Emisija "Despot Stefan": 24 godine od NATO bombardovanja – pogled na prošlost i budućnost Alijanse

Navršava se 24 godine od NATO bombardovanja Jugoslavije, jednog od ključnih događaja kraja 20. veka koji je oblikovao geopolitiku Balkana i postavio nova pitanja o ulozi i misiji NATO-saveza. U emisiji "Despot Stefan", koju uređuju i vode Despot Kovačević i Stefan Surlić, sagovornici su detaljno analizirali genezu Alijanse od 1999. godine do danas, ali i izazove s kojima se NATO suočava u 21. veku.

Despot Kovačević podseća da je NATO, formiran 1949. godine, u trenutku bombardovanja Jugoslavije delovao bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. 

"Da li će ovaj savez doživeti još neku novu godišnjicu – 80, 90, 100 godina? Veliko je pitanje", istakao je Kovačević, naglašavajući kako se aktuelni trendovi u svetu i retorika pojedinih lidera, poput Donalda Trampa, direktno odražavaju na budućnost NATO-a.

Stefan Surlić objašnjava da je ključna promena u NATO-u nastala nakon pada Gvozdene zavese i kraja Hladnog rata.

"Tragalo se za novom misijom Saveza, jer Sovjetski savez više nije postojao kao pretnja. NATO je kroz 1990-te nastavio sa proširenjem, a angažovanja u bivšoj Jugoslaviji, uključujući agresiju i bombardovanje, predstavljala su novu misiju – borbu za ljudska prava i demokratiju, kroz varijante kao što su peacekeeping, peacebuilding i peaceenforcing. Međutim, danas se taj koncept ruši – Savez više ne propagira ljudska prava, već pokazuje ogoljenu silu i napade na suverene države", kaže Surlić.

Euronews

Despot Kovačević dodaje da su standardi koje je NATO postavio 1999. godine, iako moralno upitni, delimično ostvareni.

"Ako uporedimo Bosnu i Hercegovinu i Avganistan, vidimo razliku. BiH je postala funkcionalan mir uz otvorenu perspektivu ka EU, dok je u Avganistanu NATO morao da spasava ljude koji su verovali u demokratiju i izgradnju institucija, da bi potom vratio vlast Talibanima. To je bio ključni trenutak gubitka misije Saveza", ističe Kovačević.

Proširenje i promena uloga NATO-a

Stefan Surlić napominje da je NATO zapravo produžio vek trajanja početkom rata u Ukrajini, jer evropske zemlje nisu imale kapaciteta da same podrže Kijev bez američke pomoći. 

"Promenili su stav – NATO mora da opstane i da bude snažniji nego ikada", kaže Surlić, dok Kovačević ističe unutrašnje napetosti unutar Saveza: "Danas je savez labav, teško je postići konsenzus za bilo koju krupnu odluku".

Sagovornici podsećaju da je broj članica NATO-a na istorijskom maksimumu – 32, uključujući Finsku i Švedsku, što se može smatrati strateškim uspehom Saveza. 

"Neuspeh je, međutim, što misija NATO-a nije jasna. Evropske zemlje često služe kao podanici američke politike, a ne kao partneri, što pokazuje i Trampov pristup Grenlandu", naglašava Surlić.

Evropa i nova geopolitička realnost

Despot Kovačević dodaje da evropske zemlje podižu vojne budžete i jačaju odbrambene kapacitete ne samo zbog Trampa, već i zbog realnih pretnji iz sveta – sukoba u Ukrajini, Iranu i Aziji. 

Surlić dodaje: „Rat u Ukrajini probudio je EU u geopolitičkom smislu. Nemačka, kao najmoćnija ekonomija u EU, mora da razvije vojnu snagu i tehnologiju kako bi mogla da odgovori na potencijalne pretnje".

Euronews

Oba sagovornika saglasna su da, iako NATO i dalje opstaje kao struktura, njegova uloga i misija su promenjene, dok unutrašnji raskoli i dominacija SAD stavljaju evropske članice pred težak izbor: ili postaju instrument američke politike ili razvijaju sopstveni globalni vojni i geopolitički kapacitet.

Kompletnu emisiju "Despot Stefan" pogledajte u video prilogu na početku teksta.