Đurić: Prisustvo UNMIK-a ne sme biti oslabljeno već ojačano, garancija prava Srba

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić poručio je na sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, da prisustvo UNMIK-a i dalje predstavlja ključnu garanciju mira, stabilnosti i zaštite osnovnih ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, zbog čega prisustvo i uloga ove misije ne smeju biti oslabljeni već moraju biti ojačani.

"Srbija nije deo problema, mi smo deo rešenja", poručio je Đurić u svom obraćanju. On je zahvalio generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu i njegovom specijalnom predstavniku Peteru Dueu na kontinuiranom angažovanju u sprovođenju mandata UNMIK-a, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Đurić je poručio da Republika Srbija izražava posebnu zahvalnost svim pripadnicima Misije.

"U vreme kada se poziva na smanjenje budžeta UNMIK-a i izmenu njegovog mandata, Republika Srbija šalje jasnu i nedvosmislenu poruku: prisustvo i uloga ove Misije ne smeju biti oslabljeni, već moraju biti ojačani", istakao je Đurić.

Kako je rekao, u aktuelnim okolnostima UNMIK nije samo relevantan, već je suštinski neophodan.

"Njegov mandat, zasnovan na Rezoluciji 1244, nije u potpunosti sproveden. Ovo nije tehničko pitanje. Ovo je pitanje koje direktno utiče na bezbednost, prava i svakodnevni život ljudi na terenu. Republika Srbija ostaje čvrsto posvećena pružanju podrške takvoj ulozi. Svaka diskusija o njegovoj budućnosti mora biti strogo rukovođena realnošću na terenu, a ne pretpostavkama koje možda ne odgovaraju proživljenom iskustvu zajednica", naveo je Đurić.

On je ukazao da je, u vreme rastuće globalne neizvesnosti i brojnih kriza u različitim regionima, posebno važno da Savet bezbednosti ostane utemeljen u činjenicama, pravu i jasnom razumevanju dešavanja na terenu.

"U tom kontekstu, UNMIK nastavlja da igra stabilizujuću ulogu, ne samo kroz izveštavanje, već i kroz samo svoje prisustvo. Njegov mandat prema Rezoluciji 1244 ostaje od suštinske važnosti za obezbeđivanje nepristrasnog nadzora, posebno zato što usled jednostranih akcija postoji opasnost da se naruši krhka ravnoteža postignuta tokom godina", poručio je Đurić.

Naglasio je da se u Savetu bezbednosti obraća ne samo kao predstavnik Republike Srbije, već i kao glas onih koji svakodnevno žive u strahu, nesigurnosti i pod stalnim pritiskom na Kosovu i Metohiji.

"Ugnjetavanje jedne zajednice se ne dešava preko noći. Ono se odvija u prepoznatljivim fazama. A te faze se, nažalost, jasno mogu uočiti u položaju Srba na Kosovu i Metohiji danas. Stojim pred vama danas ne da bih pobedio u raspravi već da bih doprineo rešavanju problema. I dozvolite mi da ovo jasno kažem od samog početka: Srbija nije deo problema - mi smo deo rešenja. Takođe govorim kao glas onih koji se osećaju zastrašeno - za majke i ćerke onih koji su pogrešno pritvoreni, za one koji su etiketirani, marginalizovani i pod pritiskom jednostavno zbog toga ko su" naveo je Đurić.

Dodao je da svedočimo onome što nije niz izolovanih događaja.

"To odražava širi i duboko zabrinjavajući obrazac. I ovo je pitanje principa. U mnogim aspektima, ovaj obrazac nosi uznemirujuće sličnosti sa dinamikom koja je prethodila ozbiljnim sukobima u prošlosti. Okolnosti nisu identične, ali putanju ne treba ignorisati. Kada prava postepeno erodiraju, kada se pritisak normalizuje, nestabilnost se ne pojavljuje iznenada - ona se gradi korak po korak, odluka po odluka. Kao što nas je Martin Luter King Mlađi podsetio - nepravda bilo gde je pretnja pravdi svuda", naglasio je Đurić.

Kako je rekao ministar, zato ono o čemu danas razgovaraju nije samo regionalno pitanje već je to pitanje koje direktno govori o kredibilitetu međunarodnih normi, o zaštiti ljudskih prava i o odgovornosti koju svi delimo u sprečavanju nestabilnosti pre nego što ona eskalira.

