Priština "otvara" novo bezbednosno pitanje: Može li žandarmerija mimo KFOR-a na sever Kosova i Metohije?
Komentari
23/05/2026
-10:00
Najava Prištine da će formirati žandarmeriju ponovo je otvorila pitanje bezbednosti na Kosovu i Metohiji, ali i granica ovlašćenja privremenih institucija u Prištini. Dok vlasti u Prištini tvrde da će nova formacija služiti za borbu protiv terorizma i zaštitu kritične infrastrukture, sagovornici iz Beograda upozoravaju da je reč o pokušaju dodatne militarizacije i zaobilaženja postojećih sporazuma, pre svega Rezolucije 1244 i aranžmana sa KFOR-om. Zoran Milivojević, karijerni diplomata ocenjuje za portal Euronews Srbija da formiranje žandarmerije nije samo predizborni potez Aljbina Kurtija, već deo dugoročnog plana za uspostavljanje pune kontrole nad severom KiM.
Milivojević je za Euronews Srbija rekao da formiranje žandarmerije vidi kao pokušaj Prištine da kroz novu bezbednosnu strukturu proširi kontrolu na severu Kosova i Metohije, ali i da zaobiđe postojeća ograničenja koja važe za tzv. kosovske bezbednosne snage.
"Žandarmerija je poluvojna organizacija i sa žandarmerijom on (Aljbin Kurti, premijer tzv. države Kosovo u tehničkom mandatu prim.aut.) može da ostvari cilj da ide na sever Kosova i Metohije bez saglasnosti komandanta KFOR-a, jer to nije klasična vojska, ali jeste poluvojna formacija“, rekao je Milivojević.
On smatra da je formiranje takve jedinice u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i mandatom KFOR-a i Ujedinjenih nacija.
Tanjug video/TV Most
"Formiranje žandarmerije je, naravno, u suprotnosti sa 1244 i sa onim što je mandat KFOR-a i mandat Ujedinjenih nacija", naveo je Milivojević.
Prema njegovim rečima, potez Prištine prevazilazi dnevnu politiku i izbornu kampanju.
"Nije to vezano striktno za izbore, nego za nastavak realizacije politike preuzimanja celine Kosova i Metohije i ostvarivanja, pod znacima navoda, suvereniteta na celoj teritoriji. Dakle, i kroz upotrebu mehanizama sile", ocenio je on.
Povezane vesti
Milivojević upozorava da bi formiranjem žandarmerije Priština dodatno zaokružila bezbednosni aparat na severu KiM.
"Sa žandarmerijom bi taj nastup na severu Kosova i Metohije bio definitivno zaokružen instrumentima sile i ostvario bi strateški cilj da se kontroliše celina teritorije Kosova i Metohije", rekao je on.
Dodaje i da cela situacija ima jasnu političku pozadinu. Kako kaže, ova najava ima i predizbornu dimenziju kao argument da se nastavlja sa tom politikom i "u prilog strateškog cilja potvrde kosovske nezavisnosti". On smatra da zapadne zemlje tolerišu takve poteze Prištine, iako je aktuelna vlada u tehničkom mandatu.
"Potvrđuje se i jedna druga stvar - da se ta politika toleriše od strane zapadnih sila. Radi se o vladi koja je u tehničkom mandatu, a sprovodi mere koje se ne poklapaju sa nadležnostima takve vlade", rekao je Milivojević.
Prema njegovoj oceni, cilj takve politike jeste stvaranje nove realnosti na terenu.
"Ciljevi zapadnih sila i politike koje sprovodi Kurti su komplementarni i svode se na strateški cilj da se kosovska državnost potvrdi promenom faktičkog stanja i uspostavljanjem ambijenta koji vrši pritisak na Srbiju da prizna takozvanu realnost", naveo je on.
Milivojević upozorava da bi eventualno formiranje žandarmerije moglo dodatno da podigne tenzije, posebno na severu Kosova i Metohije.
Povezane vesti
"Uticaće sigurno na porast tenzija. Dakle, uticaće na nastavak tenzija koje već registrujemo kada je reč o primeni sile prema srpskom narodu i na veći pritisak da se srpski narod potpuno povinuje kosovskim vlastima", rekao je Milivojević.
Podsetimo, samo pre neki dan, ministar unutrašnjih poslova privremenih prištinskih institucija Dželjalj Svečlja objavio je da je potpisao odluku o formiranju radne grupe koja će analizirati i predložiti modalitete funkcionisanja žandarmerije, koja bi delovala u okviru ministarstva unutrašnjih poslova privremenih institucija.
Prema njegovim navodima, zadaci žandarmerije bili bi sprečavanje i neutralizacija pretnji po samoproglašeno Kosovo, zaštita kritične infrastrukture, borba protiv terorizma i upravljanje neredima visokog rizika. Iako je prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija KFOR jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji, privremene institucije u Prištini prethodnih godina formirale su tzv. kosovsku policiju, kao i kosovske bezbednosne snage, koje su nastale transformacijom nekadašnjeg Kosovskog zaštitnog korpusa.
Euronews/Vladislav Ćup
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković poručio je da Priština nema pravo da formira nove oružane ili parapolicijske strukture mimo postojećih sporazuma.
"KFOR je jedina legalna i legitimna oružana snaga na KiM i ne postoji ni osnov ni prostor da Priština formira paravojne i parapolicijske odrede mimo postojećih sporazuma, a još manje da ih raspoređuje u srpskim sredinama na severu KiM", naveo je Petković.
On ocenjuje da je reč o pokušaju Aljbina Kurtija da u predizbornoj kampanji prikupi političke poene.
"Predizborna snoviđenja i očajnički potezi Aljbina Kurtija plasirani su sa ciljem sticanja jeftinih političkih poena jer njegova kampanja očigledno ne ide kako je zamislio", rekao je Petković.
Petković je podsetio i na odredbe Briselskog sporazuma koje regulišu bezbednosne strukture na severu KiM. Plan implementacije, dodao je, jasno navodi da nijedna nova policijska formacija na severu ne može biti formirana bez saglasnosti Radne grupe koju, pored Prištine, čine predstavnici Beograda i Evropske unije.
Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ocenio je da Priština kroz formiranje žandarmerije pokušava da završi proces militarizacije Kosova i Metohije.
"Pod plaštom formiranja specijalne jedinice stvara se klasična vojna formacija koja ne bi smela da postoji po Rezoluciji 1244", rekao je Drecun te naveo da Priština pokušava da zaobiđe dogovor prema kojem "tzv. kosovske bezbednosne snage ne mogu da budu raspoređene na severu bez dozvole komandanta KFOR-a".
Podvlači da je to, kako je ukazao, pokušaj da bez odobrenja komandanta KFOR-a "mogu da rasporede pravu vojsku, koja će biti predstavljena kao nekakva žandarmerija". Dodao je da zapadne zemlje takve poteze tolerišu.
"Zapad to dobro zna, ali će prihvatiti", rekao je Drecun.
On upozorava i da Priština ubrzano radi na jačanju svojih bezbednosnih kapaciteta.
"Kosovske bezbednosne snage ušle su u treću, završnu fazu transformacije koja treba da se završi do 2028. godine i uočava se ubrzana dinamika opremanja, naoružavanja, obuke i formiranja jedinica", naveo je Drecun.
Komentari (0)