Gde se u Evropi najviše plaćaju struja i gas, a gde bi računi mogli da porastu već 2027?

Komentari

EPA/WU HONG - Copyright EPA/WU HONG

Autor: Euronews

14/11/2026

08:00

Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u

veličina teksta

Aa Aa

Iako su domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini 2026. godine u proseku plaćala manje za struju i gas nego godinu dana ranije, taj trend možda neće dugo potrajati. Rast veleprodajnih cena energenata već se odražava na tržišta širom Evrope, a stručnjaci upozoravaju da bi se veći računi mogli pojaviti krajem ove i naročito početkom 2027. godine. Razlike među državama su velike – dok je struja u Irskoj više nego tri puta skuplja nego u Mađarskoj, Rumunija prednjači kada se cene prilagode kupovnoj moći stanovništva.

Podaci Eurostata pokazuju da su razlike u cenama električne energije među evropskim zemljama izrazite. Među 38 država za koje postoje podaci, domaćinstva su u prvoj polovini 2026. za 100 kilovat-sati struje plaćala od 6,6 evra u Turskoj do 38,7 evra u Irskoj.

U okviru EU, najniža cena zabeležena je u Mađarskoj i iznosila je 11,4 evra, dok je prosek Unije bio 28,3 evra za 100 kilovat-sati.

Posle Irske, najskuplju električnu energiju u evrima imale su Nemačka (36,2 evra), Belgija (35,8), Austrija (32,6), Italija (31,4) i Švedska (30,6 evra). Cene su bile niže od proseka EU u Španiji, gde je 100 kilovat-sati koštalo 25,1 evro, i Francuskoj, sa 24,9 evra.

Rumunija ima najskuplju struju

Poređenje cena u evrima ne pokazuje u potpunosti koliko energenti opterećuju kućne budžete u različitim zemljama. Kada se uzmu u obzir razlike u lokalnom nivou cena i kupovnoj moći stanovništva, slika se menja.

Prema standardu kupovne moći (PPS), električna energija bila je najskuplja u Rumuniji, gde je 100 kilovat-sati koštalo 46,9 PPS. Slede Poljska sa 41,1 i Češka sa 34,3 PPS. Na drugom kraju liste našao se Island sa 12,6 PPS, a među zemljama sa najnižim cenama bile su i Turska (13,5), Malta (13,8), Mađarska (14,7) i Norveška (15,0 PPS).

Među četiri najveće ekonomije EU, Italija je imala najvišu cenu prema kupovnoj moći (32,8 PPS), odmah ispred Nemačke (32,4). Španija je sa 28 PPS bila blizu proseka EU od 28,4, dok je Francuska imala nižu cenu od 23,3 PPS.

Cene struje pale, ali u nekim zemljama zabeležen veliki rast

Cene električne energije za domaćinstva u EU pale su u proseku za 2,2 odsto u poređenju sa drugom polovinom 2025. godine.

Ipak, u pojedinim zemljama zabeležena su značajna poskupljenja. U Finskoj su cene porasle za 19,5 odsto, u Turskoj za 11,2, dok su Poljska i Litvanija zabeležile rast od po 10,6 odsto. U Švedskoj je struja poskupela za 10,4 odsto.

Najveći pad zabeležen je u Danskoj, gde su cene smanjene za 28,2 odsto, i Luksemburgu, sa padom od 24,1 odsto. U Italiji je električna energija poskupela za 5,9 odsto, dok je u Nemačkoj pojeftinila za 6,5, u Španiji za šest, a u Francuskoj za tri odsto.

U poređenju sa prvom polovinom 2025. godine, prosečna cena struje u EU bila je niža za 1,6 odsto. Međutim, Rumunija je zabeležila rast od čak 51,9 odsto, Turska od 35, Irska od 19,8, a Finska od 18,4 odsto.

U sve četiri najveće ekonomije EU cene su bile niže nego godinu dana ranije: u Francuskoj za sedam odsto, Nemačkoj za 5,7, Italiji za 4,5 i Španiji za 3,9 odsto. Prema oceni profesorke Sjaoji Mu, direktorke Centra za energetiku, naftu i mineralno pravo i politiku na Univerzitetu Dandi, razlike u kretanju cena delimično se mogu objasniti merama koje sprovode vlade pojedinačnih država.

Porezi, dažbine i naknade za korišćenje mreže čine značajan deo konačne cene električne energije. Danska je, na primer, od 1. januara 2026. privremeno smanjila porez na struju za približno 0,10 evra po kilovat-satu, dok Finska nije uvela takvo poresko rasterećenje.

Energetska konsultantska kompanija VaasaETT, koja učestvuje u izradi Indeksa cena energije za domaćinstva (HEPI), ukazuje i na značaj energetskog miksa, strukture tarifa, načina na koji dobavljači nabavljaju i formiraju cene energije, kao i raspodele troškova između različitih grupa potrošača.

