Evropska unija u očima građana Srbije: Podrška postoji, ali i skepticizam, nepoverenje i duboke podele

Više od polovine građana Srbije koji imaju jasan stav podržalo bi članstvo u Evropskoj uniji, pokazuje najnovije istraživanje Centra za evropske politike. Ipak, većina istovremeno ne veruje da Brisel zaista želi Srbiju u svom članstvu. Dok istraživanje Evropske komisije pokazuje da čak 40 odsto građana smatra da Srbija nikada neće postati članica Evropske unije, postavlja se pitanje šta danas oblikuje stavove građana prema Uniji.

O perspektivama Srbije prema EU, uticaju rata u Ukrajini, pitanju proširenja i desetogodišnjici Brexita u emisiji Euronews regiona razgovarali su Nataša Dragojlović, stručnjak za evropske integracije, i Marko Todorović iz Centra za evropske politike.

Marko Todorović je detaljno pojasnio rezultate istraživanja Centra za evropske politike, upozoravajući na uobičajene pogrešne interpretacije.

"Samo kada gledamo građane koji imaju jasan stav, 56 odsto njih bi glasalo za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, veliki broj građana nema jasan stav, odnosno ne zna kako bi glasao na potencijalnom referendumu, ili je pak rekao da ne bi izašao uopšte na takav referendum. Realna slika je da 36 odsto građana Srbije je reklo da bi glasali za članstvo", rekao je Todorović.

Kada se pita o opštoj podršci članstvu, oko 40 odsto građana izražava pozitivan stav (izuzetno ili u načelu podržava), dok je 33 odsto izričito protiv.

"Sudbina članstva Srbije u Evropskoj uniji zavisila bi upravo od tog neopredeljenog dela stanovništva", naglasio je Todorović.

On je dodao da je ogroman procenat građana ili neopredeljen ili ne bi izašao na referendum, što čini sliku javnog mnjenja znatno kompleksnijom od površnih naslova u medijima.

Pozitivan stav prema EU ima samo 28 odsto građana

Istraživanje Evropske komisije pokazuje još pesimističniju sliku: samo 28 odsto građana ima pozitivan stav prema EU, što je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci ukazuju na dugoročni trend stagnacije ili blagog pada podrške, uprkos deklarativnim proevropskim stavovima dela političke elite.

Nataša Dragojlović je ukazala na duboke korene nepoverenja, koje delimično hrane medijski narativi i propaganda.

"Naši građani veruju da nas Evropska unija neće, da se prema Srbiji primenjuju drugačiji kriterijumi, da se od nas traži više... To su te uobičajene konstrukcije: 'Oni nas neće, oni nas ne vole, dupli standardi, otimaju nam Kosovo'", rekla je Dragojlovićeva.

Ona je naglasila da antievropski narativi nisu samo spoljašnji uticaj, već da postoje i domaće, samonikle snage koje ih aktivno koriste.

"Čak i da je ta orkestrirana propaganda iz Moskve tačna, mi ovde imamo domaće antievropske snage koje su samonikle i koje stvarno veruju u to da bi Srbija propala kad bi ušla u Evropsku uniju, samo ne umeju da objasne kako", dodala je.

Euronews Srbija

Dragojlovićeva je kritikovala i proevropske aktere – političke partije, civilno društvo i institucije – zbog nedovoljne efikasne komunikacije.

"Šta rade ove proevropske snage? Oni kukaju na to da su neki prorežimski mediji, tabloidi... bezočni u širenju dezinformacija. Ali moje pitanje je uvek: šta vi radite za to vreme? Kako ste komunicirali sa građanima Srbije tu temu?", upitala je.

Ona je podsetila na postojanje Evropske kuće u Beogradu, Evropskog pokreta u Srbiji od 1992. godine i brojnih projekata finansiranih iz EU fondova, ali je zaključila da efekti tih napora nisu dovoljno vidljivi u javnom mnjenju.

"Kako smo mi komunicirali sa građanima Srbije tu temu? Da li može da se izađe, recimo, u medije sa nacionalnom frekvencijom... i da se kaže: mi imamo closing benchmarks... i tako da objasne građanima šta to čeka Srbiju kad članstvo u Evropskoj uniji?", pitala je Dragojlovićeva.

Političke partije se ne protive članstvu u EU

Marko Todorović se složio da nedostaje dosledna komunikacija benefita članstva od strane političke elite.

"Ako pogledamo najveće političke partije, nijedna od njih se ne protivi otvoreno članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Međutim, vrlo mali broj političkih aktera kontinuirano pozitivno govori o Evropskoj uniji", rekao je Todorović.

On je dodao da je odgovornost najveća na vladajućoj većini, koja ima najveću medijsku i političku moć.

Euronews Srbija

"Najveća vlast, najveća odgovornost za aktuelno javno mnjenje svakako leži na vlasti, s obzirom da oni imaju najveću političku moć u komuniciranju o samoj Evropskoj uniji", rekao je.

Dragojlović je kritikovala i civilno društvo, uključujući period kada je bila na čelu Nacionalnog konventa za evropsko društvo, priznajući da ni oni nisu uvek bili dovoljno efikasni u komunikaciji sa građanima.

Postoje li dvostruki standardi EU?

Gosti su se osvrnuli na aktuelna pitanja proširenja, posebno u kontekstu rata u Ukrajini.

"Postoji jedinstven način na koji se postaje članica Evropske unije... ne treba da govorimo o tome ko ima pravo da postane članica prvo ili kasnije, nego o tome koliko je koja država spremna", rekao je Todorović.

Dragojlovićeva je ukazala da geopolitika igra ulogu, ali da EU ima transformativnu moć za zemlje kandidatkinje.

"Evropska unija ima tu integrativnu moć. Ona za države koje su bivše komunističke diktature imaju ogromnu transformativnu moć, što smo videli", rekla je.

Tanjug/AP/Pascal Bastien

Todorović je kritikovao percepciju dvostrukih standarda, posebno u kontekstu Ukrajine i Moldavije koje brže napreduju, ali je naglasila da ni jedna zemlja neće postati članica dok ne ispuni uslove.

"Ukrajina i Moldavija su tek 2022. godine dobile status kandidata, a evo, već sada su otvorile klastere. Međutim, ni jedna zemlja neće postati članica dok ne ispuni uslove", rekao je on.

Todorović je dodao da je važno individualno pristupati svakoj zemlji kandidatu.

"Ako govorimo o najvećim političkim partijama, o onima koje imaju najveći broj glasova, one nominalno jesu proevropske", rekao je.

Euronews Srbija u Londonu: Starmer podneo ostavku, šta dalje?

Deluje da je od Bregzita najnepouzdanija stvar u Britaniji biti premijer Velike Britanije, s obzirom da će nakon ostavke Kira Starmera ovu zemlju dočekati sedmi premijer u poslednjih 10 godina.

Marko Todorović je ocenio da Brexit nije doneo očekivane benefite.

"Ekonomija Britanije nakon Brexita je dosta u lošijem stanju... prema različitim projekcijama, pad BDP-a ide čak do 10 odsto", rekao je.

Nataša Dragojlović je dodala da je Britanija želela da uđe i izađe iz EU pod svojim uslovima.

"Britanija je želela da uđe i izađe iz EU pod svojim uslovima, što je dovelo do nerešenih problema, posebno u Severnoj Irskoj", rekla je.

Gosti su se složili da je za napredak neophodna dosledna podrška evropskim vrednostima od strane političke elite i efikasnija komunikacija sa građanima.