Košta na balkanskoj turneji: Priprema samita u Tivtu i prilika da se otvore ključna pitanja između Srbije i EU

Komentari

Euronews Srbija

Autor: Euronews Srbija

01/06/2026

13:24

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta danas započinje balkansku turneju. Poseta evropskog zvaničnika zemljama Zapadnog Balkana dolazi u trenutku kada Evropska unija ponovo ističe proširenje kao jedan od svojih prioriteta. Do posete dolazi uoči predstojećeg Samita EU - Zapadni Balkan, koji će se održati 5. juna u Tivtu. Sagovornici Euronews Srbija saglasni su da će ovo biti prilika da se otvore ključna pitanja,

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže za Euronews Srbija da Košta dolazi u cilju pripreme Samita.

"Uvek jednom godišnje bude ovaj Samit održan u regionu. On u ovom trenutku ima i određenu vrstu simboličkog značaja, imajući u vidu da je Crna Gora zemlja koja je najviše uznapredovala u evropskim integracijama i očekuje se da bi realno mogla biti 28. zemlja članica, zajedno sa potencijalnim Islandom koji treba u avgustu da održi referendum. U međuvremenu, tokom protekle nedelje desio se krupan korak i u odnosu na evropske integracije Albanije, s obzirom da su usvojena prelazna merila vezana za klaster 1, odnosno pitanje vladavine prava, borbe protiv korupcije, koji otvara mogućnost za zatvaranje svih drugih klastera", rekla je ona.

Kako je istakla Joksimović, za EU je izuzetno značajno da dokaže svoj kredibilitet, imajući u vidu da je kao svoj strateški spoljnopolitički cilj tokom mandata ova Komisija odredila mogućnost da dođe do novog procesa proširenja.

"Naravno javljaju se sad različiti novi modeli u pokušaju da se ovaj proces i dalje ubrza i da se prevaziđe jedna od tema koja predstavlja problem i za samu Evropsku uniju, a to je pitanje članstva Ukrajine: kada, kako i na koji način. No, s obzirom da govorimo sada o regionu Zapadnog Balkana, bitno je reći da se Zapadni Balkan već decenijama nalazi na ovom putu, da se zemlje nalaze u različitim fazama, ali u različitim fazama približavanja evropskim kriterijumima. Košta će doneti u region poruku ohrabrenja sa željom da se stabilnost i bezbednost zajedno grade. I naravno, ono što se uvek dodaje je da svaka od zemalja ipak mora ispuniti sve one značajne kriterijume koji se pred svaku buduću članicu stavljaju kao zadatak", rekla je Joksimović.

Potpredsednica Skupštine Srbije i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač kaže za Euronews Srbija da se od Košte očekuje poruka ohrabrenja. Kako ističe, EU je svesna toga da mora da uradi nešto sa Zapadnim Balkanom, a ovaj region ima svoje izazove.

"Crna Gora je zaista svetao primer i učiniće se sve kako bi se ubrzao i ovaj poslednji korak. A i Albanija je među onima koji prednjače i zaista je učinjen ogroman prodor time što su dobili takozvani IBAR", rekla je ona.

Što se tiče Srbije, kaže Kovač, izazovi postoje.

"U našem slučaju, pošto to nije tajna, je najznačajnije da uskoro zaista u skladu sa preporukama Venecijanske komisije izmenimo najveću prepreku, iliti taj set pravosudnih zakona. Dakle, to je sada na nama. Čekamo još konačno mišljenje, ali da to bude u skupštinskoj proceduri uskoro i da to završimo, recimo, u junu mesecu. I onda, posle, naravno, tog seta izbornih zakona, u skladu sa preporukama ODIHR-a koje smo usvojili 20. maja, možemo se polako, kao što je to ministar nedavno rekao, oprezno nadati da ćemo konačno preskočiti tu prepreku i konačno otvoriti taj famozni klaster 3, odnosno odmrznuti naše evropske integracije", kaže Kovač.

Kada je reč o samom Samitu u Tivtu, Kovač kaže da je poruka da je mesto Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

"Mislim da je za građane možda najznačajnije, ali imam utisak da se o tome ne priča dovoljno, ti pregovori o romingu, jer građani su umorni, mi smo predugo u ovom procesu i ne vide kada će se on završiti i, kada ćemo postati punopravna članica. A sa druge strane se mora razgovarati o ovim novim modelima, dakle o novim modalitetima, šta je to što sada odmah možemo da dobijemo. Naravno, ne postoji još jasna slika, o raznim modalitetima se razgovara i oni se spominju i predlažu, ali pošto vidimo da je ovaj proces jako dug i komplikovan i da se nekako gubi strpljenje upravo zbog toga se mora razmišljati o načinima koji su najkorisniji za nas, za građane, za privredu. Dakle, nažalost, moramo otvoreno pričati o problemima s kojima se suočavamo na granici trenutno, dakle zbog toga se spominje i Šengen, jer jednostavno građanima nije jasno, ako smo mi zemlja kandidat već tako dugo, zašto se ipak tretiramo kao neka treća zemlja. Dakle, ima tu jako puno otvorenih pitanja koje Evropska unija mora da reši, ali kažem, i mi sami moramo da završimo to što je do nas", istakla je Kovač.

Joksimović, međutim, kaže da je Srbija nažalost "izgubila korak" u procesu evropskih integracija.

"Radi se o više otvorenih tema. Jedna je pitanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike, dakle od agresije Ruske Federacije na Ukrajinu i od trenutka kada Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji ovo je jedna od važnih tema koja govori o međusobnom poverenju, odnosno nepoverenju, koja značajno zaustavlja različite procese Srbije u evropskim integracijama", rekla je ona.

Kako dodaje, ne radi se samo o tome šta razmišlja Brisel, nego i države članice.

"Dakle, postoje države članice koje izražavaju veliku bojazan da pitanje ruske agresije na Ukrajinu nije poslednja ovakva aktivnost Ruske Federacije, da bi neka od članica Evropske unije mogla biti sledeća meta i da u tom kontekstu Evropska unija mora da se pripremi za odbranu sopstvene bezbednosti. U tom kontekstu i jeste pojačana aktivnost u vezi sa daljim procesom proširenja kako bi se, ovo kao bezbednosni, a ne samo politički projekat, zaokružilo. A dakle, na ovu temu se naravno nadovezuju i sve one druge koje su od velikog značaja, pa je to i tema pitanje vladavine prava. Dakle, Srbija se svojim planom reformi obavezala, na primer, da će ove zakone vezane za ODIHR usvojiti do kraja 2024. Evo, sada smo u 2026. Dakle, četiri od potrebnih šest je usvojeno, potrebno je još dva da se usvoje i pretpostavljam da upravo i zbog toga je Srbija izostavljena iz isplate sredstava iz Plana rasta", rekla je ona.

Kovač kaže da je u potpunosti svesna ovoga i saglasna je da je izgubljen momentum, te da Srbija kasni.

"Nažalost, procenti su takvi kakvi jesu. Upravo zbog toga sam i spomenula da bi možda trebalo više govoriti o romingu, o nečemu što će građani osetiti na svojoj koži. Podsetila bih sve nas da je najveći procenat podrške proširenju zapravo bio onog momenta kada su nam ukinuli vize, kada su građani osetili šta znači ovaj proces i koji su benefiti. Tada je bilo 72 odsto, a sada ja mislim da je uvek negde oko 40 odsto, ali građani jesu, što nije dovoljno, ali građani jesu za reforme i nadam se da će se to menjati", rekla je ona.