Posle pet godina zastoja - koji su izazovi i reforme na putu Srbije ka Evropskoj uniji?

Formiranje Saveta REM-a, jačanje vladavine prava i usvajanje preporuka ODIHR-a navode se kao ključni uslovi za otvaranje Klastera 3 na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Posle usvajanja zakona u oblasti pravosuđa, pred poslanicima se nalaze izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje su u skladu sa preporukama ODIHR-a, dok se iščekuje odluka o eventualnom otvaranju Klastera 3. Državni vrh poručuje da izmene izbornog okvira znače i primenu većine preporuka, dok pojedini analitičari smatraju da se tokom ključne nedelje za evropske integracije Srbije te promene donose isključivo radi forme.

Uprkos porukama Evropske komisije da je za to tehnički spremna, Srbija pet godina nije otvorila nijedan klaster. Ipak, postoje nagoveštaji da je moguća jednoglasna odluka da Beograd napravi iskorak na putu ka Evropskoj uniji.

Reforme se sprovode, kažu sagovornici Euronews Srbija, ali Brisel nema jasne i jednake kriterijume za sve države koje žele da postanu članice Evropske unije.

"Predugo je Srbija kandidat i predugo za Srbiju važe neka posebna pravila u poređenju s drugim zemljama. Na kraju krajeva, i teritorijalni integritet je u redu. Pa šta je s Kiprom? Kako je Kipar primljen? Danas mi je jasno da ne zavisi baš mnogo od nas, odnosno da bismo možda mogli brzo da uđemo kada bismo se ponizili kao nijedna nacija na planeti“, kaže ekonomista Dušan Stojaković.

Savetnik predsednika Vlade Srbije Ibro Ibrahimović kaže da se nakon izvesnog vremena postavlja pitanje ko zapravo želi da Srbija bude deo evropske zajednice.

"Imate situaciju da pet zemalja želi ponovo da blokira otvaranje klastera. Onda postavite sebi pitanje: da li neko zaista želi da vi uđete u to društvo u kojem se oni nalaze? I da li postoji nešto što bi Srbija mogla da kaže da je Evropska unija ili Evropska komisija u ovoj deceniji uradila za Srbiju kako bi pokazala tu želju da Srbija bude deo te porodice“, navodi on.

Pristupanje Evropskoj uniji Srbija definiše kao ključni strateški cilj. Međutim, sam put važan je koliko i ulazak kroz vrata Brisela, s obzirom na to da rad na klasterima doprinosi opštem razvoju zemlje.

Za političkog analitičara Đorđa Vukadinovića, pristup Beograda nije dovoljno ubedljiv jer, kako kaže, država na evropskom putu radi samo na papiru, dok suštinski rezultati izostaju.

"Formalno, formalistički, neiskreno, ali sad je pitanje da li će se u Briselu malo napraviti naivni i nevešti pa reći: "Evo, dobro, ipak smo nešto ispunili", ili će zahtevati, što je najvažnije, primenu tih zakona. Vlast pokušava da se predstavi kao da sprovodi zakone kako bi obezbedila dve stvari: da Brisel i vodeće zemlje Evropske unije prihvate rezultate budućih izbora i te izbore kao legalne i legitimne i, drugo, ili bolje reći prvo, da se otkoče sredstva iz Fonda za rast“, rekao je Vukadinović.

Koji je sledeći korak Srbije na evropskom putu znaće se već naredne sedmice, kada se održavaju međuvladine konferencije. Upravo se na tim sastancima odlučuje da li su rezultati dovoljno dobri da se pregovaračka poglavlja otvore ili zatvore.