Dug put do Brisela: Može li ubrzanje EU integracija nadoknaditi propušteno vreme?

Najviši zvaničnici Srbije najavili su proteklih dana značajno ubrzanje svih procesa vezanih za evropsku agendu. U fokusu su trenutno pravosudni zakoni, za koje se čeka stav Venecijanske komisije, kao i javna rasprava o setu izbornih propisa usklađenih sa preporukama ODIHR-a. Međutim, dok vlasti ističu pojačanu zakonodavnu aktivnost, postavlja se ključno pitanje: da li je puko usvajanje zakona dovoljno za suštinski pomak u evropskim integracijama?

O ovoj temi za Euronews Srbija govorila je Nataša Dragojlović, politikološkinja i nekadašnja koordinatorka Nacionalnog konventa o EU. Prema njenim rečima, iako je harmonizacija propisa neophodna, ona predstavlja tek "vrh ledenog brega".

Dragojlović ističe da je usklađivanje domaćih zakona sa pravnim tekovinama EU (acquis) samo jedan deo uslova, i to onaj manje zahtevan. Prava težina procesa leži u onome što dolazi nakon skupštinske procedure.

"Usvajanje zakona je najlakši i najbrži deo posla, koji je Srbija pre desetak godina obavljala gotovo rutinski. Danas vidimo da ni to više nije tako jednostavno, pogotovo kada su u pitanju zakoni koji suštinski menjaju sistem podele vlasti, osiguravaju nezavisnost pravosuđa i stvaraju preduslove za slobodne izbore", navodi Dragojlović.

Ona naglašava da država u procesu pregovora mora dokazati sposobnost pune primene tih zakona u institucijama, bez izuzetaka, kako bi sistem funkcionisao na isti način kao u 27 država članica EU.

"Nažalost, Srbija čak i u tom najlakšem delu sada kasni", upozorava ona.

Gorak ukus zbog „popravnog ispita“

Na pitanje da li će najavljene aktivnosti biti prepoznate u sledećem godišnjem izveštaju Evropske komisije na jesen, Dragojlović odgovara potvrdno, ali uz značajnu rezervu. Ona smatra da se opravdano postavlja pitanje zašto su ove reforme pokrenute tek sada.

"Bilo je sasvim dovoljno vremena da se zakoni oblikuju prema uputstvima ODIHR-a i Evropske komisije, prođu javne rasprave i konsultacije, pa tek onda odu u Skupštinu. Najava ispravljanja grešaka je dobra, ali ostaje gorak utisak da je postojala loša namera koja nije prošla ni kod domaće javnosti, ni u Briselu. Taj osećaj 'popravnog ispita' kvari ukupnu sliku", ocenjuje ona.

Euronews Srbija

Jedna od najaktuelnijih tema je i potencijalni gubitak sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan. Dok opozicija tvrdi da je takav scenario izvesan, vlasti te navode odbacuju kao preuranjene. Dragojlović smatra da će vlast učiniti sve da izbegne ovaj scenario, jer bi to bio izuzetno loš signal partnerima i javnosti.

"Srbija je sama kreirala set reformskih mera u okviru Reformske agende. Budući da se sredstva uplaćuju sukcesivno, prema ispunjenju tih ciljeva, sasvim je logično da deo sredstava neće biti uplaćen ako deo reformi nije završen. Važno je naglasiti da ovde nije reč o sankcijama, već o mehanizmu plaćanja po učinku", objašnjava ona.

Kao primer neefikasnosti koja traje godinama, ona navodi i IPARD fondove za poljoprivredu.

"Srbija često ne povlači ni ona sredstva koja su joj već na raspolaganju. To je odgovornost resornih ministarstava i agencija. Mi konstantno 'štucamo' na tom putu, čak i bez alarmantnih signala iz Brisela".

Nova ovlašćenja Ministarstva za evropske integracije

Vlada Srbije nedavno je donela uredbu kojom se pojačava uloga Ministarstva za evropske integracije, čije pozitivno mišljenje o usklađenosti svakog zakona sa standardima EU sada postaje obavezno. Dragojlović, koja je i sama bila državni službenik, objašnjava da je ova procedura oduvek postojala, ali da se sada njen značaj podiže na viši nivo.

"Ova uredba proširuje ovlašćenja Ministarstva. Njihovo mišljenje postaje poslednja reč pre ulaska zakona u Skupštinu. To bi trebalo da otkloni dileme poslanika i ubrza glasanje. Ipak, moramo biti svesni da je to samo početak, a nikako kraj ispunjavanja onoga što članstvo u Evropskoj uniji zaista podrazumeva", poručila je naša sagovornica.

Kompletno gostovanje Nataše Dragojlović pogledajte u video prilogu na početku teksta.