"Direktno sa Minjom Miletić": Premijer Macut o stabilizaciji društva, izazovima i evropskom putu, nakon godinu dana rada

Godinu dana nakon što je profesor Đuro Macut imenovan za predsednika Vlade Srbije, u javnosti se i dalje vode debate o rezultatima rada izvršne vlasti, stepenu stabilizacije društva i perspektivama vanrednih parlamentarnih izbora. U intervjuu za emisiju "Direktno sa Minjom Miletić" premijer Macut je govorio o izazovima sa kojima se suočio po stupanju na dužnost 16. aprila prošle godine, odnosima unutar Vlade, saradnji sa akademskom zajednicom, kritici pojedinih ministara, kao i o evropskim integracijama Srbije.

Premijer, kako je istakao, vidi svoj mandat pre svega kao period stabilizacije nakon perioda velikih tenzija, ali i da priznaje određene propuste u komunikaciji i radu nekih članova kabineta. On je istakao da je Vlada uspela da stabilizuje društvenu klimu nakon velikih tenzija i protesta, da je dijalog sa akademskom zajednicom bio ključan za normalizaciju stanja na univerzitetima, te da su vanredni izbori trenutno nepotrebni jer je prioritet očuvanje stabilnosti i postizanje nacionalnog konsenzusa oko ključnih pitanja, pre svega evropskih integracija.

Preuzimanje mandata i stabilizacija društva

Na samom početku razgovora premijer Macut je priznao da mu je preuzimanje funkcije bilo neočekivano, ali da se brzo prilagodio.

"Bilo je možda neobično za mene da se naviknem na takav način rada, ali ne predstavlja mi veliki problem jer sam do sada u životu i u karijeri u stvari radio sa takvim timovima i na različitim nivoima gde se morate upoznati u trenutku sa velikim brojem ljudi. Naravno, to je proces koji je trajao. Dobrodošlica je bila, naravno, veoma pozitivna i to je nešto u čemu morate da zapravo krenete da radite. Ako je, naravno, negativna atmosfera, tada se i rezultati rada i manje vide i to je već jedna malo druga situacija", rekao je Macut.

On je istakao da je Vlada uspela da donese stabilnost nakon perioda velikih društvenih tenzija.

"Lično mislim, ali to su i objektivni parametri, kada pratimo, da smo se potpuno stabilizovali u nekom društvenom smislu. Uopšte, jedna klima u društvu se značajno promenila. Od te velike tenzije koja je tada postojala na dnevnom nivou, prosto život nam se bio tada stvarno promenio. Bilo je puno tih situacija gde su se ljudi prosto brinuli gde da krenu, šta da urade, kroz grad, šta se dešava, pa do onih realnih problema koji su bili politički obojeni kasnije u toku tih svih, da kažem, protesta koji su se javljali", objasnio je premijer.

Euronews

Macut je posebno naglasio brzu reakciju po stupanju na dužnost, jer je već sutradan pozvao rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića.

"Odmah sam razgovarao sa njim i prihvatio je poziv da dođe i videli smo se već posle nekoliko dana. Tako da sam ja odmah krenuo operativno da radim. Meni je to bio stvarno izazov, jedan. Nisam gledao na posledice, jer nikad u životu ne gledam u negativnom smislu. Uvek sam optimista. Ja kažem, ja sam umereni optimista, ne želim da dajem bilo kakve euforične izjave i takav sam po prirodi", dodao je Macut.

Funkcionisanje Vlade, odgovornost ministara i rekonstrukcija

Premijer je detaljno opisao kako funkcioniše Vlada kao kolektivni organ.

"Funkcija predsednika Vlade je vrlo specifična. On, u stvari, predsedava Savetom ministara, ali ima ulogu predsedavajućeg. I sve odluke se donose kolektivno. Vlada je jedan kolektivni organ gde se sve odluke pripremaju vrlo detaljno i vrlo dugotrajno pre nego što stignu na Vladu, što znači da je uključen veliki broj ministarstava, veliki broj službi Vlade ili agencija koje su u odnosu sa tim odlukama", rekao je Macut.

Na pitanje o radu ministara i eventualnim rekonstrukcijama, premijer je bio otvoren.

"Za sve postupke ili sve što se dešava vezano za Vladu, ja svakako to razmatram timski. Nikada ne donosim odluke tako što ću ih saopštavati negde pre nego što razgovaram sa ministrima ili o situacijama u kojima se nalazimo", rekao je i dodao:

"Moje skorašnje izjave gde sam ja relativno nezadovoljan radom određenih ministara ili ministarki, to je otprilike situacija gde vi shvatate da treba nešto promeniti da bismo ubrzali neke procese ili da se na neki način ljudi koji vode određena ministarstva koriguju. To su znaci upozorenja ka nekome da to promeni", istakao je.

Euronews

Komentarišući konkretne izjave ministara Selakovića, Bratine i Glišića, Macut je rekao da ne podržava takav stil komunikacije.

"Pa ja to svakako ne podržavam. Ja nisam pristalica da na taj način uopšte komuniciramo", rekao je i dodao govoreći o izazivanju ministra Nikole Selakovića od strane opozicije:

"To je prosto dinamika razgovora u Skupštini koji po meni nije adekvatan. Ja ne mislim da je Skupština mesto gde bismo se vređali ili na neki način prozivali, jer to ne vodi konstruktivnom dijalogu", naveo je premijer.

Dodao je da je razgovarao sa ministrima i da su neki od njih dali izvinjenja.

