Analiza Vučića i Plenkovića u UN: Zašto je jedan govorio o interesima malih država, a drugi se obračunavao sa susedima?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Generalna skupština UN ponovo je pokazala podele u međunarodnom poretku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o urušavanju međunarodnog prava, dvostrukim standardima oko Kosova i Metohije, Povelji UN i Rezoluciji 1244, i poručio da su Ujedinjene nacije potrebnije nego ikad, uz podršku reformi. Hrvatski premijer Andrej Plenković kritikovao je Beograd zbog sahrane Ratka Mladića i rekao da Srbija sama sebi ugrožava evropski put. Paralelno, Si Đinping je stigao u Vašington, prvi put posle deset godina.
O tome su za Euronews Srbija govorili nekadašnja ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i karijerni diplomata Milovan Božinović.
Joksimović kaže da je Vučić mapirao sužen manevarski prostor malih zemalja među konkurentskim blokovima i da nije zloupotrebio govornicu za partikularne obračune.
Božinović ocenjuje da Srbija mora da govori o 1999. godini, ali da se ne paralizuje tim istinama, i da su dobitnici sednice Amerika i Kina, a gubitnik Evropska unija.
Dvanaest godina pregovora i Plenkovićev govor
Na pitanje ima li Srbija pravo da posle 12 godina pregovora traži jasnu perspektivu, Joksimović kaže da loši đaci često imaju lošeg učitelja.
"Do pre četiri godine Srbija је u dokumentima Unije bila prednjačeća, sa Crnom Gorom. Onda se desila 2022. godina, u kojem su oni upali u geopolitičku histeriju i paniku", kazuje Joksimović.
Plenkovićev govor u UN, po njoj, nije govor Unije.
Povezane vesti
"On је nastupio kao predsednik vlade jedne države članice. Vi ne predstavljate Evropsku uniju, gospodine Plenkoviću. Nije mesto Generalnoj skupštini da testirate evropske vrednosti na primeru Srbije i Bosne i Hercegovine", dodala је Joksimović.
Instagram/buducnostsrbijeav
Božinović ocenjuje da nema formalne zabrane da se govornik osvrne na regionalnu temu, ali da postoje dobri običaji.
"Plenković је iskoristio, možda i zloupotrebio, tu sednicu da bi Srbiju optužio za nešto što је inače kontroverza. Ne misle svi na jednak način o tome, ni među članicama Evropske unije", ističe Božinović i dodaje:
"Mnogi su raniji pokušaji radikalizacije sa negativnim predznakom tog pitanja prema Srbiji propali. Sećamo se, pre par godina kad je trebalo da se usvoji ona britansko-nemačka rezolucija. Dakle, to je bio jedan provokativni element u inače govoru koji je neverovatno hvalio Hrvatsku kao vrlo uspešnu državu i tako dalje, kome je usledio jedan odgovor koji je jednako oštar, ako ne i oštriji, ali to je tako biva kad idete tim putem i kad obezvređujete zapravo dignitet tih diskusija".
Poruka iz Njujorka: Multilateralizam i drugačija raspodela moći
Joksimović kazuje da se govor slušao i zbog toga što se predsednici izabrani direktnim glasanjem prate s pažnjom, i zbog institucionalne memorije.
"Govor је koncipiran tačno u odnosu na ključne probleme disfunkcionalnosti Ujedinjenih nacija. S jedne strane tendencija ka suverenizmu koju је predstavio predsednik Tramp, s druge strane Guterešov poziv na multilateralizam. Jesmo za multilateralizam, ali za različitu distribuciju moći", objašnjava Joksimović.
Manevarski prostor malih država, po njenoj oceni, sužava se jer velike sile više ne grade međuzavisnost, nego konkurentske blokove.
Povezane vesti
"Pet država članica odražavalo је ravnotežu posleratnog sveta. Danas značaj nuklearnog oružja zamenjuje trka u veštačkoj inteligenciji. Ti blokovi su konkurentni. To је tanka žica sve suženijeg manevarskog prostora za manje zemlje", dodaje Joksimović.
Euronews Srbija
Kao test funkcionalnosti UN navodi 1999. i Kosovo i Metohiju.
"Savet bezbednosti је tada zaobiđen. Zato је govorio o Pandorinoj kutiji i odnosu prema teritorijalnom integritetu onih koji sada snažno podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine. Tehnološki napredak neće obezbediti mir. Mir obezbeđuju samo dogovoreni principi", ističe Joksimović.
Povezane vesti
Božinović kaže da Srbija nema ni politički razlog ni moralno pravo da o tome ćuti.
"Oduzet је deo teritorije. To је apsolutno nedopustivo u međunarodnom pravu. Najgore za one koji slušaju jeste što је sve što је predsednik rekao istina", ocenjuje Božinović.
Istovremeno, dodaje da Beograd ne sme da ostane zarobljen u tom argumentu.
"Srbija neće sebe paralizovati tim istinama koje је skupo platila, nego će imati spoljnu politiku koja će tražiti nove kombinacije. Često је važnije ono što se dogovori u prostorijama za bilateralne susrete nego samo veliko verovanje sa govornice", kazuje Božinović.
Četiri partnera, ali konkurentski ekosistemi
Vučić је istakao odnose i sa Evropskom unijom, i sa Sjedinjenim Američkim Državama, i sa Rusijom, i sa Kinom. Joksimović objašnjava da to više nisu četiri odvojene zemlje.
"To su konkurentski blokovi. Velike sile grade sopstvene digitalne, energetske i finansijske ekosisteme. Više nije tema saradnje radi međuzavisnosti, nego su konkurentski", rekla је Joksimović.
Zato, dodaje, odnosi Srbije sa silama nisu istog tipa.
"Odnos sa Evropskom unijom је strukturni, jer ste u integracionom procesu. Sa Amerikom је bezbednosno-strateški i investicioni, sa Kinom ekonomski, sa Rusijom politički i energetski. Amerika је danas jedina supersila spremna da svoju moć upotrebi za svoje ciljeve", ističe Joksimović.
Božinović poruke Marka Rubija i sastanak sa Landauerom čita kao promenu američke vizure, ne kao improvisaciju.
Euronews Srbija
"Iza toga stoje timovi. Tu nema nekih improvizacija. Dobra је odluka Srbije da diversifikuje pristup onima čija је težina u svetskim poslovima veća", objašnjava Božinović.
Evropski put, po njemu, ostaje deo politike, ali bez preteranog očekivanja.
"Evropska unija samu sebe diskredituje ubrzanim tempom. Kad kažemo hoćemo da budemo deo Unije, to postaje mantra od koje smo naučili da ne očekujemo mnogo. Nijedna vrata nisu zatvorena", dodaje Božinović.
Temu jutra u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)