Kako će istorija i građani pamtiti eru Aleksandra Vučića: Panović, Marković i Trklja u emisiji "Plenum"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Aleksandar Vučić podneo je ostavku na mesto predsednika Srbije, a predsedničku dužnost do izbora novog šefa države preuzela je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić. Predsednički izbori moraju da budu održani najkasnije tri meseca od prestanka mandata, dok je Vučić najavio da bi prvi krug trebalo da bude održan do kraja decembra.
O tome kako bi period Vučićeve vlasti mogao da bude posmatran sa istorijske distance, ali i po čemu će ga pamtiti građani, govorilo se u emisiji „Plenum“ na Euronews Srbija. Gosti su bili programski direktor Demostata Zoran Panović, istoričar Predrag Marković i novinar „Politike“ Nikola Trklja.
Marković je ocenio da je za istorijski sud još rano i podsetio na poznatu anegdotu koja se pripisuje Deng Sjaopingu, prema kojoj je za procenu Francuske revolucije navodno još rano jer je prošlo tek 200 godina. Istovremeno, ukazao je da se u Srbiji često preterano koriste odrednice poput „istorijski događaj“ ili „istorijski sporazum“, dok vreme kasnije pokaže šta je od toga zaista imalo trajni značaj.
Euronews Serbia
Govoreći o aktuelnoj ekonomskoj situaciji, Marković je rekao da, uprkos političkim problemima, srpska privreda prema njegovoj oceni nije u lošem stanju, posebno izdvojivši turizam.
„Ono što mene, recimo, teši je što, recimo, ova godina je privredno odlična. I uz sve ove nevolje, političke, srpska privreda uopšte nije u lošem stanju. Turizam je čak u odličnom stanju“, rekao je Marković.
Kao svoj ideal naveo je posleratnu Italiju, koju je opisao kao politički veoma nestabilnu, ali istovremeno zemlju sa snažnim ekonomskim rastom.
Povezane vesti
„Ako bi mogli da zadržimo rast privrede, bez obzira na političko stanje koje je Italija imala 50-ih godina, ja bih sasvim bio zadovoljan“, rekao je Marković.
Trklja: Građani će pamtiti ono što vide u svakodnevnom životu
Nikola Trklja ocenio je da građani u velikoj meri vlast procenjuju kroz konkretne promene koje vide u svakodnevnom životu, ali da istorijska ocena neke vlasti ne može biti zasnovana samo na izgrađenim putevima i infrastrukturi.
Kao primer naveo je autoputeve i promene koje građani mogu da vide kada putuju kroz Srbiju.
„Svako ko sedne u auto i krene prema Čačku i Požegi vidi tu promenu na delu“, rekao je Trklja, ali je dodao da se sa istorijske tačke gledišta nečija vladavina ne može određivati samo na osnovu kilometara izgrađenih puteva.
Trklja je rekao da je Srbija u prethodnoj deceniji, prema njegovoj oceni, ostvarila ekonomski zamah, ali da podatke o rezultatima vlasti treba posmatrati u širem regionalnom kontekstu.
„Ja sam od onih ljudi koji vole da pogledaju semafor. Iza tih raznih izjava političara, on kad vadi jedne podatke, drugi vadi druge podatke, vi ne možete da budete sigurni“, rekao je Trklja.
Kako je naveo, umesto poređenja sa najrazvijenijim evropskim zemljama, zanimljivije je posmatrati Srbiju u odnosu na zemlje regiona, poput Bugarske, Rumunije i Grčke.
Euronews Serbia
Povezane vesti
Trklja je deo razgovora posvetio i često idealizovanoj slici Jugoslavije iz osamdesetih godina. Naveo je da postoje podaci koji, prema njegovim rečima, dovode u pitanje predstavu o tom periodu kao o „zlatnom dobu“.
Podsetio je na ekonomsku krizu, devalvaciju dinara, ograničenja u potrošnji, nestašice i probleme sa energentima, zaključujući da se kolektivno sećanje na određene periode često razlikuje od njihove ekonomske slike.
Panović: Problem je „šetanje moći“ mimo Ustava
Govoreći o Vučićevoj ostavci i poređenju sa prethodnim predsednicima Srbije, Zoran Panović ukazao je na razliku između ranijih skraćivanja predsedničkih mandata i aktuelne situacije.
Prema njegovom tumačenju, Vučić prema važećem ustavnom okviru ne može ponovo da se kandiduje za predsednika, zbog čega je politički fokus usmeren na parlamentarne izbore i mogućnost nastavka političkog uticaja kroz drugu funkciju.
Panović je kao jedan od ključnih problema izdvojio ono što naziva „šetanje moći“ mimo ustavnih okvira.
„Mi smo i pre njega imali problem šetanja moći, znači i kod Miloševića i kod Tadića. Ne kod Koštunice i ne kod Tomislava Nikolića. Samo što je sa Vučićem taj problem šetanja moći mimo Ustava postao eklatantan“, rekao je Panović.
