Petrov: Dijalog između pravosudnih institucija potrebniji nego ikad

Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov apelovao je danas na uspostavljanje dijaloga između pravosudnih institucija u cilju, kako je rekao, dobrobiti građana koji žele veću pravnu sigurnost i delotvorniju zaštitu njihovih Ustavom i međunarodnim ugovorima zagarantovanih prava.

"Dijalog na više nivoa između pravosudnih institucija, između državnih institucija, između državnih institucija i civilnog sektora, neophodan nam je više nego ikada", istakao je Petrov govoreći na stručnoj tribini "Doprinos jačanju kulture dijaloga - pravosudni zakoni" koju su organizovali Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije.

On je ocenio da smo kao društvo počeli da upadamo u takozvano vanredno stanje nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i selima Malo Orašje i Dubona, a naročito nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Takva situacija je, kako je naglasio Petrov, nagrizla poverenje među ljudima, najbližim saradnicima, ali i među institucijama.

Smatra da nove izmene nekoliko pravosudnih zakona ne bi bile donete u atmosferi uzajamnog optuživanja i bez visokog nivoa transparentnosti, da ljudi koji nemaju isto mišljenje žele da razgovaraju i da pronalaze minimum saglasnosti oko zajedničkih vrednosti.

Takvo stanje u društvu, prema njegovim rečima, najviše šteti građanima Srbije.

"Dijalog za pravosuđe nije dijalog zbog pravosuđa, on je dijalog zbog građana. To nije politička ili politikantska izjava", rekao je Petrov i dodao da je to najviši cilj, bitniji od pojedinačnog interesa.

Petrov je pozvao prisutne da se bave usaglašćenošću ili neusaglašćenošću sa Ustavom, izvornim zakonima, standardima Evropske unije i Venecijalnske komisije, a ne pitanjima političke celishodnosti, i naveo da takva rasprava može iznedriti materijal koji će biti koristan Venecijalnskoj komisiji i Ustavnom sudu.

"Kada se dijalog za pravosuđe uspostavi, onda aktivnost ovih institucija može biti komplementarna i korisna, ne isključivo radi otvaranja klastera i evropskog puta, nego radi pravosuđa, odnosa između državnih vlasti, države i društva, a pre svega građana koji žele veću pravnu sigurnost i delotvorniju zaštitu njihovih ustavom i međunarodnim ugovorima zagarantovanih prava", naglasio je Petrov.

On je podsetio da su Ustavnom sudu podneta dva predloga za ocenu ustavnosti usvojenih izmena zakona, jedan od strane narodnih poslanika, a drugi od Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.

“Kao predsednik Ustavnog suda zamolio sam da služba normativne kontrole već počne da proučava pristigle predloge, što nije uobičajena procedura. Ne mogu da obećam u ime svih sudija, ali u svoje lično ime mogu da kažem da ćemo biti spremni da ovaj predmet rešavamo brže”, poručio je Petrov.

Postoji mogućnost da će Ustavni sud najpre organizovati pripremnu sednicu povodom tog predmeta, a potom potencijalno i javnu raspravu, rekao je Petrov.

On je zahvalio Venecijanskoj komisiji što je odmah prihvatila da pristupi izradi mišljenja o zakonskim izmenama i pozdravio odluku sekretarijata komisije da ne žuri sa izradom urgentnog mišljenja, nego da to obavi temeljno i sveobuhvatno.

"Očekujem da će Venecijanska komisija ponovo odigrati pozitivnu ulogu u posredovanju i postizanju dijaloga. Neka ova stručna tribina bude zvanični početak novog, slobodnog, otvorenog, ali stručnog i odgovornog dijaloga za pravosuđe, ne zbog pravosuđa kao takvog, nego zbog naših građana i neophodnosti ujednačene i delotvorne zaštite njihovih prava", zaključio je on.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je najavila da će Venecijanska komisija uskoro poslati delegaciju u Beograd radi razgovora o usvojenim izmenama pravosudnih zakona.

Brnabić je podsetila da je zatražila hitno mišljenje od Venecijanske komisije o usvojenim zakonima, a da su joj oni odgovorili da je usvojen zahtev i da će to ići po hitnom postupku.

Predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić je u uvodnom izlaganju navela da je materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu loš, što, kako je navela, zavisi od zakonodavne vlasti.

Bjelogrlić je naglasila da usvajanje tih zakona ne ide u korist pravosuđu Srbije i da je cilj današnje tribine da panelisti formulišu zahteve o ovim zakonima i dostave ih Vladi Srbije i Skupštini Srbije.

Najavila je da će biti organizovane i druge tematske debate u različitim formatima sudija sa tužiocima, medijima, studentima i profesorima.

Predsednik Upravnog odbora Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda Nada Đorđević smatra da usvojeni zakoni "ne idu u korist pravosuđu Srbije" i da je sporan način donošenja zakona, jer je donet po hitnom postupku, bez, kako je rekla, adekvatnog obrazloženja koje je neophodno kada se zakoni donosi po hitnom postupku.

Đorđević je navela da se zbog toga u javnosti stekao utisak da je cilj usvajanja izmena zakona po hitnom postupku bilo izbegavanje javne rasprave.

Ona se osvrnula na izmene zakona koje se odnose na sudije i rekla da je izostala sveobuhvatna analiza za formiranje Četvrtog osnovnog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Kosjeriću, koja je bila, kako je ocenila, neophodna za formiranje novih sudova.

Predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbija Lidija Komlen Nikolić je govorila o usvojenim zakonima koji se odnose na tužioce i ocenila da je loše rešenje prema kojem je Visokom savetu tužilaštva oduzeto odlučivanje o prigovorima javnih tužilaca na obavezno upućivanje tužilaca, kao i o godišnjem rasporedu tužilaca.

Međutim ona je kao dobro rešenje navela to što sada o upućivanju tužilaca odlučuje Visoki savet tužilaštva umesto Vrhovnog javnog tužioca.

Potpredsednik Visokog saveta sudstva Nikola Bodiroga je ponovio da je osnivanje novog suda trebalo da bude ispraćeno brojnim analizama o preopterećenosti sudova i dodao da postoji tzv. usko grlo u Višem sudu u Beogradu kada je reč o drugostepenim parničnim postupcima.

Predsednik Visokog saveta tužilaštva (VST) Branko Stamenković je bio pozvan da učestvuje na tribini, ali nije došao, jer se održava sednica VST, dok je poslao dopis koji je pročitala Bjelogrlić, u kom je naveo da je ova rasprava trebalo da se održi pre donošenja i primene izmena zakona.

Tribini su prisustvovali Poverenik za zaštitu ravnopravnosti građana Milan Antonijević, kao i brojne sudije, tužioci i pravnici.

Set izmena pravosudnih zakona je stupio na snagu 7. februara, a predložio ga je predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić.