Kriza kojoj se ne nazire kraj: Gorivo u Srbiji pod kontrolom države, ali stručnjak upozorava - nema povratka na staro

Vlada Republike Srbije donela je odluku o produženju Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte do 8. maja, čime je nastojala da obezbedi stabilnost na domaćem tržištu u jeku globalnih previranja. Prema ovoj odluci, akcize na bezolovni benzin ostaju 54 dinara po litru, dok će se za gasna ulja plaćati 55,53 dinara. O tome šta ove mere znače za građane, ali i o širem kontekstu energetske krize koja potresa Evropu i svet, za Euronews Srbija govori stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević.

Iako produženje uredbe zvuči kao dobra vest za vozače, Vasiljević naglašava da ovakvi potezi države nisu proizvod idealnih okolnosti, već su iznuđeni situacijom na svetskom tržištu. Prema njegovim rečima, situacija sa gorivom je objektivno loša, a mere koje vlada sprovodi predstavljaju pokušaj da se obezbede relativno prihvatljive cene uprkos stalnim poskupljenjima sirove nafte.

"Nema tu mesta za ocenu da je nešto 'dobro'. Ovo je iznuđena stvar, svojevrsno upravljanje štetom. Vlada se ovim merama svesno lišava dela budžetskih prihoda kako bi zaštitila standard građana. Dakle, nije reč o idealnom rešenju, već o onom koje je u datim okolnostima jedino moguće", ističe Vasiljević, dodajući da će cene na pumpama u naredne dve nedelje ostati na sličnom nivou upravo zahvaljujući ovoj intervenciji.

E20 gorivo i zaokret ka električnim vozilima

E-Stock/Dimitrije Goll, Brilla Vida/VWPics, Aleksandar Mijatovic/Alamy/Profimedia

Jedna od tema koja je privukla pažnju javnosti jeste najava Evropske komisije o uvođenju novog, jeftinijeg goriva pod oznakom E20. Vasiljević objašnjava da se suština ove inovacije krije u potrebi država da kontrolišu energetske resurse na sopstvenoj teritoriji i smanje zavisnost od uvoza ugljovodonika.

"E20 gorivo podrazumeva supstituciju dela uvoznog goriva domaćim resursima, pre svega biogorivima. To nije nov koncept - Brazil, na primer, već decenijama koristi biogoriva u transportu mnogo više nego klasičan dizel. Cilj je da se obogate postojeći derivati kako bi se premostile teškoće sa kojima se svet trenutno suočava", navodi on.

Međutim, on smatra da je mnogo veći i značajniji zaokret zapravo pojačan interes za električna vozila. Kako kaže, nedostatak nafte naterao je svet da se okrene struji, jer se do nje može doći lakše i često iz sopstvenih izvora. Taj prelazak na električnu energiju u transportu predstavlja stratešku promenu koja će dugoročno definisati energetsku stabilnost kontinenata.

Geopolitičke igre preko naftovoda "Družba"

not supplied / WillWest News / Profimedia

Kada je reč o evropskoj stabilnosti, vest da naftovod "Družba" ponovo funkcioniše za Mađarsku i Slovačku donela je privremeno olakšanje. Ipak, Vasiljević upozorava da je ovo rešenje pre svega rezultat kompleksnih političkih pregovora, a ne trajne energetske strategije. On podseća da su ove zemlje, s obzirom na to da nemaju izlaz na more, životno zavisne od naftovoda, jer ne mogu kupovati naftu sa brodova-tankera.

"Ovo je trenutno premošćavanje situacije. Rezultat je dogovora nove mađarske administracije sa Evropom, gde je Peter Mađar odlučio da podrži određene pakete sankcija i kredite za Ukrajinu u zamenu za nesmetan protok nafte. To nisu normalni tržišni okviri, već mere koje iskaču iz uobičajenih pravila. Mađarska i Slovačka su sebi obezbedile gorivo za neko vreme, ali to nije dugoročno rešenje dok se ne razreše sukobi na relaciji Rusija-Ukrajina-SAD", ocenjuje naš sagovornik.

Najveća kriza u istoriji - zašto nema povratka na staro?

Антон Балаж / imageBROKER / Profimedia

Mnogi analitičari, uključujući i direktora Međunarodne energetske agencije, smatraju da je trenutna situacija najteža energetska kriza u istoriji, prevazilazeći čak i čuvene šokove iz 1973. i 1979. godine. Vasiljević se slaže sa ovom ocenom, objašnjavajući da je ključna razlika u tome što su sada direktno pogođena sama nalazišta i proizvodni kapaciteti, a ne samo transportne rute.

"Ukrajinska kriza je sprečila dotok energenata, ali ruska nalazišta nisu bila direktno ugrožena ratom. Sada je situacija drugačija. Sukobi na Bliskom istoku direktno oštećuju postrojenja, a prolaz kroz Ormuski moreuz je dramatično smanjen. Sa nekadašnjih 20 odsto svetskih potreba, tuda sada prolazi svega dva odsto. Čak i da se rat sutra završi, biće potrebno mnogo vremena da se oštećena infrastruktura obnovi", upozorava stručnjak.

Na kraju, Vasiljević iznosi nimalo ohrabrujuću prognozu za vozače širom sveta. On smatra da cena sirove nafte Brent nikada više neće pasti na nivoe koje smo uzimali zdravo za gotovo pre krize u Persijskom zalivu.

"Cena nafte se više nikada neće vratiti na 60 dolara po barelu. Možemo se nadati stabilizaciji na nivou od 80 do 90 dolara, ali to je najbolji scenario. Stabilnost tržišta zavisi od predvidivosti, a u svetu gde su sukobi stalni, predvidivost je luksuz. Nafta će izvesno biti skuplja, a mi moramo da naučimo da funkcionišemo u tim novim okvirima", zaključuje Vasiljević.