Pravosuđe na prekretnici: Može li "popravni ispit" pred Venecijanskom komisijom vratiti poverenje u zakone?

Formiranje radne grupe za izmenu seta pravosudnih zakona, čiji je prvi sastanak održan juče, označava početak ključne faze u usklađivanju srpskog zakonodavstva sa evropskim standardima. Dok vlast žuri da ispuni rokove do juna, struka upozorava: legitimitet se ne gradi brzinom, već procedurom i uvažavanjem glasa struke.

Nakon burnog usvajanja prethodnog seta pravosudnih zakona po hitnom postupku, Srbija je ponovo pred zadatkom da „izbrusi“ ključne akte. Ovoga puta, pod lupom je 99 tačaka preporuka eksperata Venecijanske komisije. Gostujući na Euronews Srbija, Nada Đorđević, sudija Apelacionog suda i predsednica Upravnog odbora Društva sudija Srbije, rasvetlila je ključne izazove koji stoje pred novom radnom grupom.

Osnovna zamerka na prethodni proces bila je netransparentnost. Sudija Đorđević ističe da je uključivanje predstavnika Vrhovnog suda, tužilaštva, strukovnih udruženja, ali i nadležnog skupštinskog odbora u radnu grupu, korak ka vraćanju u redovne zakonske tokove.

"Procedura je jako važna – kako se često kaže, ona je poslednja odbrana od diktature. Upravo su nedostaci u postupku usvajanja prethodnih zakona ozbiljno naštetili njihovom legitimitetu", upozorava Đorđević. 

Ključni element koji je ranije izostao, a sada je nezaobilazan, jeste javna rasprava. Ona bi trebalo da omogući platformu za civilno društvo, profesore prava i nevladine organizacije da daju svoj doprinos, čime bi se izbeglo ponavljanje situacije u kojoj se zakoni donose „iza zatvorenih vrata“.

Mreža sudova i prava građana: Zašto je opasna žurba?

Jedna od najkonkretnijih preporuka Venecijanske komisije odnosi se na Zakon o sedištima i područjima sudova. Naime, planirano osnivanje Četvrtog osnovnog suda u Beogradu (za opštine Novi Beograd i Surčin) i nove sudske jedinice u Kosjeriću stavljeno je „na čekanje“.

Struka pozdravlja ovu preporuku jer bi ishitrena reorganizacija mogla direktno da ugrozi prava hiljada građana.

„Premeštanje hiljada predmeta iz Trećeg osnovnog suda, koji je jedan od najopterećenijih u zemlji, nije samo tehničko pitanje. To je organizacioni proces koji utiče na trajanje postupaka, ali i na radne odnose zaposlenih. Implementacija ne sme početi dok radna grupa ne završi svoj posao“, jasna je Đorđević.

Euronews

Iako se veći deo preporuka Venecijanske komisije odnosi na tužilaštvo, posebno je odjeknulo pitanje tužilaca koji su radili u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK). Iako je Komisija izričito preporučila njihov povratak, odnosno nastavak rada na tim funkcijama, realnost na terenu je drugačija.

Prema rečima sudije Đorđević, Visoki savet tužilaštva (VST) nije usvojio ovu preporuku. Rezultat toga je da četiri tužioca, kojima nije produženo upućivanje u TOK, ostaju na svojim starim radnim mestima, uprkos sugestijama međunarodnih eksperata. Ovo pitanje ostaje jedna od najspornijih tačaka u dijalogu između srpskih institucija i evropskih tela.

Rokovi naspram realnosti: Da li je jun dostižan?

Političke najave da bi izmene zakona mogle biti spremne za Skupštinu već u junu, u stručnim krugovima se dočekuju sa skepsom. S obzirom na to da radna grupa tek počinje sa intenzivnim radom, a da redovna procedura nalaže i vreme za javnu raspravu koju Vlada mora zvanično da proglasi, kalendar je više nego tesan.

„Ako planirate kvalitetnu javnu raspravu i ozbiljnu analizu 99 tačaka preporuka, posao do juna zvuči kao izuzetno ambiciozan cilj. Biće zanimljivo videti da li će kvalitet zakona ponovo biti žrtvovan brzini“, zaključuje Đorđević.