Poruke sa sednice SB UN o Kosovu i Metohiji: Dijalog bez pomaka, "tihi egzodus" i stanje na terenu
Komentari10/04/2026
-12:00
Na sednici Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija predstavljen je redovni šestomesečni izveštaj o radu UNMIK, koji je izneo novi šef misije Petar Due. Reč je o proceduri koja se sprovodi dva puta godišnje, ali koja redovno otvara ključna politička i bezbednosna pitanja u vezi sa situacijom na Kosovu. Dok je zvanični Beograd ukazao na izostavljanje problema srpske zajednice, posebno na, kako navodi, "tihi, ali uporan egzodus", iz Prištine je poručeno da Srbija treba da se suoči sa realnošću i prizna nezavisnost Kosova.
Upravo o tim suprotstavljenim porukama, ali i o tome šta se može pročitati „između redova“, govorio je politikolog Ognjen Gogić za Euronews Srbija te podsetio da je reč o redovnoj proceduri u okviru Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Gogić je istakao da sam izveštaj ima veliku analitičku vrednost. Kako kaže, u trenutku održavanja sednice dokument još nije bio u potpunosti dostupan javnosti, što otežava detaljniju analizu, ali i pored toga se iz izlaganja i dostupnih delova mogla steći slika o njegovom sadržaju.
"To je zapravo jedna redovna procedura, ali i vrlo važan dokument koji daje dobru sliku o stanju na Kosovu u prethodnih šest meseci. Iako nije objavljen u celosti, iz onoga što smo čuli može se zaključiti da prilično realno prikazuje stanje na terenu“, rekao je Gogić.
Euronews
Jedna od glavnih zamerki Beograda odnosila se na to što se, kako je navedeno, u izveštaju ne govori dovoljno jasno o odlasku Srba sa Kosova. Gogić objašnjava da se takvi trendovi u dokumentima poput ovog retko prikazuju kroz eksplicitne brojke, već kroz opis okolnosti koje do njih dovode. Prema njegovim rečima, upravo u tim okolnostima treba tražiti objašnjenje za odlazak ljudi.
"Mislim da se o brojevima ne govori direktno, ali se konstatuju činjenice i okolnosti koje dovode do iseljavanja. To diplomate formulišu obazrivije, ali se problemi jasno naznačavaju", naveo je.
Sporni procesi i "suptilan pritisak"
Poseban deo razgovora odnosio se na pravne procese protiv Srba na Kosovu, koje Gogić vidi kao jedan od ključnih faktora nesigurnosti. On ukazuje na obrasce u kojima se ljudi privode i zadržavaju u pritvoru duže vreme, bez jasnog i brzog pravnog epiloga.
"Imate situacije da se ljudi hapse, da pritvori traju mesecima, a da nema jasnog ishoda. To kod ljudi stvara strah i nesigurnost, pa mnogi odlučuju da napuste Kosovo ili da se uopšte tamo ne vraćaju", rekao je Gogić.
Povezane vesti
Dodaje da takvi postupci imaju šire posledice.
"To je jedan oblik suptilnog pritiska. Vi to formalno vodite kao pravni proces, ali u suštini unosite strah i nesigurnost. Dok se utvrdi da li ima osnova, nekome ste već uzeli mesece ili godine života", naveo je on.
Govoreći o konkretnim slučajevima, Gogić ističe da postoje situacije koje izazivaju ozbiljne sumnje u osnovanost optužbi. On navodi primer hapšenja u srpskim sredinama, ukazujući na nelogičnosti u pojedinim slučajevima.
"Teško je poverovati da bi neko ko je počinio zločin pre 25 godina ostao da živi u sredini gde je okružen ljudima koji bi ga prepoznali. Takve stvari otvaraju ozbiljna pitanja", rekao je.
Takođe ukazuje na praksu u kojoj se sama činjenica da je neko bio mobilisan tokom rata koristi kao osnov za pokretanje postupaka.
Euronews
Konkretni potezi i poruke sa terena
Kao ilustraciju odnosa na terenu, Gogić se osvrnuo i na uklanjanje zastava u Gračanici uoči velikog verskog praznika, ocenjujući da takvi potezi šalju negativne poruke.
"To su stvari koje pokazuju da nema stvarne spremnosti za dijalog. Dijalog se ne gradi samo rečima, već i gestovima. A ovo su gestovi koji govore suprotno", naglasio je.
Povezane vesti
On smatra da takvi potezi dodatno narušavaju poverenje i stvaraju osećaj nesigurnosti među Srbima na Kosovu.
Iako je dijalog bio centralna tema gotovo svih izlaganja u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Gogić smatra da konkretni rezultati izostaju. Prema njegovim rečima, često se kao uspeh predstavljaju minimalni pomaci.
"Imate situaciju da se simbolični potezi predstavljaju kao veliki napredak. To su minimalni pomaci koji suštinski ne rešavaju probleme na terenu i ne utiču na svakodnevni život ljudi", rekao je on.
Povezane vesti
Dodaje da nastavak dijaloga zavisi i od političkih okolnosti u Prištini, uključujući moguće izbore i formiranje stabilnih institucija.
"Slon u sobi" – pitanje bezbednosnih snaga
Gogić je posebno izdvojio temu koja je, kako kaže, nedovoljno otvorena tokom sednice – razvoj bezbednosnih snaga Kosova.
"Postoji jedno veliko pitanje o kojem se ne govori dovoljno, a to je naoružavanje Kosova. To je ‘slon u sobi’ o kojem svi izbegavaju da pričaju", rekao je.
On upozorava na potencijalni scenario u kojem bi transformacija tih snaga mogla da dovede do povlačenja međunarodnog prisustva.
Budućnost UNMIK-a
Na sednici je ponovo otvoreno i pitanje uloge UNMIK, čiji se značaj godinama smanjuje. Gogić ocenjuje da je ta misija danas znatno slabija nego ranije.
"UNMIK danas postoji pre svega zbog Rezolucije 1244. On je bleda senka onoga što je nekada bio, sa sve manje resursa i uticaja“, rekao je.
Dodaje da se na terenu građani češće obraćaju drugim međunarodnim akterima, dok je uloga UNMIK-a sve marginalnija.
Gogić se osvrnuo i na podršku koju Srbija dobija od velikih sila, pre svega Rusije i Kine, ukazujući da takve poruke treba posmatrati u širem kontekstu.
"Velike sile često kroz pitanje Kosova projektuju svoje interese u drugim kriznim područjima. To jeste podrška, ali ima i širi geopolitički kontekst“, zaključio je.
Detaljnije pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)