Nazarbekov: Saradnja u kulturi je ulaganje u odnose budućih generacija Uzbeka i Srba
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ministar kulture Uzbekistana Ozodbek Nazarbekov je ocenio da odnosi između te zemlje i Srbije ulaze u novu i perspektivnu fazu i istakao je da razvijanje kulturne saradnje dve zemlje predstavlja ulaganje u odnose između budućih generacija Uzbeka i Srba.
"Snaga odnosa između država ne meri se samo političkim sporazumima ili ekonomskim pokazateljima. Ona se oblikuje i time koliko dobro njihovi narodi razumeju jedni druge i koliko duboko poštuju istoriju, kulturu i vrednosti onog drugog. U tom smislu, odnosi između Uzbekistana i Srbije ulaze u novu i perspektivnu fazu", naveo je Nazarbekov.
On je uoči sutrašnje dvodnevne posete uzbekistanskog predsednika Šavkata Mirzijojeva Beogradu podsetio da su tokom protekle godine preduzeti važni koraci kako bi se postavili temelji za dublju saradnju, prenosi ambasada Uzbekistana.
"Posebno su razgovori predsednika Republike Uzbekistan Šavkata Mirzijojeva i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića u Taškentu, 28. oktobra 2025. godine, dali novi podsticaj bilateralnim odnosima. Među dokumentima potpisanim nakon razgovora, Sporazum o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke i kulture ima poseban značaj, jer odražava sve veću pažnju koja se posvećuje humanitarnoj dimenziji našeg partnerstva", naglasio je Nazarbekov.
Dodao je da je sledeći zadatak da se ova pravna osnova pretoči u praktične kulturne inicijative koje će približiti naša društva i doneti konkretne rezultate.
"Kada se kultura Uzbekistana predstavlja u međunarodnim okvirima, važno je sagledati je šire od spomenika i tradicionalne umetnosti. Kultura je živ proces koji odražava istoriju, kreativnost i vrednosti jednog društva i oblikuje pogled na svet mlađih generacija. To pruža čvrstu osnovu za razvoj uzbekistansko-srpskih kulturnih odnosa kao kontinuiranog procesa razmene, a ne samo niza pojedinačnih događaja", naglasio je Nazarbekov.
Ukazao je da uzbečka muzika i ples, pozorište i kinematografija, likovna i primenjena umetnost, književnost i tradicionalni zanati pružaju brojne mogućnosti srpskoj publici da upozna kulturno nasleđe Uzbekistana, dok istovremeno, predstavljanje srpske kulture i umetničkih dostignuća u Uzbekistanu može učiniti ovaj dijalog istinski uzajamnim.
Povezane vesti
"Dani kulture, izložbe, koncerti, filmske projekcije, gostovanja pozorišnih ansambala, kreativni susreti i majstorske radionice mogu predstavljati praktične platforme za takvu razmenu", naveo je Nazarbekov.
Naveo je da kinematografija pruža posebno uzbudljive mogućnosti za saradnju, kao i da su u aprilu razmatrana organizaciona pitanja u vezi sa planiranim zajedničkim filmskim projektom "Od Al-Hvarizmija do Tesle".
"Sam koncept nosi snažnu simboličku poruku. Muhamed al-Hvarizmi dao je izuzetan doprinos razvoju svetske nauke, dok Nikola Tesla zauzima istaknuto mesto u istoriji elektrotehnike i pronalazaštva. Povezivanje ove dve ličnosti u zajedničkom umetničkom projektu pruža priliku da se istakne doprinos oba naroda nauci, intelektualnoj misli i ljudskoj civilizaciji", izjavio je Nazarbekov.
Ocenio je da je film naročito pogodan za ostvarivanje ovog zadatka i da predstavljanjem istorijskih ličnosti i ideja kroz pristupačnu i upečatljivu naraciju, on može povezati istorijsko sećanje sa mlađim generacijama i predstaviti zajedničku priču različitih kultura međunarodnoj publici.
Nazarbekov je ukazao da planirani Dani kulture Uzbekistana u Srbiji 2026. godine mogu postati još jedna važna prekretnica u bilateralnim kulturnim odnosima.
"Takav događaj trebalo bi da bude više od predstavljanja kulturnih dostignuća. On može poslužiti kao platforma na kojoj se umetnici, naučnici, kulturni radnici i publika susreću i upoznaju sa tradicijama jedni drugih. Sveobuhvatan program mogao bi da objedini muziku i ples, likovnu i primenjenu umetnost, kinematografiju, književnost i tradicionalne zanate sa kreativnim susretima, majstorskim radionicama, stručnim diskusijama i književnim događajima", naveo je Nazarbekov.
