Odricanje od Evrope ili gubitak Kosmeta? Polemika u studiju Euronewsa o sudbini Srbije pred izbore

Predizborna kampanja u Srbiji ulazi u završnu fazu. Posle velikih skupova održanih tokom vikenda, sve su glasnije poruke vlasti i opozicije o tome kakvu državu građani treba da izaberu na predstojećim izborima. Pažnju javnosti izazvala je odluka Republičke izborne komisije da se u inostranstvu glasa na 93 biračka mesta, uz polemiku da li je taj raspored dovoljan za nesmetano glasanje dijaspori. Ipak, ono što se izdvojilo kao apsolutno dominantna tema jesu spoljnopolitički kurs Srbije i pitanje Kosova i Metohije.

O ovim ključnim nacionalnim pitanjima sučelili su stavove Aleksa Grubešić iz Centra za društvenu stabilnost i Predrag Marsenić sa liste "Autentična desnica - Dr Miloš Jovanović - Odvažno srpski". U studiju se povela veoma energična, na momente i žestoka rasprava o konkretnim rešenjima i posledicama koje dosadašnji potezi izvršne vlasti donose za budućnost srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije, kao i u pogledu daljih evrointegracija.

Odnos prema Rusiji i Evropskoj uniji

Na pitanje da li će spoljna politika biti najvažnija tema do kraja kampanje, Aleksa Grubešić je istakao da, ukoliko pobedi Srpska napredna stranka, građani mogu očekivati stabilnost i kontinuitet multivektorske politike.

"Ta politika podrazumeva saradnju sa Evropskom unijom i nastavak evropskog puta, ali i odličnu saradnju sa SAD kroz strateški dijalog", naveo je Grubešić.

Dodao je da se ne sme zaboraviti Istok, što se ogleda u neuvođenju sankcija Rusiji i nastavku dobrih bilateralnih odnosa. "Moskva nam daje izuzetno nižu cenu gasa u odnosu na tržišnu, a tu je i saradnja sa Kinom", istakao je on.

Objasnio je da SNS izlazi sa jasnim planom, za razliku od opozicije koja izbegava konkretno izjašnjavanje o važnim pitanjima, a čija je suštinska politika "izrazito proevropska". Grubešić naglašava da Srbija jeste na evropskom putu, ali ima jasne crvene linije koje podrazumevaju nepriznavanje nezavisnosti Kosova.

Euronews Srbija

Sa druge strane, Predrag Marsenić je naglasio da je spoljna politika uvek ključna tema, jer od nje zavise unutrašnji odnosi. On je izneo oštru kritiku dosadašnjeg evropskog puta, tvrdeći da on nedvosmisleno ugrožava nacionalne interese države.

"Ukoliko uporedite 2008. ili 2012. godinu i današnje vreme, Srbi na Kosovu žive mnogo gore. Zašto? Zato što smo istrajali na evropskom putu", istakao je Marsenić.

Prema njegovim rečima, evropski zvaničnici su jasno stavili do znanja da Srbiju na putu ka članstvu u EU čeka priznanje Kosova.

"Što više budemo ulazili u priču o pristupanju Evropskoj uniji, moraćemo da pravimo više ustupaka", upozorio je on.

Dodao je da je njegova koalicija jedina koja se zalaže za redefinisanje odnosa sa Unijom. Njegov stav je da Srbija ne treba da bude članica EU, već da sa njom sarađuje kroz bilateralne sporazume, po uzoru na države poput Švajcarske.

"Ulazak u EU znači ispunjavanje tuđih uslova. Mi treba da uredimo državu zbog nas samih, pa tek onda da razgovaramo sa Briselom kroz sporazume", decidan je bio Marsenić.

Pritisci na Kosovu i Metohiji i sporni briselski dogovori

Najužarenija tačka debate bio je položaj Srba na Kosovu i Metohiji. Grubešić je snažno branio politiku aktuelne vlasti, naglašavajući izričito da država maksimalno, finansijski i politički, podržava srpski narod u južnoj pokrajini.

"Kada govorimo o Kosovu, meni je bitno ono što misle sami Srbi koji žive dole. Srpska lista tamo dobija ubedljivo najveću moguću podršku. Koliko njih naša država pomaže, koliko oni zapravo svakog meseca imaju primanja i subvencija od strane Beograda, najbolji je pokazatelj stvarne brige naše države", ocenio je Grubešić.

Dodao je da mnogi konformistički sede u Beogradu i govore o Kosovu, a nikada tamo nisu ni bili. Grubešić je upozorio da bi radikalniji potezi i ulazak u direktan sukob sa prištinskim institucijama značio ozbiljan sukob sa celokupnim kolektivnim Zapadom, što Srbija pokušava da izbegne.

Euronews Srbija

Marsenić je, s druge strane, optužio vlast da je prihvatila štetne sporazume koji su nepovratno naštetili našem narodu. Podsetio je da nakon potpisivanja Briselskog sporazuma nikada nije formirana Zajednica srpskih opština, a da su srpske institucije na severu pokrajine potpuno nestale.

"Mi smo tamo imali naše institucije, civilnu zaštitu, naše opštine, policiju, pa ih danas više nema. To nije dao niko drugi, to je dala ova vlast", istakao je Marsenić.

Posebno oštro je kritikovao prihvatanje francusko-nemačkog plana i Ohridskog aneksa, nazivajući ih protivustavnim dokumentima koji predstavljaju implicitno priznanje nezavisnosti.

"Ne možete praviti bilateralne odnose sa južnom pokrajinom na nivou jednakih prava i usput zvanično priznavati njihova dokumenta. Zato ćemo mi, kada dođemo na vlast, poništiti francusko-nemački sporazum jer je protivustavan", najavio je on, uz opasku da bi to proces vratilo u ustavne okvire Srbije.

Koalicioni potencijali i konačan sud građana

Osvrćući se na ulogu Srpske liste, Marsenić je ocenio da bi takva organizacija trebalo da postoji, ali da mora biti "očišćena od pritisaka". Smatra da se ta lista koristi isključivo kao mehanizam vlasti za pritisak na srpske činioce dole. Nasuprot tome, Grubešić je objašnjavao da evropski put jeste privremeno usporen jer država odbija da uvede sankcije Rusiji. Zato se ne otvaraju novi klasteri, što dokazuje da parola "Evropa nema alternativu" apsolutno nije važeća politika vlasti. Marsenić mu je na to zamerio neprincipijelnost, podsetivši da je Srbija ranije uvela sankcije Belorusiji. On je direktno upitao sagovornika zašto te mere nisu povučene, ako se država zalaže protiv svih sankcija u međunarodnoj politici.

Euronews Srbija

Ova veoma burna debata zaključena je otvorenim optužbama o potencijalnim budućim koalicijama. Grubešić je optužio opoziciju da planira rušenje vlasti formiranjem saveza sa blokaderskim pokretima koji bi po pitanju Kosova bili izrazito popustljivi. Marsenić je sa druge strane ostao pri čvrstom stavu da se zemlja nalazi pred opasnim zidom koji preti da uništi sve nacionalne interese, te da je promena kursa hitno neophodna kako bi se očuvala stabilnost cele nacije i ispoštovao doneti ustavni poredak. 

Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta