Marta Kos i "helsinški trenutak naše generacije“: Šta to znači za Srbiju na putu ka Evropskoj uniji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos najavila je promene u procesu proširenja Evropske unije, poručivši da je pred Evropom "helsinški trenutak naše generacije“. Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović konstatuje da se već duže vreme razgovara o modelima pristupanja Evropskoj uniji, dok karijerni diplomata Zoran Milivojević ističe da proces proširenja ne bi trebalo svoditi samo na pravno-tehnička pitanja ili geopolitičke motive.
Aleksandra Joksimović ocenila je da se već duže vreme razgovara o modelima pristupanja narednog kruga proširenja Evropske unije, ističući da je taj proces već u toku. Kako navodi, Evropska komisija je već počela da uvodi pojedine elemente novog pristupa, među kojima je i Plan rasta, koji se primenjuje nekoliko godina. Istovremeno, Komisija se obavezala da će tokom svog mandata omogućiti prijem najmanje jedne nove članice u Evropsku uniju.
"Mislim da sve ono što smo čuli juče od Marte Kos, nije donelo nikakvu novinu u odnosu na ono što smo već čuli do sada. Postupni ulazak, pitanje suštinskog, pitanje glasanja, odnosno unutrašnje reforme same Evropske unije, nemogućnost novih članica da blokiraju procese i pitanje vladavine prava - to su neki od ključnih elemenata koje je Marta Kos saopštila", navela je Joksimović.
Dodala je da u tome nema ničeg novog što se do sada već nije čulo, ali da će Evropska komisija sa tim predlogom izaći pred Evropski savet 15. oktobra.
Euronews Srbija
"Ono što je interesantno jeste da je rekla da vidi Crnu Goru 28. kao punopravnu članicu Evropske unije i da se očekuje da će se ugovor o pristupanju sa Crnom Gorom potpisati do kraja godine", rekla je Joksimović.
Navodi da će sadržaj tog ugovora biti posebno značajan, jer bi mogao da pokaže kakva će ograničenja važiti za buduće članice, uključujući njihova prava glasa i mogućnost blokiranja pojedinih odluka, kao i koliko dugo bi takve mere bile na snazi.
Milivojević: Poglavlja 23 i 24 su osnova bez koje se ne može pristupiti Evropskoj uniji
Komentarišući izjavu Marte Kos o "trojanskom konju", za koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da se odnosi na Srbiju, Milivojević smatra da je upravo Srbija bila predmet te izjave i da se ona uklapa u strategiju Evropske unije.
Povezane vesti
On ističe da politika proširenja ne sme da se zasniva samo na geopolitičkim interesima, već da u njenom fokusu moraju ostati temeljne vrednosti Evropske unije, pre svega vladavina prava, demokratske institucije i poštovanje pravne tekovine.
Prema njegovim rečima, prihvatanje i primena pravne tekovine predstavljaju osnov funkcionisanja Unije i zajedničkog tržišta, zbog čega je to obaveza svih država koje imaju ambiciju da joj pristupe.
Euronews Srbija
Dodaje da proces proširenja ne bi trebalo da se svede samo na pravno-tehnička pitanja ili geopolitičke motive.
"Ja mislim da je to poruka, i naravno da se odnosi na nas. Nije slučajno što je svaka tema sa nama uvek počinjala i počinje sa vladavinom prava", zaključio je Milivojević.
Milivojević ističe da bi fokus trebalo da bude na suštini pregovaračkog procesa i pristupanju Evropskoj uniji, ocenjujući da bi to trebalo da bude prioritet i za Srbiju i za EU.
"Treba učiniti ono što je osnova i pregovaračkog procesa i suštine pristupanja Evropskoj uniji. To su pravna tekovina, vladavina prava i sve ono što ide u paketu sa tim. Poglavlja 23 i 24 su osnova bez koje se ne može pristupiti Evropskoj uniji, odnosno bez ispunjenja tih uslova. Mislim da je to ključna tema", zaključio je karijerni diplomata Milivojević.
Joksimović o Planu rasta: Srbiji 1,6 milijardi evra za reforme
Kada je reč o evropskim integracijama, Joksimović ističe da bi Srbija i kroz sam proces pristupanja Evropskoj uniji mogla da ostvari određene koristi i unapredi sopstvene prilike.
Povezane vesti
"Plan rasta je podrazumevao plan reformi koje su države kandidati samostalno formulisale, nabrajajući one bitne reforme koje će ispuniti u zadatom vremenskom roku. Dakle, Plan rasta bi trebalo da se okonča do kraja 2027. godine. Srbija bi trebalo da povuče ozbiljan deo tog kolača, dakle, milijardu i 600 miliona evra", rekla je Joksimović.
Ceo razgovor pogledajte u video klipu na početku teksta
Komentari (0)