ali i domova zdravlja u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku. Reč je o stotinama zaposlenih, a indirektno o hiljadama pacijenata“, naveo je Elek.

On je dodao da bi zakon mogao da utiče i na kretanje sanitetskih vozila sa registarskim oznakama iz centralne Srbije, što bi, kako je rekao, dodatno otežalo upućivanje pacijenata na lečenje u tercijarne zdravstvene centre u Kragujevcu, Nišu, Beogradu i Novom Sadu.

„Ako nekome uskratite pravo na lečenje, uskraćujete mu pravo na život“, istakao je Elek.

Predsednik Srpske liste najavio je da će se ta politička organizacija obratiti predstavnicima međunarodne zajednice, uključujući članice Kvinte, Evropsku uniju, KFOR i UNMIK, sa zahtevom da se zakon povuče ili odloži.

„Naš cilj nije konflikt. Tražimo kompromis – povlačenje ili odlaganje zakona dok se ne postigne dogovor koji će omogućiti nesmetano funkcionisanje zdravstvenog i obrazovnog sistema“, poručio je Elek.

On je naglasio da srpska zajednica traži, kako je naveo, „samo pravo na rad, lečenje i dostojanstven život u 21. veku“.

Kompletnu emisiju Direktno sa Minjom Miletić pogledajte u video prilogu na početku teksta.