Vučić: Nisam ovde da bih udovoljio Rusima, Ukrajincima ili bilo kome drugom – osim Srbima
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoji opasnost od izbijanja mnogo većeg rata u Evropi, ocenivši da se svet trenutno nalazi na početku ozbiljnijeg sukoba.
Vučić je to rekao u podkastu „MD MEETS“, čiji je domaćin izvršni direktor nemačke medijske kompanije Axel Springer Matijas Depfner, neposredno nakon prve zvanične posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beogradu.
„Mislim da smo na početku većeg rata. Zato sam se nadao da će neko drugi u međuvremenu nešto učiniti kako bi se uspostavio mir. To se nije dogodilo i neće se dogoditi uskoro, što znači da smo na ivici mnogo, mnogo većeg rata“, rekao je Vučić.
TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ
Vučić je naglasio da Srbija mora da vodi sopstvenu politiku i da odluke donosi u skladu sa sopstvenim interesima, prenosi "Bilde".
„Nisam ovde da bih udovoljio Rusima, Ukrajincima ili bilo kome drugom – osim Srbima“, rekao je predsednik Srbije.
Zelenski je 7. i 8. avgusta boravio u Beogradu, gde je sa Vučićem razgovarao o jačanju ekonomske saradnje, evropskim integracijama, energetici i obnovi Ukrajine. Vučić je tokom posete ponovio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali Srbija nije promenila stav o sankcijama Rusiji.
„Ne najavljujem nikome svoju političku agendu“
Vučić je u razgovoru istakao da pre Zelenskove posete nije obavestio ruskog predsednika Vladimira Putina.
Povezane vesti
„Nisam razgovarao sa njim jer nikome ne najavljujem svoju političku agendu. Srbija nije marioneta nijedne druge zemlje na svetu“, rekao je Vučić.
Naveo je da je sa Putinom tokom godina razgovarao više od 20 puta, ali da je u poslednje vreme njihov kontakt ređi nego ranije.
Prema njegovim rečima, Srbija pokušava da vodi samostalnu politiku i da održava kontakte sa različitim stranama, uključujući Rusiju i Ukrajinu.
TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ
Govoreći o ratu u Ukrajini, Vučić je izrazio pesimizam kada je reč o njegovom skorom završetku.
„Ne vidim kraj rata ove godine. Ne vidim kraj rata pre narednog proleća“, rekao je predsednik Srbije.
Kao jedan od razloga naveo je to što, prema njegovoj oceni, ni Rusija ni Ukrajina trenutno nisu spremne na kompromis.
„Svako želi da vidi poraz druge strane“, rekao je Vučić, ocenjujući da zbog toga nema dovoljno prostora za dogovor.
Povezane vesti
On smatra da bi za završetak rata jedna strana morala da ostvari jasnu prednost, ali je istovremeno upozorio da bi pokušaj potpunog poraza Rusije nosio velike rizike.
„Ne znam kako se Rusija može pobediti, jer ne verujem da će se to lako dogoditi. Na kraju, Rusija je nuklearna sila i ne može je tek tako napasti bilo ko. Potrebno nam je kompromisno rešenje, a ne poraz bilo koje strane“, rekao je Vučić.
„Ne bih čekao potpuno iscrpljivanje ruske vojske“
Vučić je upozorio da ne bi trebalo čekati trenutak u kojem bi Rusija zbog rata postala potpuno iscrpljena.
Povezane vesti
„Ne bih čekao potpuno iscrpljivanje ruskih trupa. Ne bih čekao određeni trenutak kada bismo verovali da će Rusija zbog ovog rata u Ukrajini postati značajno slabija“, rekao je on.
Istovremeno je ocenio da je Ukrajina tokom rata pokazala sposobnost da se sama brani.
„Ukrajina je pokazala svoju stvarnu sposobnost da se odbrani“, rekao je Vučić.
Prema njegovoj oceni, Rusija je tokom rata izgubila deo uticaja u pojedinim regionima, uključujući Kavkaz.
