Odbor predlaže parlamentu da prihvati zakon o sporazumu Srbije i Kipra o vojnoj saradnji

Skupštinski Odbor za odbranu i unutrašnje poslove odlučio je na današnjoj sednici da predloži Skupštini Srbije da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Kipra u oblasti vojne saradnje koji bi, kako je istaknuto, stvorio još bolje temelje za produbljivanje i dalji razvoj te saradnje.

Odbor će parlamentu predložiti da prihvati i izmenu odluke koja se odnosi na angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih odbrambenih snaga u određenim mirovnim misijama i operacijama pod okriljem UN i EU. Odbor je za izvestioca o predloženim zakonima na sednici Narodne skupštine izabrao predsednika Odbora Milovana Drecuna.

Obrazlažući Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Kipra, koji je predložila Vlada Srbije, v.d. pomoćnika ministra odbrane Predrag Bandić rekao je da od 2010. godine, kada je potpisan ugovor o saradnji u oblasti odbrane sa Kiprom, vojna saradnja dve zemlje ima vidljiv i značajan progres. Istakao je da je taj napredak zasnovan pre svega na prijateljskim odnosima sa Republikom Kipar koja je, kako je ukazao, nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova i koja je pouzdan partner Srbije u međunarodnim odnosima.

''Namera Ministarstva odbrane je da se ovim sporazumom prodube pravni osnovi za saradnju i stvore još bolji temelji za njen dalji razvoj'', rekao je Bandić.

Podsetio je da je u Nikoziji 10. decembra 2023. godine potpisan sporazum između vlada Srbije i Kipra o statusu snaga kojim se regulišu osnovni pravni parametri boravka lica iz Srbije u Republici Kipar i obrnuto.

''Stupanjem na snagu ovog sporazuma uspostavlja se pravni osnov za regulisanje boravka pripadnika osoblja, odnosno reguliše se privremeno stacioniranje i status osoblja iz Srbije na teritoriji Republike Kipar i obrnuto, u vezi sa zajedničkim dogovorenim aktivnostima'', naveo je Bandić.

Sporazum, između ostalog, definiše i pravila vezana za nošenje oružja pripadnika vojske dok borave na teritoriji druge zemlje, a kojima je to omogućeno isključivo tokom izvođenja dogovorenih i planskih vojnih aktivnosti u posebno određenim područjima.

Bandić je rekao da je u planu bilateralne vojne saradnje između Kipra i Srbije za 2026. godinu predviđeno 16 aktivnosti - osam na teritoriji Kipra, a osam na teritoriji Srbije.

Odgovarajući na pitanje poslanika Srbija centra (SRCE) Petra Boškovića o zonama u kojima će pripadnici oružanih snaga Kipra na teritoriji Srbije moći da nose oružje i da njime upravljaju, Bandić je rekao da to nije sadržaj predloženog dokumenta, već preciznih vojnih planova koji sadrže zone izvršenja.

''To se publikuje u javnim planovima i podložno je kontroli u skladu sa Bečkim dokumentom, gde svaka zemlja potpisnica tog sporazuma može da uputi svoje kontrolore i posmatrače na svaku od tih aktivnosti. Republika Srbija dosledno i transparentno planira svoje aktivnosti na svojoj teritoriji shodno tim sporazumima i otvorena je za svaki vid kontrole'', rekao je Bandić.

Kada je reč o predlogu o izmenama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije, koji je Vlada podnela u načelu, Bandić je rekao da je predlog da se iz postojeće odluke izuzmu multinacionalne operacije u kojima Vojska Srbije više ne učestvuje.

Bandić je naveo da su istekli i da nisu produžavani mandati misije UN u Republici Mali i Sudanu, kao i misije EU za obuku bezbednosnih snaga Malija. Dodao je da pripadnici Vojske Srbije više ne učestvuju u multinacionalnim operacijama UN u Kongu, na Bliskom Istoku, u Zapadnoj Sahari, Južnom Sudanu, Sudanu, Džamu i Kašmiru, kao i u vojno-pomorskim operacijama EU u Mediteranu, Sofiji, i civilnoj misiji EU za upravljanje krizama.

''Odlukom se predlaže i izmena naziva vojne misije Evropske unije za obuku u Mozambiku, shodno odlukama evropskih institucija, u misiju EU za vojnu pomoć Mozambiku'', naveo je Bandić.

Dodao je da je u devet multinacionalnih operacija trenutno angažovano 206 pripadnika Vojske Srbije, dok su dva pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova angažovana u jednoj misiji UN.

Odgovarajući poslaniku Boškoviću na pitanje da li je Srbija nastojala da ostane u misijama u kojima joj je istekao mandat ili da se uključi u nove, Bandić je rekao da je u navedenim multinacionalnim operacijama došlo do izmene zadataka i da prisustvo Vojske Srbije više nije potrebno.

''Nismo dobili novi poziv UN, a u slučaju poziva možemo da se vratimo u te operacije, imamo potpuno spremne snage da to svakog trenutka uradimo'', rekao je Bandić.

Odgovarajući na ocenu poslanika ''Mi - Glas iz naroda'' da Srbija treba da učešće u okviru evropske odbrambene i bezbednosne politike svede na minimum neophodan zbog procesa pridruživanja EU, Bandić je podsetio da Strategija odbrane Srbije predviđa unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane kroz proces evropskih integracija, uz poštovanje specifičnosti Srbije.

''Angažovanje u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU u ovom trenutku ne traži od nas niti je do sada tražilo izmenu našeg vojno-neutralnog stava, čak je duboko poštovan'', istakao je Bandić.