Uzbekistan i Srbija: Trgovina skoro devet puta veća, Mirzijojev u poseti 7. i 8. septembra
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Uzbekistan i Srbija imaju potencijal da postojeću trgovinsku saradnju podignu na viši nivo i razviju partnerstva u oblasti proizvodnje, investicija i infrastrukture, ocenio je zamenik direktora Centra za ekonomska istraživanja i reforme (CERR) Uzbekistana Huršed Asadov.
On je kazao da se Srbija zahvaljujući svom položaju u srcu Balkana, rastućim industrijskim kapacitetima izdvaja kao perspektivan partner i potencijalna kapija ka tržištima Centralne i Jugoistočne Evrope, i tako doprinosi da se bilateralni ekonomski odnosi dve zemlje podignu iznad okvira tradicionalne trgovine.
"Za uzbekistanske kompanije, Srbija može da pruži platformu za ulazak na evropska tržišta, dok za srpske kompanije bliže veze sa Uzbekistanom nude pristup jednom od največih tržišta Centralne Azije kao i mogućnosti u oblasti proizvodnje, investicija i infrastrukture", rekao je Asadov povodom najavljene zvanične posete predsednika Uzbekistana Šavkata Mirzijojeva Srbiji 7. i 8. septembra.
Kako navode iz Ambasade Uzbekistana, on je kazao i da su ekonomski odnosi dve zemlje poslednjih godina dobili novi zamah, podsećajući da je bilateralna robna razmena povećana između 2016. i 2025. gotovo devet puta, odnosno sa 1,4 miliona na 12 miliona dolara.
Asadov je naveo i da je tokom 2025. godine Uzbekistan u Srbiju izvezao robu i usluge vredne oko 0,9 miliona dolara, dok je uvoz iz Srbije premašio 11 miliona dolara.
Prema njegovim rečima,u uzbekistanskom izvozu u Srbiju najveći udeo imaju prehrambeni proizvodi (47 odsto), zatim slede industrijski proizvodi ( 23,8 odsto), usluge (20,8 odsto), hemijski proizvoidi ( 4,8 odsto), sirovine izuzev hrane (2,4 odsto) i mineralna goriva i maziva sa jedan odsto.
Srpski izvoz u Uzbekistan, kako ističe, više je industrijski orijentisan i mašine i transportni uređaji činili su 50 odsto, a slede hemijski proizvodi sa 20,1 odsto i industrijski proizvodi sa 16,8 odsto, dok su prehrambeni proizvodi činili 4,8 odsto, razni industrijski proizvodi 4,2 odsto, usluge 2,6 odsto, i sirovine izuzev hrane 1,5 odsto.
TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ
Povezane vesti
Asadov dodaje i da mašine i transportni uređaji, hemijski proizvodi i industrijski proizvodi zajedno čine 87 odsto srpskih isporuka u Uzbekistan dodajući da ta industrijska struktura pruža potencijalnu polaznu tačku za prelazak sa trgovine gotovom robom na proizvodna partnerstva, lokalizaciju i saradnju zasnovanu na tehnologiji.
Prema njegovim rečima, investicione veze su i dalje skromne i u 2026. godini u Uzbekistanu je poslovalo devet preduzeća sa srpskim kapitalom, dok je kumulativni obim stranih direktnih investicija i zajmova privučenih iz Srbije između 2016. i 2025. godine iznosio 2,2 miliona dolara.
"Ove cifre ukazuju na značajan prostor za rast. Sledeća etapa ekonomskih odnosa mogla bi stoga da se usredsredi na dublje vidove angažovanja, uključujući ugovornu proizvodnju, lokalizaciju, zajednička ulaganja i investicione projekte", rekao je on.
Kako je podsetio, važan korak u jačanju ekonomskih odnosa dve zemlje predstavljala je i poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Uzbekistanu od 28. do 31. oktobra 2025. godine i tada su dve zemlje potpisale Sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti investicija i Sporazum o ekonomskoj saradnji, čime je dodatno ojačan institucionalni okvir za buduća ulaganja.
Dodaje i da je saradnja nastavljena i tokom posete ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića Uzbekistanu u maju 2026, kada su kao perspektivne oblasti izdvojene mašinogradnja, farmacija, hemijska industrija i poljoprivreda.
Prema Asadovu, naredna faza saradnje trebalo bi da bude usmerena na ugovornu proizvodnju, lokalizaciju, zajednička ulaganja i konkretne industrijske projekte.
Kao posebno perspektivne oblasti navodi laku industriju, farmaciju, mašinogradnju, elektrotehniku, hemijsku industriju i energetiku, a dodatni potencijal postoji u infrastrukturi.
Povezane vesti
Kako kaže, trenutno se razmatra potencijalno učešće Uzbekistana u železničkim projektima u Srbiji i takva saradnja mogla bi uzbekistanskim kompanijama da omogući pristup evropskom tržištu inženjerskih i građevinskih usluga, ali i iskustvo u projektima koji se realizuju prema evropskim poslovnim i regulatornim standardima.
Sa druge strane, srpske kompanije mogle bi da povećaju učešće u infrastrukturnim i industrijskim projektima u Uzbekistanu i iskoriste potencijal njegovog rastućeg tržišta.
Asadov ocenjuje i da najveća prilika nije samo u povećanju obima trgovine, već u promeni njene strukture.
"Uzbekistan može da iskoristi geografski položaj Srbije i pristup tržištu kako bi proširio međunarodni domet svojih preduzeća, naročito u inženjeringu, proizvodnji i građevinarstvu. Srbija, sa svoje strane, može da koristi Uzbekistan kao platformu za jačanje svog prisustva na tržištu Centralne Azije", rekao je on.
Prema njegovim rečima, kako se proizvodne i investicione veze budu razvijale, kompanije iz dveju zemalja mogle bi da istraže i mogućnosti zajedničkog izlaska na tržišta trećih zemalja, udružujući svoje komparativne prednosti i regionalne mreže.
"Balkanski pravac bi stoga mogao da postane sve važnija komponenta šireg ekonomskog angažovanja Uzbekistana sa Evropom, dok uzbekistansko tržište može obezbediti srpskim preduzećima čvršće uporište u Centralnoj Aziji", rekao je on.
Asadov je zaključio i da je ključni zadatak sada da se postojeći sporazumi i prepoznate oblasti interesovanja pretoče u konkretne projekte, ističući da, ukoliko se ostvari ovaj prelaz sa trgovine na investicije i industrijsku saradnju, geografski položaji Uzbekistana i Srbije mogu postati više od prednosti na mapi, odnosno oni mogu poslužiti kao praktičan temelj za novu generaciju poslovnih partnerstava.
Komentari (0)