Globalna kriza kuca na vrata Srbije: Hoće li naši džepovi izdržati udar?

Usporavanje evropske privrede, praćeno eskalacijom tenzija na Bliskom istoku, postavlja ozbiljne izazove pred životni standard građana i privredni rast Srbije. O tome kako će se globalna inflacija i političke promene u regionu odraziti na našu zemlju, za Euronews Srbija su govorili profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić i novinarka Ruža Ćirković.

Jedno od ključnih pitanja bilo je da li će nedavne političke promene u Mađarskoj i dolazak nove vlade uticati na najavljenu prodaju NIS-a mađarskom MOL-u. Profesor Savić izrazio je čvrsto uverenje da će ovaj ugovor biti realizovan, naglasivši da je reč o projektu koji prevazilazi personalne promene na vlasti.

"Potpuno sam ubeđen da će ugovor biti realizovan. To je stvar koja je mnogo ozbiljnija od promene premijera. Ovde su u igri i Sjedinjene Američke Države, koje daju dozvolu za ceo proces, i mene čudi što se to uopšte odlaže", istakao je Savić.

On je dodao da, iako Mađarska nastoji da se približi politici Brisela, ona i dalje vitalno zavisi od ruskih energenata koji dolaze preko Srbije.

S druge strane, novinarka Ruža Ćirković ukazala je na potencijalni problem koji bi mogao da koči ovu akviziciju - naftovod "Družba". Prema njenim rečima, Evropska unija postavila je stroge uslove novim mađarskim vlastima, uključujući i zahtev da se odustane od otvaranja ovog naftovoda.

"To je za MOL veliki problem, jer Janaf (Jadranski naftovod) nema kapacitete da u potpunosti zameni Družbu", objasnila je Ćirković.

Euronews Srbija

Razgovor se dotakao i kineskih investicija, pre svega fabrike električnih automobila u Segedinu. Savić smatra da bi odustajanje od takvog projekta bilo preveliki luksuz za Mađarsku, uprkos proevropskoj orijentaciji novih lidera. On je uporedio način upravljanja u Evropskoj uniji sa onim u bivšoj SFRJ.

"Evropska unija me neodoljivo podseća na bivšu SFRJ – to je glomazna birokratija u kojoj se često ne zna ko pije, a ko plaća. Svaka zemlja može da stavi veto, i tako Unija često sebi daje autogolove", ocenio je profesor, dodajući da nema oporavka Evrope bez jeftinih ruskih energenata.

Uprkos sankcijama i geopolitičkim pritiscima, Rusija je, prema rečima profesora Savića, paradoksalno profitirala. Cena ruske nafte Ural, koja je u jednom trenutku iznosila 47 dolara, sada je premašila 100 dolara po barelu. Ruska Federacija je istovremeno povećala isporuke Kini i Indiji, koristeći krizu na Bliskom istoku.

Kina, s druge strane, vodi veoma opreznu politiku.

"Oni gledaju da iz ove krize izađu ekonomski neoštećeni i za sada u tome uspevaju, ne svrstavajući se ni na jednu stranu", primetio je Savić.

Štednja kao nužnost

Kada je reč o Srbiji, projekcije Narodne banke ukazuju na to da inflacija na kraju godine ne bi trebalo da pređe 4 odsto. Savić smatra da je to podnošljivo, ali upozorava da su cene hrane i goriva, koje najviše pogađaju građane, znatno iznad tog proseka.

"Delićemo sudbinu sveta, nemamo mnogo izbora. Država preuzima znatan teret na sebe, ali moramo biti svesni da taj manevarski prostor ima kraj", upozorio je profesor.

On je kritikovao nedostatak racionalnosti kod domaćih potrošača: "Svaki pametan čovek štedi kad ima, a troši kad nema. Mi Srbi radimo obrnuto, ponašamo se kao konformisti".

Euronews Srbija

Ćirković je iznela zabrinjavajuće podatke o cenama proizvođača industrijskih proizvoda u Srbiji za mart mesec. Dok su cene u januaru i februaru mirovale, u martu je zabeležen skok od 4,9 odsto.

"U industriji energije rast je 13,6 odsto, dok je kod sirove nafte i prirodnog gasa taj skok neverovatnih 51,9 odsto. To su cene u Srbiji koje će se neminovno preliti na sve ostalo", istakla je Ćirković.

Ona je podsetila da su i u Nemačkoj energenti drastično poskupeli, što je dovelo do porasta broja bankrota u maloprodaji i industriji.

Stav stručnjaka je jasan: predstoji period usporavanja svetske privrede. Iako država trenutno merama ublažava udar na džepove građana, dugoročna stabilnost zavisiće od smirivanja globalnih konflikata i racionalizacije domaće potrošnje.

"Sve dok vodimo politiku zabijanja glave u pesak, situacija će biti loša za sve", zaključio je profesor Savić. 

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu iznad teksta.