Sudija Ustavnog suda Mihajlo Rabrenović: Brnabić mudro postupila što je tražila mišljenje Venecijanske komisije
Komentari
26/04/2026
-20:20
Sudija Ustavnog suda Mihajlo Rabrenović ocenio je danas da je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić mudro postupila što je tražila da se Venecijanska komisija izjasni o setu pravosudnih zakona.
"Ana Brnabić je mudro uradila što je to tražila, zato što ona uzima u obzir tenzije koje neko potencijalno želi kroz politizaciju da stvori u društvu. Želi, na kraju krajeva, i da se ispitaju pravno-tehnički te odredbe", rekao je Rabrenović za Tanjug.
Kada stigne konačno ekspertsko mišljenje Venecijanske komisije država treba da ga ozbiljno proanalizira, smatra Rabrenović.
"Mi ćemo, ne zbog njih, nego zbog nas, pažljivo, u miru - nikakva dramatizacija - fino, polako i stručno da analiziramo sve ono što oni kažu - nadležni organi, nadležne institucije. I ono što je dobro u ovim Mrdićevim zakonima mora da se zadrži. Zbog građana, ne zbog Mrdića. Ono što je nejasno možemo kroz izmene i dopune da preciziramo. A ono što je sporno, tu je Ustavni sud", poručio je Rabrenović.
On je napomenuo i da država treba da primenjuje preporuke u fazama, i da ne nosi svaka preporuka Venecijanske komisije istu težinu.
"Ovaj set pet pravosudnih propisa je tek donet. I mi tek treba da vidimo kako će neka pojedina rešenja da se prikažu u praksi", rekao je Rabrenović.
Tanjug/Ana Paunković
On smatra da je legitimno da države prihvate deo preporuka Venecijanske komisije, ali i da zadrže specifična rešenja iz svojih nacionalnih sistema pravosuđa.
Povezane vesti
"Ovo što je gospodin Mrdić predložio, ove zakone, ruku na srce, pa sva ta rešenja postoje u najvećim pravnim demokratijama u Evropi", rekao je Rabrenović.
Na pitanje da li u Evropi postoji primer da preporuke Venecijanske komisije nisu usvojene, Rabrenović je naveo da je to bio slučaj u zemljama kao što su Nemačka, Francuska, Poljska, Češka, Mađarska i Turska.
"Dakle u brojnim zemljama, ne samo u ovima za koje kažemo da su u tranziciji, već kolevke, Nemačka, Francuska, Britanija, postoje mišljenja, po hiljade tema. To je trajni dijalog", istakao je Rabrenović.
Dodao je da je argumentovan, pravni dijalog, to što nam pomaže da određene stvari uzmemo u obzir, da razmotrimo razne pravne modele.
"Ali je važno da shvatimo da ne postoji jedan konačan pravni model ni u Evropi ni na zemaljskoj kugli, već bismo mi onda njega svi prihvatili, sve zemlje sveta. Posebno ove zemlje koje su najveće kolevke pravničke misli i demokratije sa velikom tradicijom, itekako tamo ima prostora za debatu i razmatranje. Venecijanska komisija sa njima razmjenjuje stotine dopisa", naglasio je Rabrenović.
Ipak, ovaj proces modernizacije i analize pravnih propisa neki su hteli da politizuju u slučaju Srbije, smatra Rabrenović.
"Jedan od argumenata koji se u regionu 'promicao' je da nije bilo dovoljno rasprave. Pa ja ne znam da smo o nekim zakonima više raspravljali nego o tome", rekao je on.
Povezane vesti
Rabrenović je istakao da je svako ko je hteo mogao da iznese stav o setu pravosudnih zakona pre njihovog donošenja.
"A s druge strane, imamo situaciju da na kraju, narodni poslanici - od njih 250, 126 mora da glasa za usvajanje zakona, osim ako nema kvalifikovane većine. I tamo se i raspravljalo", rekao je Rabrenović.
Međutim, oni koji su kritikovali proces donošenja zakona zbog nedovostatka rasprave nisu hteli da učestvuju u parlamentarnim raspravama i sednicama nadležnog skupštinskog odbora, tvrdi Rabrenović.
"Neki od njih neće da idu u parlament uopšte. Njih zanima ta neka ulična politika", dodao je on.
Rešenje je, smatra Rabrenović, u institucionalnoj podeli uloga u društvu.
"Parlament donosi zakon. Venecijanska komisija daje jedno mišljenje koje, pre svega, zbog pravnog argumenta treba da bude razmotreno. Javnost raspravlja. Tu su i ambasade, tu su i nevladine organizacije, tu su i grupe za pritisak - i Ustavni sud", rekao je on.
Rabrenović je napomenuo da ustavni sud može da odlučuje o tome da li su usvojene zakonske izmene u skladu sa Ustavom, ali ne i o tome da li je zakon politički celishodan, donet u pravom trenutku ili se političkim akterima u zemlji i inostranstvu dopada ili ne dopada.
"I to je važna granica. A Narodna skupština je mesto političke volje, i Narodna skupština treba da objedini sve različite stavove. I ta prava rasprava trebala je da bude u Skupštini", rekao je Rabrenović
On je ukazao i na to da o zakonima glasaju predstavnici građana, a da nevladine organizacije, strukovna udruženja, ambasade, međunarodna tela, mogu samo da daju mišljenje.
Komentari (0)