Prema njegovim rečima, isti pristup trebalo bi primeniti i na srpske kulturne inicijative u Uzbekistanu, kao i da bi uzajamne razmene dale kulturnoj saradnji veću dubinu i pomogle da se ona razvija na osnovu obostranog interesa.
Povezane vesti
On je naglasio da kulturno nasleđe predstavlja još jedno prirodno područje saradnje, te da istorijski gradovi Uzbekistana - Samarkand, Buhara i Hiva - deo su šire istorije svetske civilizacije.
"Srbija takođe poseduje bogato nasleđe istorijskih gradova, arhitekture i kulturnih tradicija. To otvara mogućnosti za razmenu iskustava između muzeja, arhiva, istraživačkih institucija i organizacija koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa u oblastima restauracije, muzeologije, arhivskih istraživanja i digitalizacije kulturnog nasleđa. Takva stručna saradnja može doneti trajne rezultate, istovremeno jačajući kontakte među stručnjacima dve zemlje", naveo je Nazarbekov.
Ukazao je da književnost predstavlja jedan od najdirektnijih načina da ljudi iznutra upoznaju drugo društvo.
TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ
"Prevođenje uzbekistanskih književnih dela na srpski i srpskih dela na uzbečki može otvoriti dublji uvid u istoriju, pogled na svet i duhovne vrednosti naših naroda. Književni susreti na kojima učestvuju pisci i pesnici, seminari za prevodioce, saradnja književnih časopisa i partnerstva između univerziteta i istraživačkih institucija mogu doprineti ovom procesu. Svako kvalitetno prevedeno književno delo čini više od povezivanja dva jezika. Ono gradi most između dve kulture i omogućava čitaocima da upoznaju drugi narod kroz njegov sopstveni glas", naveo je Nazarbekov.
Temelj za proširenje kulturne razmene
Naglasio je da sporazum o uspostavljanju partnerskih odnosa između Taškenta i Beograda, potpisan 28. oktobra 2025. godine, pruža još jedan važan temelj za proširenje kulturne razmene.
"Ove veze između gradova mogu dobiti svoj puni smisao kroz razmene umetnika, pozorišnih ansambala, muzičara, mladih kreativnih profesionalaca, muzejskih stručnjaka i bibliotekara. Diplomatija među ljudima ne počinje i ne završava se velikim međunarodnim događajima. Ona se razvija kroz neposredne susrete, stručnu saradnju i odnose koji iz njih proističu", naveo je Nazarbekov.
Istakao je da su prioriteti za narednu fazu jasni: redovno održavanje Dana kulture u obe zemlje, praktična realizacija zajedničkih filmskih projekata kao što je "Od Al-Hvarizmija do Tesle", šira razmena među umetnicima i kreativnim profesionalcima, bliža saradnja muzeja i institucija za zaštitu kulturnog nasleđa, kao i veća podrška književnom prevođenju i mladim stvaraocima.
Dodao je da digitalne tehnologije mogu ovoj saradnji dati dodatnu dimenziju, stvarajući mogućnosti za zajedničke digitalne kulturne projekte i nove načine predstavljanja nasleđa i kreativnih dostignuća obe zemlje široj publici.
"Najvažnije je, međutim, obezbediti da se ovi prioriteti pretoče u konkretne projekte, jasnu realizaciju i održive profesionalne mreže", naveo je Nazarbekov.
On je ukazao da cilj kulturne diplomatije nije samo predstavljanje nacionalne umetnosti u inostranstvu, već da je njena dublja svrha izgradnja međusobnog razumevanja, povezivanje kreativnih zajednica, istraživanje zajedničkih i posebnih istorijskih iskustava i stvaranje mogućnosti da mlađe generacije stupaju u međusobni dijalog.
"Uzbekistan kulturnim odnosima sa svakom zemljom pristupa uz poštovanje njene posebne istorije i tradicije. U saradnji sa Srbijom vidimo važne dodirne tačke u našem poštovanju istorije, posvećenosti nauci i kreativnosti, kao i zajedničkom uvažavanju univerzalnih ljudskih vrednosti", dodao je Nazarbekov.
Istakao je da odnosi između Uzbekistana i Srbije već imaju čvrste temelje i sada zadatak da im se da veća kulturna dubina i da se postojeća dobra volja pretoči u trajne razmene među našim narodima.
"Kultura ima jedinstvenu sposobnost da približava ljude - ne tako što uklanja razlike, već tako što nam pomaže da ih razumemo i cenimo. Razvijanje kulturne saradnje na takvim osnovama stoga nije samo cilj današnjice. To je ulaganje u odnose između budućih generacija Uzbeka i Srba", zaključio je Nazarbekov.
Komentari (0)