U senci globalnih "požara": Da li je dijalog Beograda i Prištine klinički mrtav?

Ratovi u Ukrajini i na Bliskom Istoku čini se da su preusmerili pažnju Evropske unije i Sjedinjenih Država sa Kosova i Metohije, posebno sa dijaloga između Beograda i Prištine. Proveravali smo gde je trenutno dijalog?

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen, nakon razgovora sa političkim akterima na Kosovu i Metohiji pre par dana, nije obavestio javnost da li je tema razgovora bila i nastavak dijaloga. Za prištinske zvaničnike, dijalog i postignuti sporazumi trenutno nisu važni, što analitičari tvrde odavno.

"Mislim da dijalog ne postoji. On jeste u nekakvoj tehničkoj fazi, on se održava samo zato što na tome insistiraju međunarodni akteri, zato što formalno postoji funkcija koja je zadužena za nekakvu medijaciju, ali suštinski dijalog je osmišljen da bi olakšao ljudima bolji život. Mi ne vidimo bolji život na terenu. Mi ne vidimo pomirenje. Mi ne vidimo razumevanje. Tako da dijalog jeste dubinski, zapravo, mrtav", kaže za Euronews Srbija Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka.

Za stranku na vlasti, Pokret Samoopredeljenje, dijalog nije bio prioritet ni u predizbornom programu 2020. godine, a za njegov nastavak postavljaju uslove. Usput krše sve dogovoreno, zabranjuju dinar i srpske institucije, više od decenije ne žele da formiraju Zajednicu srpskih opština.  

"Postizali su se neki politički sporazumi, ali oni nisu ispunili svoju svrhu. Možda je neko imao potpuno drugačiju nameru, da dijalog bude odugovlačenje da bi se došlo do ovakvog jednog cilja, a možda je stvarno imao dobru nameru bar jedne strane koja je najviše ispunila, jer u ovom slučaju kada pogledamo šta je učinio Beograd u odnosu na Prištinu, kao što je i Lajčak jednom zaključio: nekada mi se čini da je dijalog između Beograda i Prištine, zapravo dijalog između Beograda i Brisela", dodaje Surlić.

sinan doğan / Alamy / Profimedia

U prištinskoj vladi tvrde da su ispunili sve dogovoreno, a da je druga strana kriva za zastoj u razgovorima.

"To je neka vrsta licemerja kada kažete da prihvatate sporazum, ali ga ne potpisujete. Zbog toga verujem da su problemi nastali još u proleće 2023. godine kada je rečeno da se sporazum prihvata, a odbijalo se njegovo potpisivanje", rekao je Aljbin Kurti, premijer Kosova u tehničkom mandatu.

Te 2023. godine je održana poslednja runda dijaloga na visokom nivou, između predsednika Srbije Vučića i kosovskog premijera Kurtija, a poslednji sastanak glavnih pregovarača, Petkovića i Bisljimija, septembra 2025. Evropski zvaničnici u međuvremenu ponavljaju da je dijalog jedini put ka evropskim integracijama i Srbije i Kosova, kao i ispunjavanje svih sporazuma.

"Francuska podržava integraciju Kosova u međunarodne institucije. Ovaj proces je zahtevan, zasnovan na međunarodnim obavezama, zasnovan na unapređenju sprovođenja obaveza koje proizilaze iz Briselskog sporazuma, o čemu smo takođe razgovarali. Zasnovan je i na principu zasluga, što znači reforme, približavanje pravnim tekovinama Evropske unije, jačanju vladavine prava i zaštiti prava manjina. Bićemo veoma zahtevni u ovim oblastima", rekao je Benjamin Hadan, francuski ministar za Evropu.

Koliko će Evropljani ostati dosledni u svojim zahtevima, ostaje da se vidi. Za sada nisu uspeli, između ostalog, ni da omoguće povratak srpskih tužilaca i sudija u prištinsko pravosuđe, što je dogovoreno sporazumom o integraciji još 2015. godine.