"Međunarodna zajednica je decenijama ulagala u izgradnju mehanizama za zaštitu manjina i podržavanje vladavine prava u postkonfliktnim uslovima. Dozvoljavanje da se ovi mehanizmi zaobilaze postavlja opasan presedan daleko izvan Zapadnog Balkana", istakao je Đurić.

Youtube/Tanjug News Agency official/Screenshot

Na sednici je novi šef misije UNMIK-a Peter Due, koji je na dužnost stupio u januaru ove godine, prvi put predstaviio izveštaj o radu Misije. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija poslednji put je razmatrao šestomesečni izveštaj o radu UNMIK-a 21. oktobra prošle godine.

"Srbi na KiM postaju "drugi", izveštaj Unmika ne spominje njihov tihi egzodus"

Đurić je poručio da se pod politikom koju sprovodi Aljbin Kurti, Srbi na Kosovu i Metohiji sve više obeležavaju kao "drugi", njihov identitet postaje razlog za život u strahu, kao i da je posebno zabrinjavajuće što izveštaj UNMIK-a ne pominje tihi, ali uporni egzodus Srba.

Đurić je rekao da je u veoma kratkom vremenskom periodu, približno 20 odsto srpskog stanovništva napustilo Kosovo i Metohiju usled pritisaka.

"To nije statistika. To je egzodus. I naša je zajednička odgovornost da ga zaustavimo. Svedoci smo stvarnosti u kojoj je sam identitet postao izvor nesigurnosti", istakao je Đurić i dodao da se njihov identitet koristi kao osnov za ograničavanje prava kosovskih Srba, ograničavanje njihovog kretanja i targetiranje njihovih domova, imovine i verskih objekata.

Kako je naveo, proizvoljna hapšenja, napadi i administrativni pritisci nisu izolovani incidenti, već formiraju sistematski obrazac marginalizacije koji ne možemo i ne smemo ignorisati. Ujedinjene nacije, kako je rekao, nisu stvorene da bi ćutale pred nepravdom, već je njihova uloga da obezbede poštovanje međunarodnog prava i da zaštite pojedince i grupe kojima su uskraćena prava.

Upravo iz tog razloga, naglasio je Đurić, ono što se danas dešava na Kosovu i Metohiji nije samo regionalno pitanje, već je pitanje zajedničke odgovornosti i test kredibiliteta međunarodnog poretka.

Youtube/Tanjug News Agency official/Screenshot

"Činjenice su duboko zabrinjavajuće. Samo u 2025. godini zabeležen je 137 etnički motivisani incident. Od početka ove godine, nova hapšenja i napadi su se nastavili. Ovi događaji ne ukazuju na slučajnost, već na obrazac pritisaka i klimu nekažnjivosti", naglasio je šef srpske diplomatije.

Kako je dodao, Srbi se suočavaju sa ograničenjima slobode kretanja, proizvoljnim hapšenjima, napadima na njihovu imovinu i skrnavljenjem verskih objekata. Napadi na SPC pogađaju samu srž kulturnog i duhovnog identiteta, rekao je Đurić i dodao da su posebno zabrinjavajući pokušaji ulaska u socijalne, zdravstvene i obrazovne ustanove, jer direktno ugrožavaju osnovne funkcije neophodne za opstanak zajednice.

"Ograničenja slobode kretanja su sistemska, a ne slučajna", naveo je šef srpske diplomatije i dodao da je ulaz na KiM zabranjen Miloradu Arlovu, poznatom humanitarcu iz Banjaluke, ali je i patrijarhu SPC sprečeno da poseti sedište svoje Crkve.

"Ovo nisu samo administrativne prepreke; one predstavljaju namerno signaliziranje da određeni identiteti nisu dobrodošli ili da podležu uslovnom odobrenju. Ovde se ne radi o proceduri. Radi se o principu. Ove akcije šalju poruku da su prava uslovna, da identitet određuje pristup i da čak i humanitarni rad i verska dužnost mogu biti ometani", kazao je Đurić.

Kako je dodao, samo u 2025. godini zabeleženo je više od 130 etnički motivisanih incidenata, a da su se od tada nastavila hapšenja, zastrašivanja i napadi, a izveštaji o fizičkim napadima, šteti na imovini i verbalnom uznemiravanju traju i 2026. godine.

Podsetio je na pucnjavu na srpske dečake u Štrpcu na pravoslavni Božić dodajući da i dalje odjekuje taj incident upravo zato što odgovornost ostaje nejasna i nedovoljno pokazana.

