"Diskriminatorski i antisrpski, cilj asimilacija Srba": Drecun o Zakonu o strancima na Kosovu i Metohiji
Komentari16/03/2026
-13:10
Početak primene zakona o strancima i o vozilima na Kosovu i Metohiji doneo je nove administrativne izazove za srpsku zajednicu, ali i privremena rešenja koja bi trebalo da zaštite funkcionisanje prosvetnog i zdravstvenog sistema. O tome šta ove mere znače za opstanak Srba, kakve prepreke donose nova pravila o registraciji vozila i u kom pravcu se kreće dijalog Beograda i Prištine u svetlu francusko-nemačkog plana, za medije je govorio Milovan Drecun, predsednik Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove. On je analizirao domete diplomatskog pritiska Beograda, ali i upozorio na dugoročne ciljeve Aljbina Kurtija koji, prema njegovim rečima, vode ka nasilnoj asimilaciji srpskog naroda.
Na samom početku razgovora, Drecun je ocenio da je trenutni dogovor zapravo pokušaj da se ublaži dejstvo zakona koji je u svojoj osnovi diskriminatorski.
"Rekao bih da je postignuto rešenje koje znači primenu ovog zakona koji je diskriminatorski uperen protiv srpskog naroda i njegovog opstanka na odloženo, postepena primena. Sada je nađeno jedno prelazno rešenje da se omogući nastavak rada obrazovnog i zdravstvenog sistema koji je u srpskom sistemu, da se omogući ljudima koji dolaze iz centralne Srbije da rade i na univerzitetu, u školama i u bolnicama, da mogu da nastave, naravno, uz dobijanje dozvola onog mehanizma koji je dogovoren - da se njihovi podaci pošalju opštinama, opštine će u Prištinu, pa da im se daju te dozvole na 12 meseci da mogu dalje da borave", objašnjava Drecun.
Euronews/Anđelka Ćup
Pitanje koje se postavlja je da li je predviđeni period od tri meseca dovoljan da se reše svi administrativni problemi, s obzirom na to da hiljade Srba i dalje nema dokumenta privremenih institucija prištinske samouprave.
"Imate negde oko 7.000 Srba koji žive na Kosovu i Metohiji a koji nemaju dokumenta privremenih institucija prištinske samouprave i nisu mogli ni da ih dobiju zbog toga što su sva osnovna dokumenta za dobijanje, recimo, ličnih karata ili nečeg drugog - bila srpska dokumenta izdata od naših institucija. Sad se omogućava da na osnovu srpske lične karte, oni mogu da pokreću određene administrativne procedure da bi dobili ta dokumenta. Dakle, jedno rešenje koje nije najbolje, najbolje bi bilo da su Srbi izuzeti iz tog zakona, da se taj zakon jednostavno ne primenjuje, da se stavi ad acta. Ali Evropska unija je našla neko kompromisno rešenje, plašeći se mogućnosti destabilizacije situacije i uz snažan diplomatski pritisak Beograda", kaže Drecun.
Drecun smatra da ponašanje Evropske unije nije adekvatno, jer se Kurtiju šalju signali koji ga ohrabruju da nastavi sa jednostranim potezima.
"Kurti je najosetljiviji upravo na to što rade zapadne zemlje prema tzv. Kosovu. I ako vi imate zapravo ohrabrivanje Prištine da nastavi sa donošenjem takvih diskriminatorskih zakona, a to ohrabrivanje se ogleda između ostalog u izjavama evropskih zvaničnika da svaka država, a koliko ja znam Kosovo ni za Evropsku uniju nije država, ima prava da zna ko se nalazi na njenoj teritoriji. I time se Kurti podstiče da donese taj zakon i da krene da ga primenjuje", ističe Drecun.
Povezane vesti
Ciljevi Prištine: Od integracije do nasilne asimilacije
Kada je reč o dugoročnim namerama Prištine, Drecun upozorava da se termin "integracija" u praksi koristi kao paravan za brisanje nacionalnog identiteta Srba na Kosovu i Metohiji.
