Gde je Srbija na evropskom putu: Joksimović za Euronews o Klasteru 3, izborima i novoj mapi proširenja

Evropska unija priprema posebne mape puta za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju, kojima bi te zemlje dobile jasnije rokove i uslove za napredak ka članstvu. Takav pristup mogao bi dodatno da promeni dinamiku procesa proširenja, dok Srbija već godinama čeka na otvaranje Klastera 3.

O tome gde se Srbija trenutno nalazi na evropskom putu i šta bi moglo da usledi nakon izbora 25. oktobra, za Euronews Srbija govorila je Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku.

Joksimović ocenjuje da je sama činjenica da Evropska unija nastavlja da razmatra načine za ubrzanje procesa proširenja važna, imajući u vidu cilj aktuelne Evropske komisije da tokom svog mandata ostvari napredak u tom procesu.

„Dobra vest je da Evropska unija, odnosno Brisel, istrajava u svojoj nameri da ispuni strateški cilj da se proširi tokom mandata aktuelne Komisije. Naravno, ovo je vrlo zahtevan cilj koji podrazumeva i određene reformske promene samog modaliteta procesa integracija“, rekla je Joksimović.

Euronews Serbia

Prema njenim rečima, mape puta za četiri zemlje koje su, prema proceni Brisela, odmakle u pregovorima, trebalo bi da definišu rokove za završetak pojedinih klastera i poglavlja i tako daju okvir za njihov dalji put ka članstvu.

Ipak, ostaje otvoreno pitanje načina odlučivanja unutar EU.

„Postoji jako mnogo znakova pitanja vezanih za način odlučivanja. Do sada je to bilo jednoglasno. Sada Evropska komisija predlaže da se, u okviru briselskog ugovora, primeni passerela klauzula koja bi omogućila da se glasa konsenzusom dve trećine stanovništva Evropske unije, odnosno 15 zemalja“, objasnila je Joksimović.

Ona, međutim, ukazuje da bi otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja i dalje bilo povezano sa jednoglasnim odlučivanjem, što bi moglo da ograniči efekat predložene promene.

Šta plan EU znači za Srbiju?

Prema oceni Joksimović, novi pristup EU mogao bi da znači da će se pažnja Brisela u narednom periodu prvenstveno usmeriti na zemlje koje su obuhvaćene mapama puta, dok bi ostale kandidatkinje mogle da ostanu po strani.

„Ovo znači odlaganje na nedefinisani rok za sve one koji se na ovoj listi u ovom trenutku nalaze, pa i za Srbiju“, rekla je Joksimović.

Srbija je do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, a dva su privremeno zatvorena. Evropska komisija je u svojim dokumentima zadržala ocenu da je Srbija ispunila uslove za otvaranje Klastera 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.

Joksimović smatra da je upravo taj klaster postao simbol zastoja u evropskim integracijama Srbije.

„Srbija je blokirana na ovom putu već pet godina, dakle Klaster 3 je postao nepremostiva prepreka u simboličkom smislu“, navela je.

Euronews Serbia

Ona dodaje da razlog za neotvaranje klastera, prema njenom tumačenju, nije samo tehničke prirode, već da se u procesu sve više otvaraju politička pitanja.

Evropska komisija je i ranije naglašavala da tempo pristupnih pregovora sa Srbijom zavisi od reformi u oblasti vladavine prava, ali i od napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Izbori kao važan test

Joksimović smatra da će naredni period biti posebno značajan zbog izbornog procesa u Srbiji.

„U periodu koji je pred nama Evropska unija će se u potpunosti fokusirati na implementaciju onih klauzula koje se odnose na demokratski potencijal jednog društva u izbornom ciklusu“, rekla je.

Kako je navela, Brisel će posebno pratiti preporuke ODIHR-a, stanje u medijskoj sferi i funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije tokom predizborne kampanje.

Evropska komisija je u svojim najnovijim dokumentima takođe navela da Srbija treba da nastavi rad na izbornom okviru, sprovođenju preporuka ODIHR-a, medijskim reformama i jačanju vladavine prava.

Na pitanje šta Srbija može da uradi do izbora 25. oktobra, Joksimović ocenjuje da je rok kratak za veliki iskorak, ali da bi sam izborni proces mogao biti ključan za dalji tok pregovora.

„Za Srbiju je u ovom trenutku važno da pokaže da je u mogućnosti da primeni demokratske principe u izbornom procesu, jer će to biti ključno za dalji nastavak pregovora“, rekla je.

Zašto Ursula fon der Lajen preskače Srbiju?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi od 30. septembra do 2. oktobra da poseti zemlje Zapadnog Balkana. Prema najavi Komisije, posetiće Albaniju, Prištinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, dok će Srbiju i Bosnu i Hercegovinu obići naknadno zbog predstojećih izbora.

Joksimović ocenjuje da je reč o redovnoj regionalnoj poseti čiji je cilj da podstakne zemlje kandidate da ubrzaju reforme i približavanje evropskim standardima.

Ona ističe da je u novom rasporedu zemalja kandidata došlo do promena, posebno kada je reč o Albaniji.

„Do pre nekoliko dana mi se gotovo činilo da je Crna Gora bila jedina koja je slovila za kandidata koji će uspeti da dostigne sve potrebno u ovom kratkom vremenskom periodu. Međutim, Albanija se sada ponovo vratila, vidimo da se i ona nalazi na mapi puta“, rekla je.

Euronews

Prema njenim rečima, EU ocenjuje da Moldavija ulaže velike napore u procesu integracija, dok je Ukrajina specifičan slučaj zbog rata i snažne podrške koju dobija od Unije.

„Pokušaće Evropska unija da pronađe model koji će zadovoljiti i ukrajinske nade za punopravnim članstvom, odnosno napraviće nekakve kompromise koji će voditi kroz ovu mapu puta, ali nisam sigurna da je moguće da ostvare u kratkom roku i punopravno članstvo“, ocenila je Joksimović.

„Veliko pitanje je podrška članica“

Joksimović smatra da će jedan od ključnih izazova biti obezbeđivanje podrške država članica za promene načina odlučivanja.

„Veliko pitanje je šta će se od ovog plana zaključiti kao zajednička platforma na nivou država članica“, rekla je.

Kako je navela, pitanje promena načina glasanja prevazilazi samu temu proširenja i zadire u oblasti bezbednosti, sankcija i drugih važnih politika EU.

Zbog toga, prema njenoj oceni, treba očekivati ozbiljnu debatu među članicama.

„Treba uvek razmišljati o zemljama koje su najglasnije i najsnažnije, kao što su Francuska i Nemačka, koje u ovom trenutku imaju i svoje unutrašnje političke turbulencije“, navela je Joksimović.

Za Srbiju to znači da će, pored dinamike proširenja, od posebnog značaja ostati sprovođenje reformi u oblastima demokratije, vladavine prava, medija i izbornog sistema.

Evropska komisija je u najnovijim ocenama navela da su reforme u Srbiji usporene i da su potrebni dalji koraci u oblasti vladavine prava, slobode izražavanja, izbornog okvira i funkcionisanja institucija.