"Srbija nema mapu puta zbog spoljne i bezbednosne politike": Milivojević za Euronews o novom planu EU za proširenje
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Komesarka Evropske unije za proširenje Marta Kos predstavila je plan od pet tačaka za reformu politike proširenja, a karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje za Euronews Srbija da će pravi test novih pravila biti način na koji će ih države članice prihvatiti, kao i primena na prvoj zemlji koja bude spremna za članstvo.
Milivojević je, govoreći o novom predlogu Evropske komisije, ukazao da za njegovo usvajanje mora da postoji konsenzus svih 27 država članica.
„Ovo su, u stvari, stavovi i novi principi na čemu treba da se zasniva politika proširenja u budućnosti. Ali treba reći odmah na početku jednu stvar: i oko ovoga treba da se postigne konsenzus. Znači, oko ovih pet tačaka koje predlaže Komisija treba da se saglase sve zemlje članice“, rekao je Milivojević.
On je kao jedno od ključnih pitanja izdvojio predlog promene načina odlučivanja, odnosno prelazak na kvalifikovanu većinu u pojedinim oblastima.
Euronews Srbija
Prema njegovim rečima, ostaje otvoreno pitanje da li će buduće članice imati perspektivu punopravnog članstva pod dosadašnjim uslovima ili će se proces odvijati fazno, kroz postepeno uključivanje u politike, tržište i druge oblasti EU.
„Pravi test biće prvi onaj ko bude na redu, ko bude na stolu sa pristupnim ugovorom, a to je, po svoj prilici, Crna Gora. Na njoj će se testirati i nova politika proširenja na novim osnovama, koja podrazumeva i revizibilnost i sve ostalo“, ocenio je Milivojević.
Govoreći o mogućnosti da pojedine države članice pokušaju da uspore novi model proširenja, Milivojević je ukazao na primere Hrvatske i Bugarske.
Povezane vesti
„Države koje imaju specifičan interes i koji žele da promovišu prema nekim državama neće se od toga lako odricati“, rekao je on, navodeći da Hrvatska ima određene interese kada je reč o Crnoj Gori, dok Bugarska insistira na svojim uslovima u slučaju Severne Makedonije.
Prema njegovoj oceni, činjenica da Severna Makedonija nije među zemljama za koje se pripremaju mape puta pokazuje da su bugarska uslovljavanja i dalje na snazi.
„Srbija nema mapu puta zbog spoljne i bezbednosne politike“
Kada je reč o Srbiji, Milivojević smatra da se ključni uslovi nisu promenili.
„Kad smo mi u pitanju, sve što je važilo i ranije, važi i sada, kad je reč o Srbiji i o uslovljavanjima“, rekao je.
Kao posebno važan uslov izdvojio je usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
„Grupa zemalja koja insistira na punom usaglašavanju spoljne i bezbednosne politike i dalje je na snazi, od toga se ne odustaje, i zbog toga i Srbija nema mapu puta“, rekao je Milivojević.
Na pitanje šta bi za Srbiju bilo najvažnije ukoliko zaživi koncept postepene integracije, Milivojević je kao prioritet izdvojio pristup jedinstvenom tržištu EU.
Povezane vesti
„Srbija u osnovi ima u vidu ono što je ekonomija, ono što je osnova Evropske unije, a to je pristup tržištu. I za nas je to veoma važno da održimo ovaj visok nivo kad je reč o ekonomiji, kad je reč o stopi rasta i kad je reč o poziciji Srbije koja u ekonomskom smislu dominira na ovom prostoru“, rekao je.
Euronews Srbija
Dodao je da su za Srbiju važne i četiri osnovne slobode EU – sloboda kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.
„Ukoliko bi to bilo moguće i sa faznim pristupanjem, to bi Srbiji potpuno odgovaralo“, ocenio je Milivojević.
Kvalifikovana većina – „najvažniji test“
Milivojević smatra da će upravo prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na kvalifikovanu većinu biti jedan od najtežih testova za članice EU.
„To je najteži test, odmah da kažem, jer postoji opasnost da manje države na taj način se odreknu značajnog dela svog suvereniteta“, rekao je.
Kako je objasnio, manje članice bi mogle da se nađu u situaciji da, iako je neko pitanje od njihovog nacionalnog interesa, ostanu u manjini.
„Može se desiti da oko nekog prava, koje je za vas nacionalno značajno ili od nacionalnog interesa, ostanete u manjini ili da niste u situaciji da glasate za to, da to pravo sačuvate, zato što neki značajniji uticaj može da dominira“, naveo je Milivojević.
On je kao primer pomenuo i Island, navodeći da nije isključeno da je i ta zemlja prilikom odustajanja od nastavka pregovora sa EU imala u vidu zaštitu svojih interesa, posebno u oblasti ribarske politike.
Milivojević je ukazao i na postojeće razlike među članicama EU, navodeći da se odnosi razvijenijeg severa i zaduženijeg juga već odražavaju na rasprave o budžetu Unije.
„Sve to dolazi na dnevni red“, zaključio je Milivojević.
Komentari (0)