"Evo konkretno u slučaju ministra Bratine i ministra Glišića, ja sam razgovarao sa njima pre nego što bih dao bilo kakvu izjavu i razmotrili smo kakve bi bile posledice... Ministar Bratina je to prihvatio konstruktivno i on je dao izjavu gde se izvinio tim povodom", rekao je Macut.

Sednica o poverenju i vanredni izbori

Na pitanje o sednici o poverenju Vladi koju je tražila opozicija, premijer je ocenio da je to prirodan deo političkog života, ali da trenutno nije trenutak za destabilizaciju.

"Pa to je verovatno potpuno prirodna situacija u politici, u parlamentarnom životu svake zemlje... Mislim da ne treba koristiti svaki trenutak za destabilizaciju. Mislim da cela naša društvena, društveni trenutak u kome se nalazimo zahteva potpunu stabilizaciju da bismo stigli do izbornog ciklusa i da bismo napravili nekakav konsenzus", poručio je.

Na direktno pitanje o vanrednim izborima, Macut je bio jasan.

"Pa sad mogu da kažem i lično, ali i objektivno. U oba slučaja bih rekao da stvarno nije trenutak. Ako mi imamo period destabilizacije koja dugo traje i traje preko šest meseci", kaže on i dodaje:

"Mislim da, dok mi stvarno to malo ne učvrstimo i ne napravimo zapravo jedan otvoreni dijalog sa pokušajem da napravimo konsenzus o bilo čemu konkretnom", rekao je.

Dijalog sa univerzitetom i politizacija obrazovanja

Premijer je ponovio da je dijalog sa rektorom Đokićem bio ključan na početku mandata i da će nastaviti komunikaciju.

"Ja sam razgovarao na početku sa njim u nekoliko ciklusa. Kasnije smo imali plenarne sastanke gde sam ja pozivao univerzitete i predstavnike fakulteta", rekao je i dodao da će i dalje pozivati predstavnike da se napravi upisna strategija:

"Naravno da će i rektor Đokić biti pozvan, kao i drugi. Ne treba praviti sad razliku između beogradskog i novosadskog univerziteta ili, recimo, niškog", istakao je.

Euronews

Kada je reč o politizaciji univerziteta, uključujući događaje na Medicinskom fakultetu, Macut je komentarisao i koja je uloga univerziteta u društvu danas.

"U najvećem procentu, gotovo apsolutnom, deluje kao univerzitetska ustanova... Postoje pokušaji politizacije univerziteta kroz određene situacije, ali mislim da to nije stvar akademije i akademija ne sme da podlegne uticajima spolja. Stvarno se mora napraviti razdvajanje koje sam ja vrlo uspešno uspeo da uradim na dobrobit svih, i univerziteta, ali i Vlade", naveo je.

Evropske integracije i izazovi

Premijer je ponovio da je Srbija ekonomski i organizaciono najbliža članstvu među kandidatima, ali da postoje objektivne prepreke.

"Mi jesmo stvarno blizu i ja mislim da smo mi ekonomija i zemlja koja jeste organizaciono najbliža od svih zemalja koje su trenutno u pristupnim pregovorima. Čak i ako uključimo neka nova razmišljanja, da se neke zemlje koje nisu bile uopšte tu priključe. To je priča o Moldaviji i Ukrajini. To su stvari svake zemlje. Ne ulazim u to, ali ako gledamo ekonomski trenutak, infrastrukturnu povezanost zemlje, brzinu reformi koje prihvataju, situaciju sa, recimo, finansijskim komunikacijama sa Evropom, Srbija je apsolutno lider u svakom momentu", rekao je Macut.

O stavu Venecijanske komisije da je potrebna izmena nedavno donetog seta pravosudnih zakona, Macut iznosi zvaničan stav zemlje.

"Mi svakako uvažavamo stav Venecijanske komisije i mi čekamo konačni odgovor Venecijanske komisije koji će doći u neko vrlo skoro vreme i to ćemo vrlo uvažiti, to je potpuno jasno. Postoji redosled slanja zakonske regulative na usaglašavanje sa Evropskom unijom. Možda zakoni, što imamo i sad situaciju, se pre upute na usaglašavanje ili kasnije. Znači, taj ritam upućivanja je možda problematičan. Konkretno, sa Venecijanskom komisijom čekamo stav, ali Srbija donosi konačnu reč. Srbija je zemlja koja je potpuno nezavisna i u zakonodavnom smislu. Mi donosimo na kraju propis koji je usaglašen sa Evropskom unijom", rekao je on.

Lični aspekt i budućnost

Na kraju razgovora premijer je otkrio da posao obavlja volonterski, bez plate iz Vlade, jer je ostao na univerzitetu.

"Moja primarna profesija jeste lekar i profesor univerziteta. I ja sam, kad smo razgovarali sa predsednikom, kad sam razgovarao, ja sam zamolio da ostanem na toj poziciji. To je otežavajuća okolnost, a li ja sam stalno prisutan u Vladi i pratim situaciju", rekao je.

Na pitanje šta bi promenio, odgovorio je iskreno: "Više bih bio s porodicom".

Zaključio je da vidi sebe i dalje posvećenog projektima koje je započeo, sa dugoročnim razmišljanjem na 10 godina unapred.

"Moje ambicije nisu bile u politici, nisam stvarno razmišljao. Sada prosto razmišljam da bi možda moj doprinos bio takav da bi mogao da doprinesem nekom razvoju zemlje", poručio je premijer Đuro Macut.