Plenković u UN napao Srbiju zbog Mladića, a ćuti na ustaštvo: Odnosi Srbije i Hrvatske na najnižoj tački od devedesetih

Govoreći pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku, hrvatski premijer Andrej Plenković ponovo je spomenuo sahranu Ratka Mladića. Plenković se prvo dotakao pitanja proširenja Evropske unije, kazavši da jugoistok Evrope ostaje nedovršeni deo evropskog projekta. On je istakao da pomirenje postaje moguće kada se prizna odgovornost za zločine iz prošlosti i odbaci njihovo veličanje, dodavši da je Ratko Mladić osuđeni ratni zločinac, odgovoran za genocid u Srebrenici, prvi genocid u Evropi nakon holokausta. Kako je Plenković naveo, vojne i zvanične počasti dodeljene Mladiću u Srbiji bile su uvreda njegovim žrtvama i presudama međunarodnih sudova, a učešće predstavnika države i javno odobravanje koje je pratilo ceremoniju, prema njegovim rečima, u potpunoj je suprotnosti sa vrednostima unije kojoj Srbija želi da pristupi. O ovoj temi za Euronews Srbija govorio je novinar Jurica Kerbler.  

Na pitanje da li bi Zagreb mogao da zakoči evropski put Srbije i da li Brisel ima mehanizam da to spreči, Kerbler ukazuje na pravnu proceduru, ali i na dublju krizu u odnosima dve zemlje.

Tanjug/HINA/Edvard Susak

"Zagreb i Hrvatska, kao punopravna članica, može da zakoči pristup bilo kojoj zemlji. Zna se procedura, kako ide pregovaranje sa Evropskom unijom; svaka zemlja na kraju mora da donese odluku da li želi da prihvati drugu zemlju kao punopravnu članicu. Dakle, Zagreb ima sve alate koji mogu poslužiti da se zakoči taj pristupni pregovor. Stvari su puno komplikovanije. Danas su odnosi Srbije i Hrvatske na najnižoj tački od 90-ih godina prošlog veka. Više nema, zapravo, ničega gde bi se Hrvatska i Srbija složile i sarađivale. Naravno da je u takvoj konstelaciji snaga došlo i do toga da se i na međunarodnom planu, dakle na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, pojave kritike jedne zemlje prema drugoj. Za sve hrvatske stranke, bez obzira na predznak, Ratko Mladić je ratni zločinac koji je počinio zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, genocid u Bosni i Hercegovini, i svako glorifikovanje njega koje je Hrvatska videla i na sahrani je protivno evropskim standardima. I u tom, dakle, smislu je i bila Plenkovićeva poruka da Srbija ne može ići prema Evropskoj uniji dok se takve pojave prihvataju i dok se ne suočava s prošlošću", kaže Kerbler.

Euronews Srbija

Kada je reč o problemu glorifikacije i tolerisanju ustaške ikonografije u samoj Hrvatskoj, poput nedavnog koncerta Marka Perkovića Tompsona u Vukovaru, sagovornik objašnjava unutrašnjepolitičke procese koji opterećuju zemlju.

"U Hrvatskoj očigledno ima pojava rehabilitacije ustaštva, ima ih i upravo sada. Danas je trebalo da bude sednica poverenstva za suočavanje s prošlošću, gde je Ivan Penava, koalicioni partner HDZ-a i današnje vlade, hteo da predloži da se uloži nekoliko miliona evra za grobove za ustaše. To je postupak u Hrvatskoj koji je već duže vreme u toku, da se kroji neka nova istorija, da se rehabilituju ustaški pokret i sve ono što se događalo i u NDH, i to opterećuje Hrvatsku. Zašto se Plenković, koji sigurno nije na tom nivou, ne suprotstavlja tim tendencijama, to je pitanje koje nema odgovora. Hrvatska time ruši svoj kredibilitet kao ozbiljne evropske države, i to je nešto što isto opterećuje odnose Hrvatske i Srbije", navodi on.

Ostatak razgovora na ovu temu pogledajte u gore priloženom videu.