Savić za Euronews Srbija: Most na Ibru nije samo saobraćajnica, već simbol odnosa Srba i Albanaca

Integracija takozvane kosovske policije u bezbednosne strukture KFOR-a u okolini manastira Visoki Dečani mogla bi da ima značajan uticaj na percepciju bezbednosti među srpskim stanovništvom, ocenio je Zoran Savić iz nevladine organizacije Aktiv iz Kosovske Mitrovice. Govoreći za Euronews Srbija, Savić je istakao da pitanje bezbednosti manastira nije samo pitanje toga ko će fizički čuvati objekat, već pre svega poverenja lokalne zajednice u institucije koje preuzimaju odgovornost.

„Problem pre svega nije samo u tome ko će fizički obezbeđivati manastire. Problem je, u stvari, da li zajednica kojoj taj manastir na neki način i pripada, koju najviše posećuje, ima dovoljno poverenja u instituciju, u ovom slučaju kosovsku policiju, koja bi trebalo, kako je najavljeno, da preuzme odgovornost“, rekao je Savić.

On je podsetio da Visoki Dečani za Srpsku pravoslavnu crkvu, ali i lokalnu srpsku zajednicu, imaju ogromnu versku, istorijsku i simboličku težinu.

Zbog toga, smatra Savić, svaka promena bezbednosnog aranžmana mora biti sprovedena pažljivo i uz ozbiljan dijalog, pre svega sa Eparhijom raško-prizrenskom.

Objektivna i subjektivna bezbednost

KFOR je saopštio da je promena rasporeda deo procesa optimizacije i da je zasnovana na proceni da je došlo do poboljšanja bezbednosne situacije.

Savić, međutim, ukazuje na razliku između objektivne i subjektivne, odnosno percipirane bezbednosti.

„NATO u svojim saopštenjima i svojim izveštajima zaista zvanično ocenjuje da je bezbednosna situacija poboljšana i oni na toj proceni zasnivaju postepeno prilagođavanje KFOR-a“, rekao je.

Ipak, podseća da je na Kosovu u prethodnim godinama bilo ozbiljnih incidenata i nasilja, uključujući i oružane sukobe.

„Mi smo, nažalost, imali u prethodnim godinama veliki broj ozbiljnih incidenata i nasilja, i oružanih sukoba, mislim i od Banjske i sve pre svega šta se dešavalo“, naveo je Savić.

Euronews

Prema njegovim rečima, drugi, podjednako važan aspekt jeste pitanje kako bezbednost doživljavaju građani.

„Da li se građani, u ovom slučaju iz srpske zajednice, osećaju sigurno kada vide policiju, kada kontaktiraju institucije, kada prelaze, evo, u ovom slučaju i most na Ibru, ili kada idu u crkvu? Ili što imamo i u poslednjim, nažalost, slučajevima, kada građani pokušavaju da zaštite svoju imovinu“, rekao je Savić.

On je istakao da KFOR i NATO verovatno imaju određene indikatore koji ukazuju na poboljšanje situacije, ali da se bezbednost ne može posmatrati samo kroz statistiku ukoliko se značajan deo zajednice oseća manje bezbedno.

„Ako značajan deo zajednice kaže da se oseća manje bezbedno, što na kraju krajeva ukazuju i veliki broj istraživanja koja smo mi sprovodili, i moja organizacija, ali i ostale kolege, onda se u ovom slučaju ne može zaista govoriti samo o pukoj statistici ili parametrima koje koriste oni u ovim slučajevima“, ocenio je Savić.

Most na Ibru više od saobraćajne infrastrukture

Komentarišući najavu da se KFOR povlači sa glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, Savić je rekao da bi eventualni prenos odgovornosti na kosovsku policiju imao snažnu simboličku i psihološku dimenziju za srpsku zajednicu.

KFOR je najavio postepenu tranziciju svog prisustva sa glavnog mosta, dok su iz kosovske policije poručili da se ništa ne menja u pogledu bezbednosti na mostu.

Savić podseća da most na Ibru nije moguće posmatrati samo kao deo saobraćajne infrastrukture.

„Most je zaista na Ibru specifičan, to nije samo... ne možemo ga gledati kroz prizmu saobraćajne infrastrukture samo. On je ipak više od dve decenije jedan politički, bezbednosni i simbol odnosa Srba i Albanaca“, rekao je.

Euronews/Vladislav Ćup

Zbog toga, dodaje, svaka promena na mostu mogla bi da ima veći psihološki efekat na srpsku nego na albansku zajednicu.

Savić je otvorio i pitanje uloge lokalne samouprave Severne Mitrovice u procesu promene bezbednosnog aranžmana.

Podsetio je da je i pre dve godine, kada je bilo reči o otvaranju mosta, javna rasprava održana tek nakon što je odluka već bila aktuelizovana.

„To je jedno pitanje koje bi trebalo postaviti kako vladi, koja je za sada u tehničkom mandatu, tako i lokalnoj samoupravi, jer mi nemamo ipak i dalje informacije, iako je Srpska lista, kako ste i sami rekli, reagovala da je protiv toga, ali mi nemamo sada zvanično da li je lokalna samouprava uopšte uključena u ovaj proces“, rekao je Savić.

„Uklanjanje zastave Ukrajine više govori o političkoj simbolici“

Komentarišući odluku Prištine da ukloni zastavu Ukrajine samo dan nakon posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beogradu i njegove izjave o Kosovu, Savić je ocenio da taj potez pre svega ima političku simboliku.

„Ja lično mislim da taj potez više govori o nekoj političkoj simbolici nego o nekom spoljnopolitičkom potezu“, rekao je.

Facebook/Perparim Rama/Screenhot

Podsetio je da je Kosovo godinama snažno demonstriralo solidarnost sa Ukrajinom nakon početka ruske invazije, ali da Ukrajina istovremeno nije promenila svoj stav o statusu Kosova.

Prema njegovoj oceni, takav stav Kijeva nije iznenađujući imajući u vidu sopstvenu situaciju i probleme koje Ukrajina ima nakon ruske agresije.

„Promena vodotoka Ibra ne rešava probleme Srba“

Savić se osvrnuo i na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da država razmatra promenu vodotoka reke Ibar na teritoriji Srbije. On smatra da takav potez ne bi rešio probleme sa kojima se srpska zajednica suočava na Kosovu.

„Ja zaista mislim da... kako bi to moglo da reši? Mislim, na kraju krajeva, i Srbi žive na Kosovu i dalje, ali ne vidim kako bi pretvaranje vode u politički instrument rešilo bilo koji od problema sa kojima se zaista Srbi, nekih realnih problema sa kojima se Srbi trenutno suočavaju na Kosovu“, rekao je Savić.

Umesto toga, smatra da bi snažnija reakcija Beograda bila potrebna na konkretne probleme sa kojima se Srbi suočavaju.

„Ja mislim da je bila bolja i jača poruka da je reakcija zvaničnog Beograda bila malo jača u, recimo, poslednjim dešavanjima kada su urušene kuće na Gazivodama. Mislim da je to jedan veći problem“, ocenio je Savić.

Prema njegovim rečima, problemi srpske zajednice su pre svega institucionalni, politički, pravni i bezbednosni.

„Promena vodotoka ne rešava nijedan od tih problema, a zaista ima toliko nagomilanih problema da ne znam zaista kako će se situacija dešavati u narednom periodu“, zaključio je Savić.