Postepena integracija: Da li je "novi zamajac“ EU zapravo stara ideja za Zapadni Balkan?

U Evropskoj uniji uveliko se debatuje o modelu postepene integracije zemalja kandidata koji bi podrazumevao korišćenje određenih prednosti članstva na osnovu napretka na evropskom putu.

Kakve su šanse da ova ideja zaista zaživi i kako vidi položaj Srbije i Zapadnog Balkana u procesu proširenja, za Euronews Srbija govorio je Stiven Blokmans iz Centra za evropske političke studije.

Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u procesu pristupanja Evropskoj uniji u proteklih 5 godina, a vlasti u Beogradu kažu da bi Srbija mogla da uđe sutra u Evropsku uniju ukoliko bi priznala nezavisnost Kosova i Metohije i uvela sankcije Rusiji.

Stiven Blokmans je istakao da je u vrhu prioriteta nekih država članica EU rešavanje spora sa Prištinom.

"Ono što je pored toga najvažnije za pristupni proces jeste poštovanje vladavine prava i demokratije", rekao je on.

Uoči samita EU-Zapadni Balkan, u TIV-u bila je otvorena polemika o francusko-nemačkom non-pejperu koji bi trebalo da omogući postepenu integraciju zemalja kandidata u Evropsku uniju.

"To je jedan od 5-6 non-pejpera koje smo videli još od aprila, non-paperi koje su pravila ministarstva različitih zemalja članica i koji su se bavili metodologijom proširenja sa kojom se čini da je jednostavno neefikasna, spora i koja zavisi od spremnosti ili nespremnosti volje pojedinačnih članica, i da nije u skladu sa trenutnim geopolitičkim pejzažom koji se drastično promenio, naravno, još od invazije Rusije na Ukrajinu", objasnio je Blokmans.

On se osvrnuo na to da je taj francusko-nemački non-pejper nazvan "Novi zamajac za proširenje.".

"Četiri godine posle davanja statusa kandidata Moldavije i Ukrajine, Francuska i Nemačka i dalje misle da je ovo novi zamajac za proširenje. Oni vide potrebu da se održi taj pritisak i podneli su nekoliko predloga na papiru koji su administrativni, birokratski, proceduralni po svojoj prirodi, i na neki način su reakcija na neuspešnu inicijativu Evropske komisije iz marta ove godine da se potpuno obrne i okrene proces proširenja kakav je sad", objasnio je Stiven Blokmans.

Kako je istakao, taj predlog su države članice odbacile.

"One su dale i objašnjenje da ne možete primiti članice koje nisu spremne, a onda da radite na usklađivanju i instrumentima i merama. Prirodni proces mora da se održi, ali i da se ubrza", rekao je on.

Nemački kancelar Fridrih Merc istakao je da novi model integracije neće promeniti način pristupanja odnosno da kandidati neće postati članice brže, ali će dobijati koristi od članstva ranije.

"Pored kolega u Beogradu, u Centru evropskih politika, mi smo se zalagali već pet godina unazad za tu ideju, dakle model faznog pristupanja, i taj predlog i još neki drugi čini se kao da pozajmljuju ideje od nas. To je ideja koju smo predlagali još pre pet godina, čak i više, i ona je sada drugačije predstavljena u francusko-nemačkom non-pejperu, jer se predviđa integracija po sektorima, dakle u elemente zajedničkog tržišta, naravno uz već identifikovane uslove", rekao je on.

Kompletan razgovor sa Stivenom Blokmansom na ovu temu pogledajte u snimku u tekstu