Priština dobila novu vladu, ali kriza ostaje: Šta donose presuda Tačiju i izbor predsednika?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Formirana je nova vlada Aljbina Kurtija, ali politička kriza na Kosovu i Metohiji nije završena. Povlačenje kandidature za predsednika dodatno je zakomplikovalo situaciju i otvorilo pitanje novih izbora, dok Priština uoči presude Hašimu Tačiju i ostalim bivšim čelnicima OVK ulazi u period pojačanih političkih tenzija. Direktor IFIMES-a Zijad Bećirović za Euronews Srbija ocenjuje da Priština sada ulazi u "novu fazu krize".
Podsetimo, Bekim Sejdiju, koji je bio predložen za predsednika tzv. države Kosovo, povukao je kandidaturu, objavivši na Fejsbuku da ne želi da unosi dodatne podele u već polarizovano društvo. Kako je naveo, kandidaturu je prihvatio sa namerom da doprinese prekidu institucionalne blokade i očekivanjem da će se parlamentarne stranke i poslanici izdići iznad stranačkih i drugih interesa.
Sejdijua su pre dve nedelje predložili lideri Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza, Aljbin Kurti i Ljumir Abdidžiku. Sa tim predlogom, međutim, nisu se složile Demokratska partija Kosova i Alijansa za budućnost Kosova, kao ni svi poslanici Demokratskog saveza, jedne od stranaka predlagača.
Tzv. država Kosovo je u međuvremenu formirala novu vladu, a Kurti je 13. septembra dobio podršku 62 poslanika u skupštini. Ipak, pitanje izbora predsednika ostalo je otvoreno.
Bećirović smatra da je time završena samo jedna faza institucionalne blokade, dok politička kriza ulazi u novu.
"Aljbin Kurti jeste 13. septembra dobio vladu sa 62 glasa u Skupštini Kosova, međutim ostaje otvoreno pitanje izbora predsednika Kosova. I vidimo da je kandidat koji je bio za funkciju predsednika Kosova dao ostavku, što apsolutno nije dobro. Znači da će se kriza i dalje produbljivati“, rekao je Bećirović za Euronews Srbija.
Prema njegovoj oceni, bez dogovora o predsedniku nema potpune institucionalne stabilnosti, a ukoliko političke stranke ne pronađu kandidata koji može da obezbedi potrebnu većinu, Priština bi mogla ponovo na vanredne parlamentarne izbore.
Povezane vesti
"Kosovo nije izašlo iz krize, već je ušlo u jednu novu fazu krize, a to je izbor predsednika i potpuna institucionalna konsolidacija. Tako da, ukoliko se ne postigne jasan politički dogovor oko predsednika, postoji rizik novih vanrednih izbora", ocenjuje Bećirović.
Kurti sada ima mandat i političku odgovornost, pa više ne može eventualni nedostatak rezultata da opravdava višemesečnom blokadom institucija. Njegova pozicija ubuduće će se, prema Bećirovićevim rečima, meriti i sposobnošću da upravlja procesima, a ne samo političkim pobedama na izborima, budući da se od njega očekuju rezultati za građane svih etničkih zajednica.
Sejdiju bio "vrlo kvalitetan kandidat"
Bećirović ocenjuje da je Bekim Sejdiju bio "vrlo kvalitetan kandidat" i da je mogao da predstavlja širi politički kompromis. Naveo je da je Sejdiju doktorirao u Sloveniji i ocenio da je reč o kandidatu koji bi "možda prvi put bio predsednik svih građana". Ključ problema, međutim, vidi u dubokim političkim podelama i činjenici da je za izbor predsednika potrebna široka podrška.
"U ovom trenutku pitanje predsednika nije samo personalno pitanje, ono je test sposobnosti kosovskih političkih aktera da naprave kompromis. Ako kompromisa nema, Kosovo može ponovo ući u izborni ciklus", rekao je Bećirović.
Prema njegovoj oceni, veće šanse za izbor predsednika postojale bi ukoliko bi Pokret Samoopredeljenje prihvatio kandidata kojeg bi predložila opozicija. Sa kandidatom Samoopredeljenja, smatra, mogućnost da predsednik bude izabran bila bi veoma mala.
