Nova pravila za obilazak svetinja na KiM: Ko će ubuduće voditi posete srpskim manastirima?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Puna primena Zakona o turizmu, počeće 1. avgusta, najavilo je prištinsko ministarstvo kulture, deleći letke grupama hodočasnika na administrativnim prelazima sa Kosovom i Metohijom. Obaveštenje u kome, između ostalog piše, da grupe vernika obavezno moraju da imaju i licenciranog vodiča, usledilo je nakon nekoliko saopštenja Eparhije raško-prizrenske o ugroženosti Srba i Srpske pravoslavne crkve.
Iako su iz prištinskih institucija negirali saopštenje Eparhije raško - prizrenske o ugroženosti Srba i njihove crkve na Kosovu i Metohiji, najnovija najava primene Zakona o turizmu, to dokazuje.
"Manastiri Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji pre svega su žive svetinje, mesta bogosluženja, molitve i monaškog života. Ogromna većina posetilaca ne dolazi u ove svetinje kao turisti, već kao poklonici koji žele da učestvuju u bogosluženjima, poklone se svetim moštima, zatraže duhovni savet i posete manastire u okviru svog verskog života", navodi se u saopštenju Eparhije raško - prizrenske.
profimedia
Istoričar Aleksandar Gudžić ističe da je ovo pokušaj zvanične Prištine da kroz Zakon o turizmu ograniči ili spreči i obeshrabri dolazak Srba.
"U praksi se može desiti da Abanac vodič sačeka Srbe, na engleskom i prezentuje srpsko kultuno nasleđe na Kosovu u nekoj iskrivljenoj ili revidiranoj verziji", rekao je Gudžić.
Prištinske vlasti ne poštuju ni zakon o Zaštićenim zonama, pa često izvode radove tamo gde ne smeju, u blizini srednjovekovnih manastira, a decenijama se srpske svetinje proglašavaju albanskim.
"Ako jedan narod svedete na demografiju, ako mu oduzmete svetinje i ognjišta, on će u jednom momentu nestati. To je ono što Albanci vrlo dobro znaju i zato oni pretenduju na naše manastire, jer su to bastioni naše slobode i semena iz koga stalno niče i neguje se iznova i iznova taj kosovski zavet", rekao je konzervator i restaurator Strahinja Đorđević.
Povezane vesti
Najnovija je tvrdnja samozvanog sveštenika Nikole Džufke, koji želi da formira takozvanu kosovsku pravoslavnu crkvu, da je srpska crkva Svetog Arhangela Mihaila u Rakitnici kod Podujeva, ustvari albanska.
"U slučaju crkava i manastira se može desiti da ti vodiči i ideološki motivisani, insistiraju na nekakvom kosovskom kulturnom nasleđu, može se desiti da taj vodič kod prezentovanja Gračanice insistira na Gračanici kao albanskoj crkvi, jednom rečju, može nam se desiti da albanski vodiči iz Prištine predstavljaju srpsko kulturno nasleđe na Kosovu, a da nijednom rečju neće spomenuti Srbe", dodao je Gudžić.
profimedia
Srbima hodočasnicima koji dolaze na Kosovo i Metohiju, već više od dve decenije se zabranjuju nacionalni i verski simboli, hapse ih zbog pevanje tradicionalnih pesama. Najavom da ih na hodočašće mora voditi licencirani vodič, ograničava im se i prisustvo bogosluženjima.
Neotuđivo je pravo svake zemlje “da sa punim suverenitetom bude baštinik sebi svojstvenih kulturnih vrednosti koje su plod cele njene istorije'', piše u Vankuverskoj deklaraciji Ujedinjenih nacija iz 1976. godine. To pravo, kako se čini, samo nije omogućeno Srbima i državi Srbiji na jednom svom delu, na Kosovu i Metohiji.
Komentari (0)