Briselski sporazum 13 godina kasnije: Šta je ostvareno, a šta ne?

Na današnji dan pre 13 godina postignut je Briselski sporazum između Beograda i Prištine, a tim povodom oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da šest od deset tačaka koje se odnose na Zajednicu srpskih opština nikada nije sprovedeno. O ovome su za Euronews Srbija govorili Dragiša Mijačić koordinator Nacionalnog komiteta za poglavlje 35 i  istoričar Stefan Radojković.

Koordinator Nacionalnog komiteta za poglavlje 35 Dragiša Mijačić istakao je da sporazum formalno nikada nije potpisan.

Parafiran, ali nikada formalno potpisan

"Prvo da napomenem da taj sporazum nikad nije potpisan. On je parafiran od strane dvojice pregovarača, Hašima Tačija i Ivice Dačića, koji su u tom trenutku bili premijeri Srbije i Kosova, ali formalnog potpisivanja nije bilo. Čak i ako se pogleda šta je napisao gospodin Dačić na tom dokumentu, on je rekao da je upoznat sa sadržajem dokumenta koji će razmatrati Skupština. Skupština Srbije nije razmatrala taj dokument. Skupština Srbije je usvojila jedan drugi dokument koji se zove Izveštaj o pregovaračkom postupku, gde je po tom izveštaju takođe uključen Briselski sporazum“, rekao je Mijačić.

Euronews Srbija

On je dodao da nije bilo dovoljno javne debate o efektima sporazuma.

"Nismo imali otvorenu debatu o tome šta je Briselski sporazum doneo, kakvi su rezultati i da li je morao da se dogodi u tom trenutku ili ne“, naveo je on.

Mijačić je ocenio da izostanak primene sporazuma izaziva frustraciju.

"Ocenu Briselskog sporazuma i rezultata dao je predsednik Srbije u jučerašnjem intervjuu, gde je iskazao razočaranje neispunjavanjem svih odredbi iz tog sporazuma“, rekao je Mijačić.

Obećanja bez pune realizacije

Istoričar Stefan Radojković ocenio je da su očekivanja od sporazuma bila veća od ostvarenih rezultata.

"Srbija je dobila dva obećanja od Evropske unije zarad Briselskog sporazuma, a to je da će ući u EU i da će biti uspostavljena Zajednica srpskih opština. Ovo prvo, možemo reći da smo dobili status kandidata za pristupanje EU, ali formiranje ZSO se nikada nije desilo“, rekao je on.

Radojković je podsetio i na širi kontekst pregovora.

"Srbija je 2010. zajedno sa Evropskom unijom tražila da se razgovori prebace pod nadležnost EU i da ona bude fasilitator dijaloga između Beograda i Prištine. U tom smislu dobili smo ono što smo tražili. Da li je moglo bolje da se ispregovara? Možda jeste, ali u tom trenutku postojalo je realno stanje u kojem prištinska administracija nije mogla mnogo da ponudi. Dobijena su obećanja i garancije Evropske unije, ali se pokazalo da to nije do kraja ispunjeno“, naveo je on.

Euronews Srbija

On je dodao da je već 2015. godine postalo jasno da neće biti napretka u ključnim tačkama.

"Već u decembru 2015. bilo je jasno da prištinska administracija suštinski neće ništa uraditi po tom pitanju“, rekao je Radojković.

Govoreći o sadržaju sporazuma, naveo je da je reč o tehnički definisanom dokumentu koji uvodi politički okvir dijaloga.

"Briselski sporazum doneo je novi pristup rešavanju problema, koji podrazumeva političke dogovore između Beograda i Prištine, za razliku od ranijih tehničkih pregovora“, zaključio je Radojković.

Kompletno gostovanje Dragiše Mijačića i Stefana Radojkovića pogledajte u snimku na vrhu teksta