"Integracija Srba se svodi na to da se oni odreknu nacionalnog identiteta, da ne budu Srbi, nego da budu Kosovari, da se odreknu ćiriličnog pisma, jezika, svoje kulture, svoje vere, svoje istorije, da se odreknu istine o događajima 1998. i 1999. To je zapravo nasilna asimilacija. I kad Kurti govori o integraciji Srba i srpskih institucija, u te privremene institucije samouprave, on zapravo pokušava izvršiti nasilnu asimilaciju preostalih Srba", naglašava Drecun.
Euronews/Anđelka Ćup
Situacija sa zdravstvom i prosvetom ostaje posebno osetljiva, jer međunarodna zajednica, prema njegovim rečima, nije jasno zabranila Prištini preuzimanje ovih institucija.
"Po ovom sada rešenju nastaviće da funkcionišu i to u srpskom sistemu, ali mene zabrinjava izjava evropskog posrednika koji je nakon razgovora i postizanja ovog dogovora sa Kurtijem rekao da su oni uzeli u obzir, tako je definisao, čini mi se, nameru Prištine da integriše i obrazovne i zdravstvene institucije u srpskom sistemu da ih integrišu u Prištine institucije samouprave, što znači da niti je Kurti odustao od toga, niti mu je Evropska unija stavila rampu na to. Dakle, u narednom periodu predstoji teška borba da se sačuvaju te institucije da funkcionišu u srpskom sistemu", objašnjava Drecun.
Svi ovi problemi, kako dodaje, trebalo je da budu rešeni kroz Zajednicu srpskih opština, čije formiranje Priština svesno izbegava.
"Zajednica srpskih opština je trebalo da ima izvršene nadležnosti i nad obrazovanjem i nad zdravljem. I da je formirana, ne bi se dešavalo ovo što Kurti sada radi. Međutim, kako nema Zajednice, on nije hteo da formira Zajednicu upravo zbog toga. Da bi preko seta diskriminatorskih, antisrpskih zakona, upravo stvorio situaciju da reši ta pitanja pre nego što eventualno bude morao da razgovara uopšte o tome da se formira Zajednica", kaže Drecun.
Budućnost dijaloga i administrativne barijere za vozila
Pored zakona o strancima, dodatni pritisak vrši se i kroz nova pravila o registraciji vozila, čime se pokušava ukloniti bilo kakvo prisustvo države Srbije na terenu.
Povezane vesti
"To su vozila koja nisu registrovana od strane privremenih institucija samouprave, a koriste se na Kosovu i Metohiji od strane Srba koji tamo žive. Ona neće moći da se koriste duže od tri meseca na teritoriji južne pokrajine i to samo uz jedno posebno ovlašćenje. Mada je to pitanje kako se, recimo, pripadnici tzv. kosovske policijske službe ponašaju. Oni često maltretiraju ljude kad vide da imaju ovlašćenje. Žele da sve što je ono, makar i simbolično prisustvo države Srbije, preko recimo registarskih tablica, delimično minimizuju sa Kosova i Metohiji", navodi Drecun.
Euronews
Na kraju, Drecun zaključuje da je trenutni format dijaloga gotovo "umrtvljen" zbog francusko-nemačkog predloga koji je promenio prioritete pregovora.
"Ja mislim da dok je to na snazi, neće biti moguće postići nikakav napredak u dijalogu. Šta se desilo? Prioritetno pitanje u dijalogu je bilo formiranje Zajednice srpskih opština na osnovu dogovora iz 2013. Kada je ovaj francusko-nemački predlog sporazuma navodno usvojen, onda je prioritetno pitanje za Kurtija postalo de facto priznanje od strane Beograda. On je rekao, više ni o čemu neću da razgovaram, dok vi u potpunosti ne realizujete ovaj sporazum, a potpuna realizacija za njega znači dajte mi, isporučite mi de facto priznanje", ističe Drecun.
Povezane vesti
Bez obzira na blokadu u Briselu, Drecun naglašava da Beograd mora nastaviti sa podrškom narodu na terenu.
"Beograd može da sprovodi snažne diplomatske aktivnosti prema zemljama koje mogu da utiču na ponašanje Prištine, kao što je sada urađeno po pitanju ovog zakona, i može da pronalazi razne metode. Ja se zaista divim ljudima u vladi, u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, koji pronalaze načine da i dalje pomažu našem narodu. Jer naš narod bez pomoći države Srbije ne može da opstane na Kosovu i Metohiji", zaključuje Drecun.
Komentari (0)