Srbija postala najmoćnija vojna sila na Zapadnom Balkanu? Supersonične rakete kao odgovor na nestabilno okruženje

Srbija je nabavkom supersoničnih i balističkih raketa velikog dometa postala najmoćnija vojna sila na Zapadnom Balkanu, pretekavši standarde NATO-a u regionu. Ovo naoružanje predstavlja odgovor na sveprisutne bezbednosne pretnje u neposrednom okruženju i globalnu nestabilnost.

O značaju nabavke, strateškom položaju Srbije, reakcijama regiona i širim geopolitičkim implikacijama govorili su politički analitičar Vladimir Dobrosavljević i novinar Slobodan Samardžija.

Samardžija ističe da je Srbija jedna od najugroženijih zemalja na kontinentu još od raspada Jugoslavije.

"Mi smo, otkako se raspala Jugoslavija, definitivno zemlja koja je praktično najugroženija sa svih strana na ovom kontinentu. Mi smo vodili one ratove koje smo vodili i ostajemo i dalje ubeđeni odnosno privrženi toj ideji da nećemo da pripadamo nijednom bloku, odnosno da nećemo da se svrstamo ni uz ove ni uz one. Svi ti eventualni ratovi koji bi mogli da nam se svale na glavu sigurno ne bi bili ratovi koji bi dolazili negde iz neke velike daljine nego upravo iz neposrednog komšiluka. To je način da se vi osigurate", kaže on i dodaje:

Euronews Srbija

"A da li su supersonične i hipersonične rakete odgovor na sve to? Sigurno neće da budu potrebne da bi se gađali neki bliski ciljevi nego da bi služile kao odgovor na nešto slično".

Dobrosavljević dodaje da su ratovi fundamentalno promenjeni i da se Srbija mora prilagođavati novoj realnosti.

"Ratovi su se promenili. Kada pogledate sada sukob između Izraela i Irana, tj. Izraela i SAD protiv Irana, pa to je kao da gledate ratove zvezda u odnosu na neki film o ratovima iz 19. veka. Raketni sistemi su dominantni, bespilotne letelice. Sve se menja i mi tome moramo da se prilagođavamo. Zanemarivanje tako nečega može vas dovesti u situaciju da sutra, nenadano, možete se naći u situaciji na koju nemate adekvatan odgovor i ne možete da zaštitite na kraju krajeva sami sebe", kaže on.

Okruženje puno NATO baza: Potreba za asimetričnim odgovorom i strateškom dubinom

Dobrosavljević ukazuje na geografsku realnost i potrebu za kreativnim rešenjima.

"Kad pogledate geografsku kartu, vi vidite da se oko nas nalaze zemlje ili teritorije u svakoj od njih se nalazi NATO baza ili je NATO članica. Mi moramo da imamo neku vrstu asimetričnog odgovora ne suprotstavljanja njima, nego traženja kreativnih rešenja", kaže on i dodaje:

"U strateškom smislu bismo mogli više da se okrenemo ka našim istočnim evropskim partnerima. Tu pre svega mislim na Grčku i sa druge strane na Rumuniju. Sa njima nemamo iskustva međusobnog sukobljavanja, bar ne u skorijoj, odnosno u modernoj istoriji. To su partnerstva u kojima mi možemo da tražimo tako neku vrstu bliskosti u narodnom periodu".

Samardžija komentariše Plenkovićevu izjavu kao očekivanu.

"Te reakcije su apsolutno očekivane. Naše glavno takmičenje, ako tako mogu da kažem, u regionu je sa Hrvatskom. Isto tako sećamo se da su nedavno kupili isto tako gomilu aviona Miraž od Francuza. Doduše oni su kupili polovne, ali da se razumemo, polovan avion to nije kao polovan automobil - dovoljno je ubitačan", kaže Samardžija.

Euronews Srbija

Dobrosavljević ističe to da Srbija ima problem na Kosovu i Metohiji, u koju bi mogle u budućnosti da budu uključene i druge zemlje.

"E sad, tu postoji i nešto o čemu mi treba da razmišljamo u doglednoj budućnosti, a to je da je Turska postala između ostalog najveći sponzor u naoružavanju snaga bezbednosti na Kosovo i Metohiji, sa jedne strane, a uveliko se pominje da u slučaju redukcije američkih baza, odnosno američkog prisustva na evropskom kontinentu, da bi Bondstil mogle da preuzmu turske snage", kaže Dobrosavljević i dodaje:

"To sve svakako nije nešto što je u preteranom interesu države Srbije i u tom, opet, u takvoj jednoj konstelaciji snaga, razmišljanje o partnerstvima sa evropskim državama na Istoku, koje sam napomenuo, ne bi bilo zgoreg, pogotovo što bi nam između ostalog obezbeđivalo ovu stratešku dubinu o kojoj govorim".

Gostovanje Dobrosavljevića i Samardžije u celosti pogledajte u video prilogu