"Takvi incidenti narušavaju ne samo individualnu bezbednost već i kolektivni osećaj pripadnosti čitavih zajednica. Istovremeno, niz koordinisanih mera uticao je na svakodnevni život Srba", naveo je Đurić i dodao da su među tim merama jednostrana zabrana srpskog dinara, koja narušava osnovni ekonomski život i tera penzionere, porodice i mala preduzeća u neizvesnost dok se bore da pristupe sredstvima ili obavljaju svakodnevne transakcije.

Đurić je naveo da se mnogi stariji građani sada suočavaju sa dugim putovanjima do graničnih područja samo da bi primili svoje penzije, pretvarajući ono što bi trebalo da bude rutinska stvar u izvor teškoća i poniženja. Prema njegovim rečima, druga mera je sistematski pritisak na srpske institucije u zdravstvu, obrazovanju i socijalnim službama, ostavljajući pacijente bez pouzdane nege, a učenike nesigurnim u vezi sa kontinuitetom školovanja na maternjem jeziku. Treća mera su hapšenja koja izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa pravičnim postupkom i proporcionalnošću, a četvrta je oduzimanje zemljišta na severu za monoetničke baze specijalne policije, često sprovedeno bez transparentnosti i van dogovorenih okvira.

Đurić je ukazao da to nisu izolovane odluke. One čine konzistentan obrazac pritiska.

"Da bi se razumeo puni uticaj ovih mera, mora se sagledati kako one utiču na svakodnevni život. Ekonomska ograničenja se pretvaraju u neizvesnost za porodice i prepreke za preduzeća. Roditelji brinu o izdržavanju svoje dece; nastavnici i lekari vide da je njihova profesionalna budućnost ugrožena. Institucionalni pritisak utiče na pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnoj zaštiti. Pravna nesigurnost stvara strah i obeshrabruje povratak onih koji su raseljeni", rekao je Đurić.

Kako je dodao, za mnoge, to nije pitanje politike - već da li mogu normalno da žive, odgajaju decu i ostanu u svojim domovima.

"Kada se osnovni uslovi za dostojanstven život naruše, ljudi odlaze – ne po svom izboru, već iz nužnosti. Ova postepena demografska promena, vođena stalnim pritiskom, a ne dobrovoljnom migracijom, preti da fundamentalno promeni multietnički karakter Kosova i Metohije. I to ne pogađa samo Srbe. Goranska zajednica se suočava sa sve većom marginalizacijom. Bošnjačka zajednica je potisnuta, uz sve veću zabrinutost zbog tihe asimilacije. Kada više zajednica doživljava slične pritiske, ovo postaje strukturno pitanje koje ugrožava samu osnovu suživota", naveo je šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, u proteklih šest meseci, situacija se samo dodatno pogoršala, a umesto napretka ka normalizaciji, svedoci smo događaja koji produbljuju nepoverenje i intenziviraju nesigurnost.

"Ovim se nameće suštinsko pitanje: kakvu budućnost možemo očekivati u društvu u kojem su ljudi meta zbog toga ko su i gde pravde nema? Bez odgovornosti ne može biti poverenja. Bez poverenja nema stabilnosti. A bez stabilnosti nema trajnog mira", kazao je Đurić.

"Pritisci na Srbe prevazilaze fizičke pretnje, pojačavaju se kroz administraciju"

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić ukazao je da pritisci na Srbe sa kojima se suočavaju na Kosovu i Metohiji prevazilaze fizičke pretnje, već se pojačavaju kroz političke i administrativne odluke i dodao da se ranije postignuti sporazumi ne poštuju, a da je prošlo više od 13 godina od potpisivanja osnovnog Briselskog sporazuma, koji i dalje nije sproveden. 

"Zakonodavne inicijative, poput nacrta zakona o strancima, izazvale su duboku zabrinutost među Srbima na Kosovu i Metohiji. Postojao je realan rizik da ljudi koji tamo žive i rade decenijama budu tretirati kao stranci, da izgube pravo na boravak, rad, pa čak i na to da ostanu bez svojih domova", kazao je Đurić. 

Kako je istakao, takve mere nisu samo pravno sporne, već odražavaju širi obrazac pokušaja da se stvarnost preoblikuje administrativnim sredstvima. 

Istovremeno, dodao je šef srpske diplomatije, Srbi se suočavaju sa sve većim pravnim i administrativnim preprekama koje otežavaju svakodnevni život, od pristupa javnim uslugama do ostvarivanja osnovnih prava. 