Švedska ima najskuplji gas u Evropi

Kada je reč o prirodnom gasu, među 29 evropskih zemalja za koje postoje podaci, cene za domaćinstva sa uračunatim porezima kretale su se od 1,6 evra za 100 kilovat-sati u Gruziji do 22 evra u Švedskoj.

Mađarska je imala najnižu cenu u EU, od 3,3 evra, dok je prosek Unije iznosio 11 evra za 100 kilovat-sati. Posle Švedske, najskuplji gas imale su Holandija (16,2 evra), Francuska (13,5), Portugalija (12,6) i Austrija (12,4 evra).

Cene su bile iznad proseka EU i u Nemačkoj, gde je 100 kilovat-sati koštalo 11,6 evra, i Italiji sa 11,4 evra. U Španiji je cena bila niža i iznosila je 7,9 evra. I kod gasa se rangiranje menja kada se uzme u obzir kupovna moć. Cene su se kretale od 4,3 PPS za 100 kilovat-sati u Mađarskoj do 20,8 PPS u Severnoj Makedoniji.

Iako je Severna Makedonija, sa cenom od 10,8 evra, bila ispod proseka EU kada se iznosi posmatraju u evrima, nakon prilagođavanja lokalnom nivou cena našla se na vrhu liste. Među zemljama sa najvišim cenama prema kupovnoj moći bile su i Švedska (17,7 PPS), Portugalija (15,0) i Holandija (13,8).

Posle Mađarske, najniže cene zabeležene su u Turskoj (5,0 PPS), Luksemburgu (6,6) i Hrvatskoj (6,8).

Cene gasa za domaćinstva u EU pale su u proseku za 10,2 odsto u poređenju sa drugom polovinom 2025. godine. Najveće pojeftinjenje zabeleženo je u Italiji, za 23,2 odsto, zatim u Španiji (17,6) i Grčkoj (16 odsto). Nasuprot tome, Turska je zabeležila rast cena od 12,9 odsto, a Rumunija od 6,3 odsto.

Na godišnjem nivou, prosečna cena gasa u EU bila je niža za 3,5 odsto. Među četiri najveće ekonomije Unije, Francuska je bila jedina u kojoj su cene porasle, i to za 3,7 odsto.

Zašto rast veleprodajnih cena ne stiže odmah do domaćinstava?

Podaci o cenama obuhvataju period od svega četiri meseca nakon što su SAD i Izrael krajem februara započeli napade na Iran. Zbog toga bi moglo da prođe još vremena pre nego što se puni uticaj sukoba odrazi na račune domaćinstava.

"Uvek postoji vremenski razmak između referentne veleprodajne cene prirodnog gasa (TTF) i cena koje plaćaju domaćinstva“, izjavila je Sjaoji Mu za Euronews Business.

Prema njenim rečima, taj period može trajati od nekoliko meseci do više od godinu dana, u zavisnosti od načina na koji je organizovano maloprodajno tržište energije u svakoj zemlji. Jedan od razloga za takvo kašnjenje jesu ugovori sa fiksnim cenama. Mnoga domaćinstva imaju unapred ugovorene cene, zbog čega dobavljači ne mogu da prenesu rast veleprodajnih troškova na potrošače dok takvi ugovori važe.

Osim toga, dobavljači često unapred kupuju gas i električnu energiju kako bi se zaštitili od oscilacija na tržištu. I to može odložiti prenošenje promena veleprodajnih cena na račune domaćinstava.

Veći računi mogli bi da stignu početkom 2027. godine

Mu je navela da je referentna cena prirodnog gasa na evropskom veleprodajnom tržištu pala za 19 odsto u drugoj polovini 2025. u poređenju sa prvom polovinom te godine, dok je u odnosu na drugu polovinu 2024. bila niža za 14 odsto.

"Verujem da je to jedan od ključnih razloga zbog kojih su cene energije za domaćinstva pale u prvoj polovini 2026, uprkos kasnijem rastu veleprodajnih cena gasa nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku“, rekla je ona.

Ipak, Mu očekuje da bi domaćinstva mogla da se suoče sa višim računima za energente u drugoj polovini 2026. godine, a naročito u prvoj polovini 2027. Prema podacima HEPI-ja, cene gasa za domaćinstva u evropskim prestonicama koje prati ovaj indeks porasle su u proseku za 12 odsto između 2. februara i 1. septembra, dok je električna energija poskupela za 4,2 odsto.

U oktobarskom izveštaju HEPI-ja zabeležen je rast cena struje u 21 od ukupno 33 evropske prestonice koje prati, dok su cene gasa porasle u 14 od 27 prestonica za koje su bili dostupni podaci.