Zbog toga kao realniju opciju vidi nove vanredne parlamentarne izbore. Bećirović smatra da novi izbori ne bi nužno odgovarali ni Aljbinu Kurtiju, jer bi ponavljanje izbornog procesa moglo da izazove dodatno nezadovoljstvo građana. Istovremeno, ocenjuje da opozicija ima interes da ne prihvata kandidate koji ne mogu da obezbede dovoljnu podršku, čime dodatno vrši pritisak na Pokret Samoopredeljenje.
Na političku situaciju, prema njegovim rečima, utiču i pritisci Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Priština, smatra, ne može da nastavi da funkcioniše na način koji dodatno produbljuje institucionalnu krizu, a Kurti je toga svestan.
Povezane vesti
Presuda Tačiju i ostalima – jedan od najosetljivijih događaja
Dodatnu težinu političkoj situaciji daje i prvostepena presuda Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Redžepu Seljimiju i Jakubu Krasničiju, zakazana za 16. septembar. Bećirović ističe da Sudsko veće Specijalizovanih veća Kosova mora da odlučuje na osnovu dokaza, a ne političkih očekivanja, pritisaka ili želja. Odgovornost optuženih, prema njegovim rečima, mora biti individualna i krivična i dokazana kroz pravičan sudski postupak.
"Ako nije dokazana, optuženi moraju biti oslobođeni. To je pravna praksa svuda. Ali ne bih unapred prognozirao presudu. Ono što je izvesno jeste da će njene političke posledice biti značajne", rekao je Bećirović.
On ne očekuje da sama presuda nužno dovede do destabilizacije, ali upozorava da bi mogla dodatno da utiče na političku atmosferu u trenutku kada Priština već prolazi kroz institucionalnu krizu. Posebno je važno, smatra, da se presuda ne pretvori u novi politički front između Albanaca i Srba, niti između Beograda i Prištine.
"To je pravosudni proces i treba ga tretirati kao takav. Istovremeno, eventualna odgovornost pojedinaca ne sme biti pretvorena u kolektivnu odgovornost albanskog ili bilo kojeg drugog naroda. Isto tako, eventualno oslobađajuća presuda ne bi značila da se mogu relativizirati zločini nad civilima ili negirati da su se ti zločini desili, eventualno da nije bilo dovoljno dokaza“, naveo je Bećirović.
"Pravda mora imati isti standard za sve"
Uoči izricanja presude posebna pažnja usmerena je na bezbednosnu situaciju i položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Bećirović smatra da je njena funkcionalna integracija jedan od ključnih preduslova dugoročne stabilnosti.
"Pravda mora imati isti standard, apsolutno za sve. I ovde sad dolazimo do pitanja kakav je položaj srpske zajednice na Kosovu. To je jedno, verovatno, od ključnih pitanja dugoročne stabilnosti Kosova, jer Kosovo ne može biti dugoročno stabilno bez funkcionalne integracije srpske zajednice", rekao je.
Ta integracija, kako objašnjava, ne znači samo formalno uključivanje Srba u institucije, već podrazumeva bezbednost zajednice, političku zastupljenost, obrazovanje, zdravstvo, ekonomsku perspektivu i osećaj da Srbi imaju budućnost na Kosovu i Metohiji. Odgovornost za to vidi i u Prištini i u Beogradu. Priština, smatra, mora da pokaže veću političku fleksibilnost prema srpskoj zajednici, dok Beograd treba da nastavi da doprinosi normalizaciji odnosa.
Kao jedno od ključnih i najtežih pitanja ponovo izdvaja formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Beograd insistira na formiranju Zajednice na osnovu Briselskog sporazuma, dok Priština insistira na tome da svako rešenje mora biti u skladu sa ustavom tzv. države Kosovo, navodi sagovornik Euronews Srbija.
"Ako se političke pozicije pretvore u apsolutne crvene linije, nema prostora za dogovor", naveo je Bećirović.
Kompletno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)