"Ruski uticaj u regionu je oslabio"
Govoreći o posledicama rata, Vučić je rekao da je za njega ranije bilo teško zamislivo da bi Rusija mogla da izgubi deo uticaja u Azerbejdžanu i Jermeniji.
Njegove ocene dolaze u trenutku kada Srbija pokušava da balansira između tradicionalno bliskih odnosa sa Moskvom i nastojanja da napreduje na putu ka Evropskoj uniji.
Poseta Zelenskog Beogradu bila je važan pokazatelj takve politike. Reč je o njegovoj prvoj zvaničnoj poseti Srbiji, a dvojica predsednika su tokom razgovora potvrdila spremnost za dalje jačanje bilateralnih odnosa.
„Hibridni rat“ i odnos Rusije i Zapada
Vučić je, govoreći o tvrdnjama o ruskom hibridnom ratovanju protiv evropskih zemalja, izneo stav da i Moskva poteze Zapada prema Rusiji vidi kao oblik hibridnog sukoba.
Kao primer naveo je naoružavanje i finansijsku podršku Ukrajini, kao i sankcije uvedene Rusiji.
„Naoružali ste Ukrajinu i uveli sankcije Rusiji. Istovremeno ste finansijski podržali Ukrajinu – šta je to ako ne hibridni rat protiv Rusije?“, rekao je Vučić.
Njegove izjave dolaze dan nakon što je nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint rekao da se Nemačka suočava sa gotovo svakodnevnim pretnjama hibridnog ratovanja, uključujući špijunažu, sabotaže i sajbernapade.
"Agresija na Srbiju i uzimanje dela teritorije bilo otvaranje Pandorine kutije"
Predsednik Vučić izjavio je da se ne mogu primenjivati dvostruki aršini gde se međunarodno priznata teritorija Srbije uzima bez odluke Saveta bezbednosti UN, a da se tome izražava protivljenje kada je reč o Ukrajini.
"Zašto ste uzeli 14 odsto teritorije Srbije koja je bila pod garancijom Povelje UN i rezolucija UN? I to se desilo odmah nakon agresije protiv Republike Srbije koju je sprovelo 19 zemalja NATO-a, bez dozvole Saveta bezbednosti UN", istakao je Vučić.
Ukazao je da je agresija na Srbiju i uzimanje dela teritorije Srbije bilo otvaranje Pandorine kutije.
"Zbog toga mogu da kažem da podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine i podržavamo ga. Ali, imamo pravo da kažemo i da pored toga moramo postići mir", rekao je Vučić.
Na reči Defnera da insistira da se, kada je reč o mirovnim pregovorima, kako je naveo, "ne mešaju agresor i žrtva", Vučić je rekao da se slaže i upitao nad kojom je državom Srbija izvršila agresiju kada je bila bombardovana.
"To je bila srpska teritorija i, u skladu sa našim Ustavom, jeste još uvek", naglasio je Vučić.
Na pitanje da li njegov jučerašnji susret sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim znači i značajniji zaokret ka politici EU, Vučić je naveo da je pristupanje EU svakako strateški cilj Srbije.
"Nisam neko ko je naročito razmetljiv kada je reč o procesu pristupa EU i svemu ostalom, a reći ću vam i zašto. Pokazivao sam skepsu, jer sam realista i vidim šta se dešava unutar EU", rekao je on.
Vućić je dodao da je pre tri ili četiri meseca bio na sastanku sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, kao i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i da su ga pitali da li on, lično, još uvek podržava evropski put Srbije.
"Rekao sam im da podržavam, ali da sam razočaran mnogim stvarima mnogim stvarima koje nam se dešavaju, posebno posle 2013, posle Briselskog sporazuma koji smo potpisali. Jedina stvar koju su albanske vlasti na Kosovu morale da urade, a to je formiranje Zajednice srpskih opština nije urađena uopšte", ukazao je Vučić.
Podsetio je da je potpisnica Briselskog sporazume bila EU i istakao da je Srbija ispunila svoje obaveze iz tog sporazuma.
Komentari (0)