On je naveo i da modernizacija i razvoj infrastrukture, prema njegovom viđenju, mogu da postoje istovremeno sa slabljenjem demokratskih institucija.
„Modernizacija može da ide sa urušavanjem demokratije. Znači, to imamo primera u istoriji“, rekao je Panović.
Panović je kao jednu od tema po kojoj bi trebalo posmatrati period Vučićeve vlasti izdvojio evropske integracije Srbije.
Euronews Serbia
Prema njegovoj oceni, SNS je na početku vlasti kao jedan od važnih ciljeva imala ubrzanje evropskih integracija, ali je Srbija kasnije ostala u zastoju.
„Od toga nema ništa, i to je veliki neuspeh ove vlasti. Mi smo ostali u nekom limbu“, rekao je Panović.
Istovremeno, ocenio je da su međunarodne okolnosti uticale na politički položaj različitih vlasti u Srbiji. Kao primer je naveo globalnu ekonomsku krizu iz 2008. godine, koja je dočekala vlast Borisa Tadića, dok je SNS 2012. godine mogla da se predstavi kao politička snaga koja okuplja socijalno nezadovoljne građane.
Panović je govorio i o kontinuitetu između različitih političkih perioda, navodeći da Vučićeva vlast nije nastala u potpunom diskontinuitetu sa prethodnim vlastima. Prema njegovim rečima, deo kadrova iz ranijih političkih struktura prešao je u SNS, što je ocenio kao prednost za samu Vučićevu vlast.
Trklja: Vučićeva politika proširila je spoljnopolitički prostor
Nikola Trklja se nije složio sa delom Panovićevog tumačenja o kontinuitetu, posebno kada je reč o odnosima Srbije sa nesvrstanim zemljama, Kinom i Rusijom.
Prema njegovoj oceni, vlast posle 2012. godine proširila je spoljnopolitički prostor Srbije i drugačije pristupila odnosima sa velikim silama.
„Pitanje odnosa sa Kinom, i pitanje odnosa sa Rusijom. Dok je bila DOS-ovska vlada, mi smo imali mantru 'Evropska unija nema alternativu'. I onda su rekli: pa dobro, ali mi imamo i neke interese ovde“, rekao je Trklja.
Kao primere je izdvojio Smederevo i Bor, odnosno ulaganja kineskih kompanija, ocenjujući da su ta partnerstva imala značaj za srpsku privredu.
„Oni su rešili uz pomoć Kineza. I sad, naša privreda počiva na tim prednostima“, rekao je Trklja.
Govoreći o politici prema Evropskoj uniji, Rusiji i Kini, Trklja je ocenio da je aktuelna vlast pokušala da proširi prostor za ekonomske i političke odnose, uz zadržavanje formalnog opredeljenja za evropski put.
Marković: Istorija se koristi selektivno
Predrag Marković govorio je o načinu na koji različite vlasti koriste istorijsko nasleđe u zavisnosti od političkog trenutka.
On je naveo da se odnos prema različitim periodima srpske i jugoslovenske istorije menja u zavisnosti od međunarodnog konteksta i odnosa sa velikim silama.
„Istorija se koristi selektivno“, rekao je Marković.
Euronews Serbia
Govoreći o odnosu prema antifašističkom nasleđu, nesvrstanima i odnosima sa Rusijom i Kinom, Marković je naveo da se pojedini elementi prošlosti ponovo stavljaju u prvi plan kada to odgovara aktuelnoj spoljnoj politici.
Posebno je govorio o odnosu prema Pokretu nesvrstanih, navodeći da je posle 2000. godine postojao period kada je taj deo jugoslovenskog nasleđa bio potiskivan, dok se poslednjih godina ponovo koristi u međunarodnim odnosima Srbije.
Šta ostaje iza jedne političke ere?
Tokom emisije gosti su se vratili na pitanje po čemu će građani, a po čemu istoričari, pamtiti period Vučićeve vlasti.
Iz diskusije se izdvojilo nekoliko različitih kriterijuma: ekonomski rast i infrastruktura, odnos prema evropskim integracijama, funkcionisanje institucija, spoljnopolitičko pozicioniranje Srbije, kao i način na koji se vlast odnosila prema prethodnim političkim i istorijskim periodima.
Dok je Marković naglašavao da je za istorijski sud potrebna vremenska distanca, Trklja je ukazao na značaj konkretnih ekonomskih pokazatelja i životnog standarda, dok je Panović u prvi plan stavio pitanje institucija, ustavnih ograničenja i odnosa političke moći prema njima.
Ostavkom Aleksandra Vučića otvoreno je novo političko poglavlje, ali će odgovor na pitanje kako će njegova era biti istorijski ocenjena, kao što su gosti „Plenuma“ ukazali, zavisiti od vremenske distance i kriterijuma koji će buduće generacije koristiti za procenu tog perioda.
Kompletnu emisiju "Plenum" pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)