Srbija na evropskom putu: Ključni rok za reforme ističe do kraja juna

Do kraja juna Srbija želi da ispuni deo obaveza važnih za nastavak evropskih integracija, ali i reformi od kojih zavisi korišćenje sredstava iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, rekao je šef misije naše zemlje pri Evropskoj uniji. Dok iz Brisela poručuju da je trenutak za proširenje povoljniji nego prethodnih godina, domaća privreda očekuje konkretne koristi. Među njima su i prevoznici, koji već godinama traže rešenje za problem boravka vozača u zemljama Šengena.

Prvi rok je kraj juna. Do tada Srbija želi da ispuni deo reformi koje Brisel zahteva na evropskom putu, od pravosudnih zakona do preporuka ODIHR-a. Reč je o potezima koji bi mogli da otvore put novim pregovaračkim klasterima, ali i novcu iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.

"Imamo još dva zakona - zakona o finansiranju političkih aktivnosti, zakon o sprečavanju korupcije, koji je već dobio zeleno svetlo od EU komisije, i treći uslov formiranje saveta REM-a što će biti najizazovniji zadatak", rekao je Šef misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji i rukovodilac Operativnog tima za proces pristupanja EU Danijel Apostolović.

TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ

Da evropske integracije nisu samo priča o reformama, pokazuju i prvi konkretni rezultati. Srbija je postala deo SEPA sistema, a očekuje se i uvođenje rominga kao kod kuće sa Evropskom unijom. Iz Brisela poručuju da je trenutak za proširenje povoljan, ali da će nove investicije i napredak zavisiti od reformi, a ne od obećanja.

"Vrlo jasno smo poručili da očekujemo da sve ODIHR preporuke budu sprovedene. I u razgovorima koje sam imao sa vlastima dobio sam jasna uveravanja da će te preporuke biti primenjene. Suština ODIHR preporuka jeste stvaranje najboljih mogućih uslova za slobodne i poštene izbore, a to je, naravno, od ključnog značaja i u ovom procesu", rekao je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat.

Tanjug/Amir Hamzagić

Dok Srbija traži svoje mesto na evropskom tržištu, domaći prevoznici upozoravaju da ih jedno evropsko pravilo već mesecima košta. Zbog ograničenja boravka vozača u Šengen zoni, transportne kompanije teže organizuju posao i sve češće gube trku sa konkurencijom iz Evropske unije.

"Dugoročno vidimo rešenje kroz usvajanje vizne strategije Evropske unije, ali to je na duži rok. Sada pokušavamo da pronađemo kratkoročno rešenje. Hrvatska je već usvojila izmene Zakona o strancima i verujem da ćemo i sa drugim državama uspeti da pronađemo sličan model", dodao je Apostolović.

Na problem su, kažu, upozoravali još pre dve i po godine. Danas o njemu sa Evropskom komisijom razgovara posebna radna grupa, što u Beogradu vide kao znak da je Brisel konačno počeo ozbiljnije da se bavi tim pitanjem.