"U takvim okolnostima, od suštinske je važnosti da se pravda sprovodi na način koji je dosledan, nepristrasan i čvrsto utemeljen u vladavini prava. Međutim, svedoci smo brojnih slučajeva proizvoljnih i pravno spornih hapšenja Srba, često zasnovanih na nepouzdanim svedočenjima u vezi sa navodnim ratnim zločinima. U takvim postupcima, ne samo da je pravni osnov često upitan, već su i osnovna prava pritvorenih ozbiljno narušena. Umesto da doprinose pravdi i pomirenju, takve prakse stvaraju strah, ometaju povratak raseljenih lica i podrivaju pravnu sigurnost", kazao je Đurić.

Kako je dodao, ranije postignuti sporazumi se ne poštuju, a prošlo je više od 13 godina od potpisivanja Prvog osnovnog Briselskog sporazuma, koji i dalje nije sproveden. 

Ključna obaveza koju je preuzela Priština nije ni blizu ispunjenja, naglasio je Đurić i dodao da se osnivanje Zajednice srpskih opština odlaže skoro deceniju i po. 

"Ovo nije samo pitanje vremena, već pitanje kredibiliteta, poverenja i poštovanja obaveza koje su formalno preuzete. Bez sprovođenja onoga što je već dogovoreno, teško je govoriti o istinskom napretku ili održivoj normalizaciji. Na ovaj način, kosovski Srbi ostaju bez pravnog okvira koji im je garantovan kroz dijalog, čime se narušava kako poverenje, tako i kredibilitet procesa", rekao je Đurić. 

Prema njegovim rečima, taj obrazac je pojačan institucionalnim mehanizmima. Đurić navodi da postoji i dublja kontradikcija na koju se mora direktno osvrnuti. 

"Aljbin Kurti se politički uzdigao kao studentski aktivista, zalažući se za prava i pružajući otpor onome što je opisao kao ugnjetavanje. Pa ipak, danas mnogi na terenu doživljavaju njegovu politiku kao restriktivnu, isključivu i sve grublju. Ova transformacija pokreće ozbiljna pitanja o doslednosti u primeni demokratskih vrednosti. Liderstvo nosi odgovornost prema svim zajednicama – ne samo prema političkim pristalicama", rekao je Đurić. 

Kada se ta odgovornost vrši selektivno, kako je naveo šef srpske diplomatije, institucije slabe, a podele se produbljuju. 

"Pravo liderstvo zahteva izgradnju mostova, a ne zidova; ono zahteva uzdržanost i inkluzivnost čak i kada je politički teško. Umesto da se kreće napred, svedoci smo liderstva koje se sve više okreće prošlosti – vraćajući se na obrasce za čije je prevazilaženje ovaj region već platio visoku cenu", rekao je Đurić.

Kako je dodao, svedoci smo i obrasca koji se ponavlja, a to je da se stvara kriza u koje svi ulažu vreme, energiju i diplomatske napore kako bi je obuzdali. 

Potom, kada se ona samo delimično preokrene, očekuje se da se to pozdravi kao napredak. 

"To nije istinska deeskalacija. Ovo je ciklus koji troši resurse i narušava poverenje. Ovaj obrazac ima stvarne posledice. Troši diplomatske resurse, podriva poverenje i sprečava značajan napredak. Svaki novi jednostrani potez stvara neizvesnost, remeti svakodnevni život i primorava međunarodne aktere na ponovljeno upravljanje krizama, umesto na stratešku podršku normalizaciji", istakao je šef srpske diplomatije. 

Kako je dodao, juče smo videli još jedan primer, a to je poseta Aljbina Kurtija severu Kosova uz zaobilaženje i ignorisanje demokratski izabranih srpskih predstavnika i gradonačelnika. 

"To nije angažovanje. To je isključivanje", istakao je Đurić. 

Dodao je da se mora iskreno govoriti o dijalogu između Beograda i Prištine pod okriljem EU. Ukazao je da Srbija ostaje potpuno posvećena tom dijalogu i svim svojim obavezama. 

"Ali, dijalog bez sprovođenja nije dijalog – to je stagnacija. Više od 13 godina nakon Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština još uvek nije uspostavljena. Ovo nije odlaganje. To je odbijanje sprovođenja dogovorenih obaveza koje su trebalo da obezbede suštinsko samoupravljanje i garancije za srpsku zajednicu u ključnim oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i lokalna samouprava. Bez te ZSO, obećana autonomija ostaje neispunjeno obećanje, ostavljajući Srbe bez institucionalne zaštite neophodne za dugoročnu bezbednost i prosperitet", rekao je Đurić.

Podsetio je i na Vašingtonski sporazum iz 2020 godine, postignutog pod posredovanjem Donalda Trampa. 

"Taj pristup je bio vizionarski. Stavio je ekonomsku saradnju u centar, nudeći pragmatičan put napred. Umesto konfrontacije, nudio je povezivanje. Umesto zastoja, nudio je napredak. Taj duh ne treba izgubiti; oživljavanje elemenata ekonomske integracije, slobode kretanja i praktične saradnje moglo bi da otključa opipljive koristi za sve zajednice", poručio je Đurić. 

"Priština sprovodi ubrzanu militarizaciju na KIM, povećan rizik za bezbednost"

Đurić je upozorio na ubrzani proces militarizacije koju Priština sprovodi na Kosovu i Metohiji i poručio da se to ne može posmatrati kao neutralan proces, jer se time menja bezbednosna ravnoteža, povećava neizvesnost, ali i rizik od eskalacija.

Ministar je istakao da je prisutno jačanje takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga, praćeno nabavkom modernog naoružanja.

"Takav razvoj događaja, posebno kada se sprovodi bez transparentnosti i bez punog poštovanja međunarodnih obaveza, podriva napore za održavanje stabilnosti i dovodi u pitanje kredibilitet postojećih bezbednosnih mehanizama. 

Dozvolite mi da stoga budem jasan: KFOR mora da ostane jedino legitimno i kredibilno bezbednosno prisustvo na terenu, u potpunosti u skladu sa svojim mandatom", rekao je Đurić na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

On je naglasio da u vreme rastuće globalne neizvesnosti i transformacije međunarodnog poretka, krhka stabilnost na Kosovu i Metohiji ne sme biti dovedena u pitanje.

"U takvim okolnostima, samo KFOR može garantovati bezbednost na terenu. U kombinaciji sa netransparentnom saradnjom sa određenim akterima u regionu, ovi događaji izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Oni prete da naruše postojeće aranžmane, uključujući Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova, što direktno utiče na stabilnost na terenu", kazao je ministar spoljnih poslova.

Euronews/Anđelka Ćup

Đurić ističe da uloga KFOR-a, kao primarnog i kredibilnog garanta bezbednosti za sve zajednice, ostaje suštinska.

"Svakoj diskusiji o smanjenju broja ili kapaciteta mora se pristupiti sa krajnjim oprezom, jer preuranjene promene mogu destabilizovati krhku ravnotežu i ohrabriti one koji žele da promene činjenice na terenu silom ili pritiscima", poručio je Đurić.

Ministar je istakao da pored teških bezbednosnih i životnih uslova, Srbija mora da izrazi posebnu zabrinutost i zbog kontinuiranog targetiranja srpskog kulturnog i verskog nasleđa.

"Skrnavljenje verskih objekata i grobalja nije samo vandalizam, već direktan napad na identitet, dostojanstvo i osnovna ljudska prava. Dozvolite mi da vam skrenem pažnju na samo jedan od mnogih incidenata, kamenovanje autobusa koji je prevozio srpske pravoslavne hodočasnike u Južnoj Kosovskoj Mitrovici u septembru 2025. godine. Ovo nije bio slučajan čin. Bio je to ciljani napad na pojedince koji koriste svoje osnovno pravo na slobodu veroispovesti", rekao je Đurić.

Ističe da, kada takvi incidenti nisu odgovarajuće prikazani, rizikujemo da izgubimo potpuno i tačno razumevanje situacije na terenu.

"Očuvanje hrišćanskog nasleđa na Kosovu i Metohiji mora biti apsolutni prioritet za sve. Kontinuirano targetiranje kulturnog i verskog nasleđa ostaje duboko zabrinjavajuće. Ovo nije vandalizam, to je pokušaj brisanja identiteta i kontinuiteta. Kada se napadaju crkve, kada se skrnave groblja, kada su hodočasnici meta, to potkopava sam suživot", naglasio je Đurić.

Podsetio je da se nedavni incidenti, uključujući provale u crkve i skrnavljenje grobova, nadovezuju na dugi obrazac uništenih ili oštećenih pravoslavnih lokaliteta od 1999. godine.

"Nasleđe nije samo prošlost, ono se tiče budućeg prisustva zajednica. Njegova zaštita je neophodna za izgradnju poverenja i pomirenje", poručio je Đurić.